Home / Tekst / Odgovori na zablude o islamu / Ko je autor Kur’ana? Da li je Poslanik Muhammed napisao Kur’an ili je u pitanju Božiji govor?

Ko je autor Kur’ana? Da li je Poslanik Muhammed napisao Kur’an ili je u pitanju Božiji govor?

Islam nije ime jedinstvene religije koju je po prvi put predstavio Muhammed, mir nad njim, kojeg bismo trebali da smatramo osnivačem Islama, ako zastupamo mišljenje da je on prvi došao sa tom idejom. Prema Kur’anu, Islam je jedina vera i način života koji je Bog objavljivao svim Svojim verovesnicima još od početka čovečanstva. Noje/Nuh, Solomon/Sulejman, Abraham/Ibrahim, Mojsije/Musa i Isus/Isaa su Božiji poslanici koji su se pojavljivali u različitim vremenima i mestima sa potpuno istom porukom tevhida/ Božije jednoće, Božanske poruke i vere u Budući svet. Božiji poslanici nisu bili osnivači nikakvih religija, koje bi se po njima zvale. Oni su samo dolazili da potvrde učenja sa kojima su dolazili njihovi prethodnici.

Muhammed, mir nad njim, je bio poslednji Božiji poslanik. On nije osnivač Islama, jer nije došao sa novom verom. Njemu je objavljena ista poruka kao i svim poslanicima pre njega. Sve objave pre njega su vremenom pale pod ljudski uticaj, pa su menjane i zagubljene. Ljudi su ubacivali svoje reči u Božije knjige, a neke delove su brisali. Svi ti nedostaci su ispravljeni poslednjom Božijom objavom, koja je ljudima dostavljena preko Muhammeda, mir nad njim.

Pošto posle Muhammeda, mir nad njim, neće biti verovesnika, Knjiga koja je njemu objavljena je ostala u potpunosti sačuvana za sva vremena.

  • Čudo za sva vremena

Svi prethodni poslanici su dolazili sa porukom koja je namenjena samo određenoj grupi ljudi i sa određenim rokom trajanja. U skladu sa tim, čuda koja su koristili kao dokaz svoje misije su služila samo da ubede očevice i savremenike u istinitost njima poslatih poslanika. Takva čuda su razdvajanje mora pred Mojsijem, mir nad njim, i oživljavanje mrtvaca od strane Isusa, mir nad njim. Danas ih nije moguće dokazati i analizirati, jer im to nije bila svrha.

Muhammed, mir nad njim, je poslednji Božiji poslanik. Njemu je objavljena Knjiga, čija učenja su namenjena svim ljudima za sva vremena.

A tebe smo (Muhammede) samo kao milost svetovima poslali. (Kur’an, poglavlje Verovesnici, odlomak 107.)

Pošto je došao sa porukom za sva vremena, njegovo čudo ne sme zastareti, mora biti sveže u svakom vremenu i prostoru i dostupno za analize i verifikovanje, iako se u verodostojnim predanjima spominju razna čuda/mu’džize koje je Muhammed, mir nad njim, činio, on ih nikada nije naglašavao. Iako mi muslimani verujemo u sva čuda Božijeg Poslanika, mir nad njim, promovišemo samo onu najveću: Knjigu od Boga objavljenu, Časni Kur’an.

Kur’an je čudo za sva vremena, takvim se dokazao još pre više od 1.400 godina a ni danas ne prestaje da pleni svojom savršenošću. Časni Kur’an je čudo nad čudima.

  • Tri mogućnosti

Možda jedina stvar u kojoj se slažu i muslimani i nemuslimani, svi koji imaju bar malo znanja o Kur’anu, jeste da ga je prvi put propovedao čovek po imenu Muhammed, koji je rođen u Mekki u 6. veku nove ere. Što se tiče porekla Kur’ana, možemo navesti tri osnovne pretpostavke:

1)         Autor Kur’ana je Muhammed lično: svesno, polu-svesno ili nesvesno.

2)         Muhammed je usvajao znanja od učenih ljudi, ili je prepisivao tekstove iz drugih religijskih knjiga i prethodnih objava.

3)         Kur’an nije ljudsko delo, već je svaka reč u njemu Božija.

  • Muhammed, mir nad njim, nikada nije proglasio svoje autorstvo

Potpuno je nenormalno izazivati svedočenje nekoga ko se odriče svih odgovornosti za neko veliko delo, bez obzira da li se radilo o književnosti ili nauci. Upravo to rade mnogi orijentalisti, koji su sumnjičavi u pogledu porekla Časnoga Kur’ana, pa njegovo autorstvo pripisuju Muhammedu, mir nad njim.

Muhammed, mir nad njim, nikada nije tvrdio da je on autor Kur’ana. U svakoj prilici je govorio da je to Objava od Uzvišenog Boga. Posumnjati u to, znači verovati za njega da je lažov.

Svi istoričari se slažu da je za Muhammeda, mir nad njim, bilo poznato da pre obznanjivanja poslaničke misije nikada nije izgovorio laž. Bio je poznat po nadimcima Iskreni, Poverljivi i Istinoljubivi. Zašto bi Iskreni odjednom počeo da laže da je Božiji poslanik!?

Zanimljivo je da su mekkanski mušrici, iako nisu poverovali u Objavu sa kojom je došao, ipak poveravali Muhammedu, mir nad njim, na čuvanje sve vredne stvari. Kad je učinio Hidžru (preseljenje iz Mekke u Medine), izbegavši ubistvo koje su mu mušrici priređivali, ostavio je iza sebe Aliju, Bog bio zadovoljan njime, da razduži sve stvari ostavljene mu na čuvanje.

