Home / Tekst / Verske teme / Odgoj i duhovnost / Znaci zdravog srca

Znaci zdravog srca

Prvi znak da je srce zdravo i da voli Uzvišenog Gospodara je da Ga se često seća, jer su srca, kako je neko rekao: “kao lonci, a jezici kao kutlače.” Dakle, jezik vadi ono što je u srcu, slatko ili gorko bilo. Kada je srce puno ljubavi prema Uzvišenom Gospodaru, jezik se mora pokretati i spominjati Ga, i obrnuto, kada je srce puno nečega drugog: neverstva, raskalašenosti i neposlušnosti, jezik se usmeri na ogovaranje, prenošenje tuđih reči, bestidnost i vulgarnost.

Neko je rekao: “Onaj ko istinski voli, u ovom svetu ne nalazi slast i nijedan treptaj oka ne zaboravlja da se Boga priseća.”

Neko je drugi rekao: “Onaj ko istinski voli je pismonoša srca koje Voljenog često spominje i na sve moguće načine i dobrovoljno, ustrajno i žarko, nastoji zadobiti Njegovo zadovoljstvo.” Spominjanje voljenog u nevolji je, takođe, znak ljubavi. Pesnik Antara kaže:

Setio  sam te se kada su se koplja izvlačila, kao bunarska užad u Reban el-Edhemu.

I dok se u borbi, za post i molitvu daju olakšice (post da se naposti, a molitva skrati), Uzvišeni Bog naređuje da se Njegovo ime što više spominje, pa kaže:

O vernici, kada se s kakvom četom sukobite, smeli budite i neprestano Boga spominjite da biste postigli ono što želite! (Kur’an, poglavlje Plen, 45)

*U znake zdravog srca spada i to što ono ne prestaje svome vlasniku naređivati da se pokajanjem obrati Bogu i sa Njim poveže vezom ljubavi, kakva samo može biti između zaljubljenog i voljenog, bez čijeg zadovoljstva, blizine i prisnosti nema života, spasa, uživanja, ni radosti. Ono se sa Njim sigurnim oseća, uz Njega smiraj nalazi, kod Njega se sklanja, Njemu se raduje, na Njega se oslanja, u Njega pouzdava, od Njega nada i Njega boji. Njegovo spominjanje mu je i hrana i oprema, a ljubav prema Njemu i čežnja za Njim život, slast, uživanje i radost. Obaziranje na drugog i vezanje sa drugim mu je bolest, a povratak Njemu lek. Zato se ono – kada upozna svoga Gospodara – kod Njega smiri, oseća sigurnim, oslobodi nemira i zabrinutosti i reči siromaštva, a u srcu postoji takvo siromaštvo koje niko do Bog ne može ukloniti.

*U znake zdravog srca spada i to da se telo u služenju zamori, a da to srcu ne dojadi. Tako je Božiji Poslanik, neka je nad njim spas i mir, znao toliko dugo klanjati da bi mu noge otekle. Onima koji su ga na to upozoravali, samo je odgovarao: “Pa zar neću biti zahvalan rob?!”

Jahja b. Mu’az je rekao: “Ko se raduje da služi Bogu, sve se drugo raduje da služi njemu, a čije se oko raduje da vidi Boga, oči svih drugih se raduju da vide njega.”

Ibn Mes’ud je jednom čoveku rekao: “Leči svoje srce, jer Bogu trebaju zdrava srca Njegovih robova!” tj. On od njih želi i traži da očiste svoja srca, a čistoća srca je da se ono ispuni ljubavlju prema Uzvišenom Gospodaru, jer ko voli Boga, voli Mu i služi. Takvome je, kao što neko reče, ljubav prema Bogu opskrba za srce i hrana za dušu:

Ako hoćeš svoga gospodara da služiš, onda Ga  voli

jer su zaljubljeni voljenim sluge.

Učenjak Ibn el-Mubarek je rekao:

Boga ne slušaš, a tvrdiš da Ga voliš,

Tako mi vere, to je u odnosima neviđeno,

Da je tvojaljubav iskrena, pokorio bi Mu se,

Jer je onaj ko voli, voljenom pokoran.