Ebu Sufjan, koji je pre Oslobođenja Mekke bio žestoki neprijatelj Muhammeda, mir nad njim, obratio se Heraklu, imperatoru Vizantije, za pomoć protiv Božijeg Poslanika, mir nad njim. Herakle ga je pitao da li je Muhammed, mir nad njim, pre obznanjivanja poslanstva ikada slagao ili izneverio poverenje. Iako je bio Muhammedov, mir nad njim, žestoki neprijatelj, Ebu Sufjan je priznao istinu: “Ne, Muhammed nikada nije izgovorio laž.”

Ako Muhammed, mir nad njim, nikada nije slagao, ako nije slagao da je Božiji poslanik, zašto bi lagao u vezi sa poreklom Časnoga Kur’ana!?

Sve što smo do sada rekli, bazira se na svedočenjima Muhammeda, mir nad njim. Analizirajmo sada druge mogućnosti, koje su tokom vekova navodili skeptici.

  • Bogаtstvo kao motiv

Neki tvrde da je Muhammed, mir nad njim, lažno pripisao Kur’an Bogu, a sebe prozvao poslanikom, samo da bi stekao bogatstvo. Slažem se da su kroz istoriju mnogi ljudi lažno tvrdili da su poslanici, sveci i sveštenici, samo da bi stekli bogatstvo i da bi živeli luksuznim životom.

Imovinsko stanje Muhammeda, mir nad njim, je bilo bolje pre obznanjivanja poslaničke misije nego posle. Kad je imao 25 godina, oženio se Hatidžom, Bog bio zadovoljan njome, koja je bila poznata i bogata poslovna žena. U narednih 15 godina, njegovo imovinsko stanje je bilo na visokom nivou. Međutim, nakon obznanjivanja poslaničke misije, sve se promenilo.

Aiša, Bog bio zadovoljan njome, prenosi da bi u Poslanikovoj, mir nad njim, kući prošla i po dva meseca a da se nije naložila vatra za kuvanje jela. Hranili bi se samo hurmama i vodom. Samo ponekad bi obrok obogatili kravljim mlekom koje bi im poklonio neko iz Medine. (Rijadus-salihin, hadis broj 492)

Ovde se ne radi o namernom i privremenom žrtvovanju, već o načinu života. Muhammed, mir nad njim, je mogao da živi kao kralj, da je samo hteo. Neki su mu prigovarali zbog toga što je odabrao živeti u siromaštvu, dok drugi vladari uživaju sav mogući luksuz. To ga je uznemiravalo, pa mu je Bog objavio da prenese svojim suprugama:

O Verovesniče, reci ženama svojim: “Ako želite život na ovome svetu i njegov sjaj, onda se odlučite, daću vam pristojnu otpremu i lepo ću vas otpustiti.

A ako želite Boga, i Poslanika Njegovog, i Onaj svet – pa, Bog je, zaista, onima među vama koji čine dobra dela pripremio nagradu veliku.” (Kur’an, poglavlje Saveznici, odlomci 28-29)

Predanja o tome su zabeležena u Buharijevoj i Muslimovoj zbirci hadisa.

Ebu Zerr, Bog bio zadovoljan njime, i Ebu Hurejre, Bog bio zadovoljan njime, prenose da Poslanik, mir nad njim, nikada nije odbijao poklone, ali je sve što je imao trošio na siromahe i uboge. (Rijadus-salihin, hadisi 465-466)

Uprkos svim pobedama i ogromnim uspesima, Poslanik Muhammed, mir nad njim, je pred kraj života bio u dugu, a štit mu je bio kod jednog Jevreja iz Medine, kao zalog za dug. (Rijadus-salihin, hadis 504)

Da je Muhammed bio autor Kur’ana, ali je zarad materijalnih interesa autorstvo pripisao Bogu, nikada ne bi u tom istom Kur’anu spomenuo sledeće:

A teško onima koji svojim rukama pišu Knjigu, a zatim govore: “Evo, ovo je od Boga” – da bi za to korist neznatnu izvukli. I teško njima zbog onoga što ruke njihove pišu i teško njima što na taj način zarađuju! (Kur’an,poglavlje El-Bekare, odlomak 79.)

Ovaj odlomak žestoko preti svima koji su prethodne Božije objave menjali i dopisivali šta god im je na um palo, a zatim su sve to pripisivali Bogu, radi materijalnih interesa. Da je Muhammed, mir nad njim, bio autor Kur’ana, bio bi kad-tad raskrinkan i uhvaćen da je (Bože sačuvaj) lagao i da je sam sebe prokleo, što je nelogično.

  • Žudnja za položajem, moći, slavom i vodstvom

Da li je moguće da je Muhammed, mir nad njim, sebe proglasio Božijim poslanikom samo da bi stekao položaj, moć, slavu i vođstvo?

Opšte prihvaćena činjenica je da je Muhammed, mir nad njim, bio jedan od najuspešnijih i najvećih vođa u istoriji. Hrišćanski naučnik Mičel H. Hart je napisao knjigu Stotinu najvećih, u kojoj je nabrojao stotinu najvećih i najuticajnijih ljudi u ljudskoj istoriji, od Adama, mir nad njim, do danas. Na vrhu njegove liste, na prvom mestu, nalazi se Poslanik Islama, Muhammed, mir nad njim. Biografiju o njemu završava rečima: “Upravo me je ova izmešana kombinacija sekularnog i verskog uticaja navela da zaključim da je Muhammed bio najuticajniji pojedinac u istoriji ljudskoga roda.”

Čovek njegovih kvaliteta je mogao da se proglasi vođom i mogao je da pribavi sebi svu moć i bez proglašenja poslanikom. Međutim, osobine koje saznajemo iz njegovog životopisa ukazuju da on nije bio željan ni vlasti ni moći. Strast za položajem i moći je čvrsto povezana sa dobrom hranom, najmodernijom odećom, raskošnim kućama, prostranim vrtovima i neospornim autoritetom. Uprkos tome što je, kao poslanik, uživao najviši društveni status i što je, kao državnik, poneo najveću odgovornost, sam je muzao svoju stoku, krpio svoju odeću, popravljao obuću i pomagao suprugama u kućnim poslovima. Njegov život je neverovatan primer jednostavnosti i skromnosti. Sedeo je na podu i sam išao na pijacu, bez pratnje i telohranitelja. Prihvatao je poziv na ručak od siromaha i bio je zahvalan na svemu što mu se prinese.

Pažljivo je slušao i obraćao se svakome ko bi mu prišao. Časni Kur’an se obraća sumnjičavima, govoreći o Muhammedu, mir nad njim:

On čuje ono što je dobro, veruje u Boga i ima vere u vernike, i milost je onima između vas koji veruju. (Kur’an, poglavlje Pokajanje, odlomak 61)

Predstavnik mušrika, Utbe ibn Rebia, je jednom prilikom došao Poslaniku, mir nad njim, i ponudio mu je sve privilegije: da bude kralj Kurejšija, da bude najbogatiji među njima i da ima žene koje god poželi. Jedini uslov je bio da ostavi pozivanje u Islam i obožavanje Jednog Boga. Da su Muhammeda, mir nad njim, zanimali status, bogatstvo, slava i vlast, nipošto ne bi propustio ovu zlatnu priliku. Međutim, on je odbio sve njihove uslove i to im obrazložio u prvih 38 odlomaka poglavlja Objašnjenje.

Kasnije mu je došla još jedna delegacija uglednih ljudi, sa sličnim ponudama. Ponovo je odbio da se odrekne misije kojom ga je Uzvišeni zadužio: “Ova Objava nije od mene. Ne tražim od vas ni bogatstvo ni položaj. Bog me je vama poslao i objavio mi je Časni Kur’an.”

Drugom prilikom, pokušali su da ga prevare preko njegovog strica Ebu Taliba. Nudili su mu sve ovosvetske povlastice u zamenu za odricanje od poslaničke misije. Njegov odgovor je bio: “Striče, da mi daju Sunce u desnu a Mesec u levu ruku, ne bih se odrekao ove misije, sve dok ne umrem radi nje ili dok Bog ne odluči kako On želi.”

Smrt Poslanikovog voljenog sina Ibrahima se podudarila sa pomračenjem Sunca. Ljudi su taj čudan događaj tumačili da su i Zemlja i nebesa tužni zbog Ibrahimove smrti. Muhammed, mir nad njim, im je ljutito odgovorio: “Sunce i Mesec su dva Božija znaka i ne pomračuju se ni zbog čijeg života niti smrti!” (Hadis beleži El-Buhari)

Da li su ovo osobine samoživog čoveka željnog vlasti? Kako objasniti ovakvo požrtvovanje i skroman život, čak i onda kada je nadvladao neprijatelje? Što nam govori i činjenica da je u svim svojim podvizima skromno i skrušeno svaku zaslugu pripisivao Uzvišenom Bogu, a nijednu sebi?

  • Oslobađanje i ujedinjenje Arapa

Postoji teorija da je Muhammed, mir nad njim, napisao Kur’an da bi oslobodio i ujedinio Arape. Ova teorija je, međutim, neodrživa iz nekoliko razloga.

U Kur’anu ne postoji nijedan odlomak koji poziva na ujedinjenje bilo koje nacije. Islamski koncept ummeta/nacije je ideološki protiv bilo kakve manifestacije nacionalnih tendencija. Kur’an celo čovečanstvo poziva ka ujedinjenju na principima istine.

O ljudi, Mi vas od jednog čoveka i jedne žene stvaramo i na narode i plemena vas delimo da biste se upoznali. Najugledniji kod Boga je onaj koji ga se najviše boji, Bog, uistinu, sve zna i nije Mu skriveno ništa. (Kur’an, poglavlje Sobe, odlomak 13)

U Islamu se jedinstvo ne ostvaruje na principima društvenih slojeva, polova, bogatstva, nacionalnosti, političkog opredeljenja ili krvnih veza, već je uspostavljeno isključivo na bogobojaznosti i moralu.

Ovaj islamski princip je u praksi ponekad značio razdvajanje i nesuglasice između oca i sina, muža i supruge i između dva brata.

Reci: “Ako su vam očevi vaši, i sinovi vaši, i braća vaša, i žene vaše, i rod vaš, i imanja vaša koja ste stekli, i trgovačka roba za koju strahujete da neće da se proda, i kuće vaše u kojima se prijatno osećate – miliji od Boga i Njegova Posalnika i od borbe na Njegovom putu, onda pričekajte dok Bog Svoju odluku ne donese. A Bog grešnicima neće ukazati na Pravi put.” (Kur’an,poglavlje Pokajanje, odlomak 24)

Jedinstvo koje je zavladalo Arabijom nakon trijumfa Islama u njoj je bilo ideološke prirode i primenjivo je u svakom vremenu i na svakom mestu. Takvo jedinstvo je snažno promovisano kur’anskim učenjem.

Svi se čvrsto Božijeg užeta držite i nikako se ne razjedinjujte! (Kur’an, poglavlje Imranova porodica, odlomak 103 .)

Da je Muhammedu, mir nad njim, jedinstvo Arapa bila glavna preokupacija, rado bi prihvatio ponudu da bude kralj svih Arapa i na taj način da ih ujedini.