*U znake zdravog srca spada i to da njegov vlasnik čezne za služenjem svom Gospodaru i žudi više nego što gladan žudi za jelom i pićem. Kada čovek – ustrajnom pokornošću – okusi slast saobraćanja sa Uzvišenim Bogom, on pokornost zavoli i bez nje više ne može. Na drugoj strani, kada čovek uvidi da je nepokoran Uzvišenom Bogu, stisne mu se u grudima i u sebi nešto oseti što ga podstiče da Mu se pokori. Tako je davno, jedna čestita majka svoju decu savetovala: “Navikavajte se na ljubav i pokornost prema Bogu! Na pokornost prema Bogu, navikavali su se bogobojazni, pa su prema svemu drugom osećali odvratnost. Zato je neposlušnost – kada bi prokletnik na nju pokušao da ih navede – pored njih stidljivo – a da je nisu ni primećivali, prolazila.”

*U znake zdravog srca spada i to što se – kada stane na molitvu – rastereti briga za ovim svetom, u njemu nalazi zadovoljstvo i uživanje i teško mu pada kada mora da je završi. U tome smislu Božiji Poslanik, neka je nad njim spas i mir,je rekao: “… a vrhunac moje radosti je u molitvi.”

*U znake zdravog srca spada i to da mu je žalije, u nepokornosti, izgubljeno vreme, više nego škrtici imetka, jer su udisaji čovekovo najveće bogatstvo, budući da je svaki njegov udisaj deo života i skupoceno zrno na nizu bisera za koje može kupiti, za sva vremena, neiscrpnu riznicu. Zato njegovo gubljenje, traćenje i trošenje u ono što donosi propast, sebi mogu dopustiti samo najmaloumniji i najgluplji ljudi. Tirmizi u svojoj zbirci hadisa, od Božijeg Poslanika, neka je nad njim spas i mir, beleži da je rekao: “Ko kaže: ‘Slava i hvala Bogu Svevišnjem!’ – posađena mu je palma u Raju.”

Pogledaj u onoga ko sate u dangubi provodi, koliko samo palmi propušta!

Božiji Poslanik, neka je nad njim spas i mir, u tom je smislu rekao:

“Učite Kur’an, jer ćete za (njegovo) učenje biti nagrađeni. Ja ne kažem da su: “elif – lam – mim” jedno slovo, nego da je za “elif” deset, “lam” deset i “mim” deset nagrada.”

Prema tome, zdravo srce je ono koje, gore navedene reči, prihvati kako treba, koje sve svoje vreme i udisaje popuni pokornošću prema Bogu i koje štedi da svoje vreme i udisaje ne troši u nepokornosti prema Njemu, tako da je na svom vremenu škrtije od najveće škrtice na imetku.

*U znake zdravog srca spada i to da vodi računa o valjanosti svojih dela, više nego o samim delima, jer smisao nije u mnoštvu dela, već u njihovoj valjanosti i čuvanju od onoga što ih kvari. Sve ovo, kako bi težilo iskrenosti, pratilo svaki svoj postupak, zapažalo svoje obasipanje Božijom milošću dok to čini i uviđalo nedoslednost u ispunjavanju svojih obaveza prema Uzvišenom Gospodaru. Ono se, nadalje, pazi da pred svojim Gospodarom, ili pred ljudima, ne ističe svoju zaslugu za navedeno, kako se zbog toga ne bi uobrazilo, nadmeno postalo i sl. što bi njegova dela, koja se, u očima drugih, čine dobrim – ne daj Bože – učinilo bliže lošim, nego dobrim.

*U znake zdravog srca spada i to da se – ako propusti koju neobaveznu molbu koju svakodnevno redovno uči, ili kakav drugi vid pobožnosti – rastuži više nego pohlepni kada izgubi porodicu i imetak, jer zna da je to nenadoknadiv gubitak na onome svetu i jer je svesno da gubitak ovog naspram onog sveta nije ništa, budući da će sva dobra ovog sveta pre ili kasnije nestati, a da ono što je kod Boga ne prolazi i ne nestaje, kao što kaže Uzvišeni: Ono što je kod vas – prolazno je, a ono što je kod  Boga – večno je. (Kur’an, poglavlje Pčela, 96)

Kada bi jedan trgovac – nakupac propustio priliku da jedan dinar obrne i, u istom danu, na njemu zaradi dvadeset i sedam dinara, i to u svome mestu, ožalostio bi se. Onome, ko propusta priliku da obavi zajedničku  molitvu, gde je molitva za dvadeset i sedam puta vrednija od pojedinačno obavljene molitve, i to što ga to, uopšte, ne boli, najbolji je znak da mu je srce bolesno. Drugim rečima, prikazivanje u očima, Božijih zapovedi i zabrana velikim, znak su zdravog srca i ljubavi prema Uzvišenom Gospodaru.