U Kur’anu postoji veliki broj odlomaka koji protivreče ideji da je Muhammed, mir nad njim, gradio arapski nacionalizam. U poglavlju Imranova porodica stoji:

I kada anđeli rekoše: “O Marija, tebe je Bog odabrao i čistom stvorio, i boljom od svih žena na svetu učinio…” (Kur’an, poglavlje Imranova porodica, odlomak 42.)

Zašto bi jedan Arap, Muhammed, mir nad njim, tvrdio da je jedna Jevrejka, Marija, majka Isusa, mir nad njim, žena svih vremena? Zašto je ženi iz Arapima neprijateljskog naroda ukazao takvu čast kakva joj nije ukazana ni u hrišćanskoj Bibliji!? Ne samo to, već je po Mariji nazvano celo jedno poglavlje u Kur’anu. U celoj Bibliji ne postoje ni knjiga ni poglavlje nazvano po Isusovoj majci, Mariji. Ako je Muhammed, mir nad njim, bio arapski nacionalista, zašto bi Arape provocirao tvrdnjom da je jedna Jevrejka bolja od svih arapskih žena i svih žena na svetu? Da je zagovarao superiornost arapske nacije, odabrao bi bilo koju arapsku ženu i proglasio je najboljom – možda svoju majku, suprugu ili ćerku. Zašto je on tako govorio – odgovor je dat u sledećem odlomku:

To su nepoznate vesti koje ti objavljujemo. (Kur’an, poglavlje Imranova porodica, odlomak 44.)

Poslanik, mir nad njim, nije imao izbora da li će da hvali Jevrejku ili ne, pošto je sve što je govorio bila Objava od Uzvišenog Boga.

Teorija o arapskom jedinstvu je neodrživa i zbog specifične vrste odlomaka koji se obraćaju Jevrejima, poput ovog:

O sinovi Izraelovi, setite se blagodati Moje koju sam vam podario i toga što sam vas nad ostalim ljudima bio uzdigao. (Kur’an, poglavlje El-Bekare, odlomak 47)

  • Moralna reforma

Neki mogu, čak, moralnu reformu navesti kao mogući motiv Muhammedu, mir nad njim, da napiše Kur’an.

Moralna reforma je častan cilj, koji se ne može postići nečasnim sredstvima, kao što su laž i prevara. Sasvim je nelogično da neko pomoću prevare teži da ostvari moralno društvo, kada i sam Kur’an najteže osuđuje laž na Boga.

Cilj Poslanikove, mir nad njim, misije i poruke Časnoga Kur’ana je, zaista, bila moralna reforma, ali ne samo kod Arapa, već u celom čovečanstvu. Da je Poslanik, mir nad njim, bio stvarni autor Kur’ana, ne bi napisao sve one odlomke koje smo spomenuli. Naprotiv, napisao bi nešto slično Pavlu, autoru nekoliko knjiga Novog Zaveta: “Ako moja laž veliča istinu Gospodnju, onda ja nisam grešan.” (Rimljanima, 3:7) Ovim biblijskim stihom se implicira da je Bogu ponekad potrebna čak i laž, da bi se dokazala Njegova veličina. Što se Islama tiče, Bog je najveći i ne treba Mu laž kao potpora. U Islamu cilj ne opravdava sredstvo. Ako želite da postignete pravdu, morate biti potpuno pravedni. Ukoliko želite da postignete istinu, morate da se služite samo istinom. Stoga, sredstva moraju da se usklade sa željenim rezultatom.

Mnogi ljudi uzimaju u obzir samo konačni rezultat, a zanemaruju sve metode, sredstva i puteve kojima se stiglo do rezultata i cilja. Neki zastupaju istinu lažnim argumentima. Primer toga je kada vas pitaju koliko je 2+2, a vi kažete: 4. Kada vas pitaju zašto mislite da je 2+2=4, vi odgovarate: “Pa, tako kaže moj profesor.” Rekli ste istinu, ali ste svoj istiniti stav odbranili pogrešnim argumentom. Da je taj profesor rekao da su 2+2=5, našli biste se na strani neistine.

Ako istinu dokazujete pogrešnim argumentima, neko drugi će otići korak dalje, pa će neistinu koristiti kao opravdanje za svoju zabludu. Reći će: “Moj učitelj kaže da samo lopovi mogu da žive luksuzno. Zato, meni je opravdano da budem lopov.”

Časni Kur’an kaže: Ko je nepravedniji od onoga koji laži o Bogu iznosi ili koji govori: “Objavljuje mi se” – a ništa mu se ne objavljuje, ili koji kaže: “I ja ću reći isto onako kao što Bog objavljuje. A da ti je videti nevernike u smrtnim mukama, kada anđeli budu ispružili ruke svoje prema njima: “Spasite se ako možete! Od sada ćete neizdržljivom kaznom biti kažnjeni zato što ste na Boga ono što nije istina iznosili i što ste se prema dokazima Njegovim oholo ponašali.”” (Kur’an, poglavlje El-En’am, odlomak 93.)

Ovaj kur’anski odlomak obećava najsramniju kaznu ovakvim lažovima. Zašto bi Muhammed, mir nad njim, pod pretpostavkom da je autor Kur’ana, prizivao na sebe prokletstvo i rizikovao da bude smešten u poniženu grupu ljudi? Da je on bio autor Kur’ana, zasigurno bi znao da će kad-tad biti otkrivena njegova fabrikacija. Slično upozorenje je dato u sledećem kur’anskom odlomku:

A da je on o Nama koje kakve reči iznosio, Mi bismo ga za desnu ruku uhvatili, a onda mu žilu kucavicu presekli, i niko ga između vas ne bi mogao od toga odbraniti. (Kur’an, poglavlje Čas neizbežni, odlomci 44-47)

Muhammed, mir nad njim, nije odjednom izrecitovao celi Kur’an, već tokom 23 godine. U tom periodu, ljudi su mogli da mu postave bilo koje pitanje. Časni Kur’an kaže:

O vernici, ne zapitkujte o onome što će vam pričiniti neprijatnosti ako vam se objasni; a ako budete pitali za to dok se Kur’an objavljuje, objasniće vam se, ono ranije Bog vam je već oprostio. – A Bog prašta i blag je. (Kur’an, poglavlje Trpeza, odlomak 101)

Ljudi su iskoristili ovu priliku da postavljaju najrazličitija pitanja, poput kocke, alkohola, milostinje, Mesečevim menama, ratnom plenu, pa čak i o nekim istorijskim ličnostima, kao što je bio Zulkarnejn. Zbog toga, u Kur’anu se često ponavlja formulacija: “Pitaju te o tome i tome. Reci: …” Ni u kom slučaju Muhammed, mir nad njim, nije mogao unapred da zna koja će pitanja da mu budu postavljena, pa makar se i sama pitanja ticala zacrtane reformističke misije. Zamislite kako bi bilo premijeru države kada bi zakazao konferenciju za novinare u vezi sa određenim industrijskim postrojenjima i pozvao ih da mu postave koje god žele pitanje, a oni mu postavljaju neugodna pitanja u vezi političke situacije, kriminala i korupcije.

U Časnom Kur’anu postoji dovoljno dokaza protiv teorije o moralnoj reformi, jer je i sam Poslanik, mir nad njim, nekoliko puta bio ukoren u Kur’anu. Jednom prilikom je Poslanik, mir nad njim, razgovarao sa uglednim Kurejšijama, trudeći se da im dokaže istinu Islama. U jeku njegove priče, prišao je slepi starac po imenu Ibn Ummi Mektum, Bog bio zadovoljan njime, i prekinuo Poslanika, mir nad njim, upitavši ga nešto o Islamu. Muhammed, mir nad njim, se namrštio zbog toga i ljutito se okrenuo, iako nije izgovorio nijednu reč pogrde, Poslanikov potez nepažnje je ostao zabeležen za sva vremena, jer mu je Uzvišeni Bog objavio sledeće odlomke:

On (Poslanik) se namrštio i okrenuo zato što je slepac njemu prišao! A šta ti znaš – možda on želi da se očisti, ili pouči pa da mu pouka bude od koristi. Onoga koji je bogat, ti njega savetuješ, a ti nisi kriv ako on neće da veruje; a onoga koji ti žureći prilazi i strah oseća, ti se na njega ne osvrćeš, Ne čini tako! Oni su pouka – pa ko hoće, poučiće se… (Kur’an, poglavlje Namrštio se, odlomak1-12)

Svakom može da se desi ovakav propust, da na trenutak zanemari siromašne, ugrožene i slepe – ali se ne sme desiti Poslaniku milosti, čije srce je uvek bilo privrženo sirotinji! Bez trunke oklevanja, ove objavljene odlomke je proučio pred svojim drugovima, koji su ih naučili napamet, zapisali i sačuvali za sva vremena.

Postoji još nekoliko odlomaka koji prekoravaju Poslanika, mir nad njim, zbog nekih njegovih poteza. U vezi njegove zakletve da neće više da uzima med, objavljen mu je sledeći odlomak:

O Verovesniče, zašto sebi uskraćuješ ono što ti je Bog dozvolio – u nastojanju da žene svoje zadovoljiš? A Bog prašta i samilostan je. (Kur’an, poglavlje Zabrana, odlomak 1.)

U vezi njegove želje da se osveti za Hamzinu (Poslanikov stric), mir nad njim, smrt, objavljen je sledeći odlomak:

Ako hoćete da na nepravdu uzvratite, onda učinite to samo u onolikoj meri koliko vam je učinjeno; a ako otrpite, to je, zaista, bolje za strpljive. (Kur’an, poglavlje Pčele, odlomak 126.)

Kad se pojavilo pitanje ratnih zarobljenika, objavljen je sledeći odlomak:

Nijednom verovesniku nije dopušteno da drži sužnje dok ne izvojuje pobedu na Zemlji; vi želite prolazna dobra ovoga sveta, a Bog želi Onaj svet. Bog je silan i mudar. (Kur’an, poglavlje Plen, odlomak 67.)

Kad je Poslanik, mir nad njim, činio molbu za jednog licemera, Uzvišeni Bog mu je objavio:

I nijednom od njih, kad umre, nemoj molitvu obavljati, niti sahrani njegovoj prisustvovati, jer oni u Boga i Njegovog Poslanika ne veruju i kao nevernici oni umiru. (Kur’an, poglavlje Pokajanje, odlomak 84.)

  • Teorija o epileptičnosti

Neki protivnici Islama se slažu da je Muhammed, mir nad njim, bio iskren i istinoljubiv, ali tvrde da je bolovao od epilepsije (padavice), i da je u epileptičnim napadima izgovarao stihove koje je kasnije pretvorio u Kur’an. Neki orijentalisti su pokušali izjednačiti načine silaska Objave Poslaniku, mir nad njim, sa simptomima epilepsije. U stvarnosti, ovo dvoje se nikako ne može izjednačiti, jer činjenice o silasku Objave govore sasvim suprotno. Božiji Poslanik, mir nad njim, je ponekada dobijao Objavu u obliku zvuka zvona. Dešavalo se da mu znoj poteče sa čela dok mu dolazi Objava, iako je vani bilo hladno. Ponekad je izgledao iscrpljen i veoma umoran. Ovi opisi se nikako ne podudaraju sa simptomima epilepsije, koja je poznata kao nagli poremećaj mentalne ili fizičke funkcionalnosti, ili oboje. Napad epilepsije podrazumeva delimičan ili potpun gubitak svesti, konvulzije i druge kompleksne reakcije organizma. 70% pacijenata svoj prvi napad epilepsije dobiju pre napunjene 20. godine, a neki tipovi epilepsije nestaju tokom godina.