U jednoj predaji stoji da je ‘Ali b. Ebu Talib, Bog bio zadovoljan njime, rekao: “Ko se zabavi svojom verom, Bog će ga poštedeti brige za ovosvetskim  dobrima. Ko lepo izgradi svoju unutrašnjost, Bog će mu dati lepu spoljašnjnost. Ko izgradi lepe odnose između sebe i Boga, Bog će mu dati lepe odnose sa drugima.”        Neko je drugi rekao: “Kad se u nekom poslu čovek ogreši, Bog ga stavi na iskušenje sa brigama.”

*U znake zdravog srca spada i to da prema Bogu oseća naklonost, a prema drugima odvratnost, izuzev onog ko ga na Njega upućuje i podseća. Zato se i kaže: “Blago onome ko je od drugih otuđen, i kome je Bog prijatelj!” Ovo zato, što bi se čovek – kada nekoga voli – najrađe sa voljenim osamio. Onaj ko je – sam po sebi čestit – voli samoću, jer kada se osami oseća naklonost prema Uzvišenom Bogu i posebno zadovoljstvo i obrnuto, jer kao što neko reče: “Prisnost sa drugima jedan je od znakova potpunog kraha.”

*U znake zdravog srca spada i to da su mu govor Božiji i govor o Bogu od svega najdraži, kao što se od Ibn Mes’uda prenosi da je rekao: “Ko hoće znati da li voli Boga, neka se proveri sa Kur’anom, pa ako se ispostavi da voli Kur’an, onda voli Boga, jer je Kur’an Božiji govor.” Od njega se prenosi da je ljubio Kur’an i govorio: “Govor mog Gospodara! Govor mog Gospodara!”

Osman  je rekao: “Da su vam srca čista, ne bi se zasitila govora Gospodara vašeg.”

Ovo su bili znaci zdravog srca. To su ujedno i znaci ljubavi prema Uzvišenom Gospodaru, jer čistoća srca se ogleda u njegovoj ispunjenosti ljubavlju prema Onome koji zna tajne i oprašta grehe. Bez toga nema njihove čistoće. Kao što bi se nebesa i Zemlja da njima upravljaju drugi bogovi, a ne Jedini Bog, poremetili takođe bi se i srca robova, da njima upravljaju drugi bogovi, a ne Jedini Bog, poremetila i ne bi se mogla očistiti, dok se ne bi, ponovo, vratila robovanju samo svome Gospodaru i dok ne bi Njega zavolela. Jer, oko je stvoreno da gleda, uvo da sluša, jezik da govori i kuša, a srce da voli Uzvišenog Boga i da Mu robuje. Ono samo tako može biti srećno i smireno, jer ako zavoli nekoga drugog mimo Uzvišenog Boga i za nekoga se drugoga veže, tada ga čekaju: propast, nesreća, brige i jadi. Božiji  Poslanik, neka je nad njim spas i mir, je rekao: “Propao je rob dinara! Propao je rob dirhema! Propao je rob (crnoporubljenog) ogrtača! Propao je rob kadife! Propao je i izopačio se i kada se ubode, pa trn ne izvadi.”

Kada srce izgubi funkciju ljubavi i robovanja prema Uzvišenom Bogu, teže mu je nego oku kada izgubi vid ili kada uvo izgubi sluh. Zato srce i jeste prevrtiljivo, nesretno, zabrinuto, jadno i žalosno, sve dok ne upozna svoga Uzvišenog Gospodara, a kada upozna svoga Gospodara, sa Njim sretno postane i mimo Njega druge ne voli, ne spominje i ne služi. Sreća na ovom i na budućem  svetu zavisi od čistoće srca, a nesreća od njegove pokvarenosti. Molimo Uzvišenog Boga da nam iz Svoje milosti i plemenitosti podari zdravo srce i čestitu narav. Bog na pravi put upućuje onoga koga On hoće.

Odlomak iz knjige „Bistro more pobožnosti i suptilnosti“ – Ahmed Ferid

About pozivistine

Pogledaj takođe

Vjernik mora biti optimističan

Svakodnevno možemo primijetiti da su mnogi ljudi frustrirani i to ne samo oni koji su …