Epilepsija nije bolest, već sindrom, pa ne postoji jedinstven uzrok za sve tipove epilepsije. Ovaj sindrom nastaje disfunkcijom nervnih ćelija, koje u organizam nekontrolisano šalju električne signale, što se završava gubljenjem svesti ili konvulzijama. Iako se uzrok teško otkriva, jer ih je veliki broj, za 50% epileptičnih napada se mogu definisati primarni i sporedni uzroci. Neki od tih uzroka su: povreda tokom rođenja ili kasnije, celebralna paraliza, infekcije poput meningitisa, parazitska infekcija, tumor na mozgu, šok itd. Napad se može desiti kao posledica snažnih emocionalnih stanja.

Poslanik Muhammed, mir nad njim, nije imao nijedan od ovih problema. Svima je bio poznat kao čovek sa savršenim telesnim i duševnim zdravljem, iako je živeo u stresnim vremenima, pokazao je neverovatnu smirenost i pribranost. Časni Kur’an je tako neverovatna, velika i nenadmašna knjiga, da je jedan muslimanski psihijatar rekao: “Ako je ovo delo   jednog epileptičara, baš bih voleo da vidim još takvih epileptičara.”

  • Teorija umišljenosti

Oni koji zastupaju ovu teoriju smatraju da je Muhammed, mir nad njim, napisao Kur’an na osnovu svog znanja, iskustva, mašte i pod uticajem okruženja, a da ni sam nije bio svestan toga. Neki nevernici idu tako daleko da ga proglašavaju ludim (ne dao Bog).

Ova teorija je lako oboriva. Poslanik, mir nad njim, je dosledno prenosio isto učenje tokom 23 godine svoje misije. Niko ko je umišljen, ko živi u iluzijama i ko je lud, ne može biti dosledan tako dugo u ovako komplikovanoj misiji.

Osim toga, niko ne može sebe ubeđivati 23 godine da dobija Objavu od Boga, a u stvari je lično autor svoje knjige.

Kur’an je pun informacija koje nije mogao da izmisli nijedan ljudski um, bez obzira da li je bio genijalan ili lud. Mekkanski mnogobošci su se konsultovali sa hrišćanima i jevrejima, a nakon toga postavili nekoliko test-pitanja Muhammedu, mir nad njim:

Ko su bili spavači u pećini? Koja je priča o Hidru? Šta znaš o Zulkarnejnu?

Odgovori na njihova pitanja su objavljeni u poglavlju Pećina. Pošto su se pitanja ticala istorije jevreja i hrišćana i bila su potpuno nepoznata u tom arapskom delu poluostrva, postavljena su kao test Božijem Poslaniku, mir nad njim, o njegovom poznavanju skrivenih stvari. Poslanik, mir nad njim, im je rekao: “Sutra ću da vam dam odgovor. “Međutim, narednog dana odgovora nije bilo. Rekao im je da dođu sledećeg dana. Međutim, Objave i dalje nije bilo. To odlaganje je trajalo petnaest dana. Ljudi su počeli da zbijaju šale na Muhammedov, mir nad njim, račun i Objavu koju dobija od Boga. Nakon petnaest dana, Uzvišeni Bog je preko anđela Gavrila poslao odgovore na postavljena pitanja. Objašnjenje za dugo čekanje na Objavu je dato u sledećim odlomcima:

I nikako za bilo šta ne reci: “Uradiću to sigurno sutra!” – ne dodavši: “Ako Bog da!” A kada zaboraviš, seti se Gospodara svoga i reci: “Gospodar moj će me uputiti na ono što je bolje i korisnije od ovoga.” (Kur’an,poglavlje Pećina, odlomci 23-24)

Iako mu je odlaganje Objave teško padalo, ono je, u stvari, pomoglo Poslaniku, mir nad njim. Kurejšije su mislili: “Ako je Muhammed izmislio sve do sada iz Kur’ana, neće mu biti teško da brzo izmisli odgovore i na ova pitanja.” Kasnije, kad su mu odgovori došli putem Objave, neprijatelji su ućutkani.

Osim što su nevernicima pruženi odgovori na postavljena pitanja, Časni Kur’an donosi nove informacije, koje nijedan ljudski um nije mogao da izmisliti ni svesno ni podsvesno. Istorijske činjenice o Zulkarnejnu i gradu Ihramu su pre toga bile potpuno nepoznate Poslaniku, mir nad njim, i njegovim savremenicima. Kur’an iznosi veliki broj predskazanja budućih događaja, koji su se kasnije obistinili. Naučne činjenice, koje su otkrivene i dokazane mnogo vekova nakon objave Kur’ana, u vreme Muhammeda, mir nad njim, su bile potpuno nepoznate.

  • Teorija o prepisivanju iz Biblije

Neki kritičari tvrde da je Muhammed, mir nad njim, iako nije izmislio i napisao Kur’an, dobijao sve potrebne informacije iz ljudskih izvora i da je prepisivao i adaptirao svete knjige drugih religija. U nastavku navodimo nekoliko zabluda u vezi sa tim.

Muhammed je učio Kur’an od rimskog kovača

Ova zabluda se pojavila još u vreme Muhammeda, mir nad njim. Neki mnogobošci su ga optužili da odlazi u predgrađe Mekke jednom Rimljaninu, koji je bio hrišćanin, i od njega učio kako da piše Kur’an. Časni Kur’an je jasno odgovorio na ovu zabludu:

Mi dobro znamo da oni govore: “Poučava ga jedan čovek!” Jezik onoga zbog koga oni krivo govore je jezik tuđina, a ovaj Kur’an je na jasnom arapskom jeziku. (Kur’an, poglavlje Pčele, odlomak 103)

Kako može osoba koja govori stranim jezikom i jedva da malo poznaje arapski biti izvor Kur’ana, koji je napisan na čistom i elokventnom arapskom jeziku!? Smatrati da je ovaj rimski kovač podučavao Poslanika, mir nad njim, je donekle slično verovanju da je kineski doseljenik u Englesku, koji je jedva poznavao engleski jezik, diktirao Šekspiru šta da piše.

“Muhammed je učio Kur’an kod Vereke, Hatidžinog rođaka”

Muhammed, mir nad njim, se veoma retko susretao sa jevrejskim i hrišćanskim učenjacima.

Najistaknutiji hrišćanski učenjak sa kojim je imao kontakt bio je slepi starac po imenu Vereka ibn Neufel, rođak Poslanikove, mir nad njim, supruge Hatidže, iako je bio Arap, Vereka je prihvatio hrišćanstvo i bio veoma dobar poznavalac Novog zaveta. Poslanik, mir nad njim, imao je samo dva susreta sa njim. Prvi put ga je video pre poslaničke misije, dok je Vereka obavljao molitvu kod Kabe. Tom prilikom je Poslanika, mir nad njim, poljubio u čelo[1], u znak pažnje. Drugi put ga je video nakon što mu je došla prva objava. Vereka je umro tri godine kasnije, a Muhammedova, mir nad njim, misija je trajala još dvadeset godina.

“Muhammed je često razgovarao sa jevrejima i hrišćanima”

Istina je da je Poslanik, mir nad njim, imao razgovore i religijske diskusije sa jevrejima i hrišćanima. Međutim, sve to se događalo nakon njegovog dolaska u Medinu, 13 godine od početka objavljivanja Kur’ana. Podvala da su upravo i oni bili izvor njegove inspiracije za Kur’an je apsurdna, jer se dešavalo sasvim suprotno: on je njih upoznavao sa devijacijama u njihovom verovanju i pozivao ih da prihvate čisti monoteizam koji samo Islam pruža. Mnogi od njih su prihvatili Islam.

“Muhammed je učio Kur’an od jevreja i hrišćana koje je upoznao van granica Arabije”

Svi istorijski podaci pokazuju da je Božiji Poslanik, mir nad njim, pre poslaničke misije samo tri puta izašao iz Mekke:

–           putovao je sa majkom u Medinu kad je imao šest godina;

–           pravio je društvo stricu Ebu Talibu na njegovom trgovačkom putu u Siriju kad je imao između 9 i 12 godina;

–           predvodio je Hatidžinu trgovačku karavanu do Sirije kad je imao 25 godina.

Van svake pameti je smatrati da je Kur’an rezultat njegovih nasumičnih susreta sa jevrejima i hrišćanima koje je upoznao tokom ova tri putovanja.

  • Logički dokazi da Poslanik, mir nad njim, nije učio Kur’an od Jevreja i hrišćana

Poslanikov svakodnevni život je bio otvorena knjiga koju su svi mogli da čitaju, u tolikoj meri da su objavljeni odlomci koji su vernicima naredili da Poslaniku obezbede malo privatnosti. Da je, kojim slučajem, imao susrete sa ljudima koji bi ga podučavali šta da govori u ime Objave, to ne bi moglo da ostane skriveno od drugova.

Najugledniji Kurejšije koji su ga u stopu sledili, bili su pametni i oštroumni ljudi. Da su primetili bilo šta sumnjivo, ne bi ga sledili. Ipak, prihvatali su Islam tokom cele Muhammedove, mir nad njim, poslaničke misije.

Poslanikovi neprijatelji su pažljivo posmatrali svaki njegov potez i susret, čeznući za dokazom kojim bi ga optužili da je lažov. Međutim, svih godina poslaničke misije nisu mogli da nađu nijedan dokaz da se Poslanik, mir nad njim, tajno sastajao sa jevrejima i hrišćanima.

Nezamislivo je da neko bude autor Kur’ana, a da se pomiri sa činjenicom da za kur’anski tekst ne dobije nikakvo priznanje.

Dakle, istorijski i logički je nemoguće dokazati da je Kur’an delo bilo kojeg čoveka.

Poslanik, mir nad njim, nije znao da čita i piše

Teorija da je Muhammed, mir nad njim, prepisivao Kur’an iz drugih izvora može se opovrgnuti samo jednom istorijskom sitnicom: on nije znao da čita ni da piše. Uzvišeni Bog u Kur’anu kaže:

Ti pre nje nijednu knjigu nisi čitao, a nisi je ni desnom rukom svojom pisao; inače, posumnjali bi oni što laži govore. (Kur’an, poglavlje Pauk, odlomak 48.)

Uzvišeni Bog je znao da će nevernici sumnjati u verodostojnost Časnoga Kur’ana i pripisivati autorstvo Muhammedu, mir nad njim. Iz Svoje savršene mudrosti, za poslednjeg poslanika je odabrao Muhammeda, mir nad njim, osobu koja je bila ummij tj. onaj koji nije znao da čita ni da piše. Tako je od nevernika i cinika oduzet svaki argument da je on koristio svete knjige jevreja i hrišćana, a zatim te informacije napisao savršenim stilom na čistom arapskom jeziku. Uzvišeni Bog potvrđuje:

Onima koji će slediti Poslanika, verovesnika, koji neće znati čitati ni pisati, kojeg oni kod sebe, u Tori i Jevanđelju, zapisanog nalaze. (Kur’an, poglavlje Bedemi, odlomak157.)

Čak i Biblija spominje proročanstvo o verovesniku koji ne zna da čita ni da pisati:

A dadne li se Knjiga nekomu što ne zna ni čitati ni pisati… (Isaija, 29:12)

Časni Kur’an na čak četiri mesta naglašava da Verovesnik, mir nad njim, nije bio vešt pismu.

Tada nije postojala Biblija na arapskom

U vreme Poslanika, mir nad njim, nije bilo arapske verzije Biblije. Najranija verzija Starog zaveta pripisuje se svešteniku Saadiasu Gaonu, 900. godine nove ere, više od 250 godina nakon smrti Muhammeda, mir nad njim. Najstariju verziju Novog zaveta na arapskom jeziku je napisao Erpenius 1616. godine, hiljadu godina nakon smrti našeg Verovesnika, mir nad njim.

  • Sličnosti između Kur’ana i Biblije

To što postoje sličnosti između Kur’ana i Biblije ne znači da je jedno prepisivano od drugog. U stvari, to dokazuje drugu činjenicu: obe knjige imaju zajedničko poreklo, jer i Biblija sadrži tekstove koji su nekada bili deo Božije Objave, iako su sve objave pre Kur’ana pretrpele oštećenja zbog ljudskih intervencija, delovi teksta su ostali sačuvani, i otuda sličnost sa Kur’anom.

Istina je da postoje slični tekstovi u Kur’anu i Bibliji, ali to ne može biti dokaz da je Muhammed, mir nad njim, prepisivao od jevreja i hrišćana. Ako je to dokaz, onda ni Isus, mir nad njim, nije bio pravi poslanik, pošto se Novi zavet u mnogim tekstovima poklapa sa Starim zavetom.

Kada neko nešto prepiše, on nipošto neće reći da je prepisao, a još manje – od koga. Muhammed, mir nad njim, je u Kur’anu koji mu je objavljen izrazio priznanje svim prethodnim poslanicima i objavama koje su im dolazile.

  • Muslimani veruju u četiri Božije knjige

Poznata su nam imena četiri Božije knjige: Tevrat/Tora, Zebur/Psalme, Indžil/Jevanđelje i Kur’an. Tevrat/Tora je knjiga koja je objavljena Mojsiju, mir nad njim. Zebur je objavljen Davidu, mir nad njim, Indžil/Jevanđelje Isusu, mir nad njim, i Kur’an je poslednja i konačna Božija objava, sa kojom je došao poslednji verovesnik, Muhammed, mir nad njim.

Sastavni deo Islama je verovanje u sve Božije poslanike i Objave. Današnja Biblija sadrži pet knjiga Starog zaveta, koje se pripisuju Mojsiju, mir nad njim. Psalme, koji se pripisuju Davidu, mir nad njim, i četiri jevanđelja Novog zaveta. Međutim, ništa od toga nije Tora objavljena Mojsiju, mir nad njim. Zebur objavljen Davidu, mir nad njim, niti je bilo koje Jevanđelje onaj Indžil koji je objavljen Isusu, mir nad njim. Možda ovi biblijski tekstovi sadrže deo Božijih reči, ali one nipošto nisu autentična Objava koja je došla Božijim poslanicima.

Časni Kur’an sve Božije poslanike svrstava u jedno bratstvo. Svi su imali istu poslaničku misiju i potpuno istu srž Objave. Zbog toga, temeljna učenja svih velikih religija nisu kontradiktorna, čak iako su njihovi sledbenici tokom vekova značajno izmenili veći deo svetih knjiga, zato što im je izvor isti: Objava od Uzvišenog Boga. Kur’an naglašava da Božiji poslanici nisu odgovorni za promene koje su nastale u tim knjigama, već njihovi sledbenici, koji su delove Objave zaboravili a neke delove namerno izmenili ili izbrisali. Kur’an se, stoga, ne može smatrati knjigom koja se suprostavlja knjigama objavljenim Mojsiju, Davidu i Isusu, mir nad njima, već kao knjiga koja ih objedinjuje, usavršava i čisti od ljudskih interpretacija. Jedno od imena Časnoga Kur’ana je Furkan – Rastavljač istine od neistine. Objavljen je da napravi jasnu razliku između Božanskog i ljudskog u svetim knjigama drugih religija.

  • Naučno upoređivanje Kur’ana i Biblije
  • Stvaranje kosmosa za šest dana

Prema prvom poglavlju Postanka, prve biblijske knjige, univerzum je stvoren za šest dana koji traju po 24 sata. Prema Časnom Kur’anu, univerzum je, takođe, stvoren za šest dana. Međutim, reč koja se koristi za dan je jeum. U arapskom jeziku, reč jeum ima dva značenja. Jedno značenje je obični dan koji traje 24 sata. Drugo značenje je epoha, veoma dug period. Kur’an govori o stvaranju univerzuma za šest veoma dugih perioda, što savremena nauka ne odbacuje. Prema naučnim saznanjima, stvaranje kosmosa je trajalo nekoliko milijardi godina, što je direktno suprostavljeno biblijskom konceptu o stvaranju za šest običnih dana. Ako je Muhammed, mir nad njim, prepisivao iz Biblije, zašto nije prepisao ovu katastrofalnu grešku?

  • Prvo je nastao dan a zatim Sunce

Postanak, 1:3-5, kaže da su dan i noć nastali prvog dana stvaranja. Kretanje svetlosti, koja uzrokuje fenomen dana i noći, je kompleksna pojava nastala na osnovu reakcija u zvezdama, koje su, prema Postanku, 1:14-19, nastale tek četvrtog dana. Potpuno je nelogično da dan i noć, koji su posledica emitovanja svetla sa Sunca, nastanu prvog dana, a da sam izvor svetlosti nastane četvrtog dana. Jutro i noć su fenomeni koji su mogući samo ako pre njih postoji izvor svetlosti, Sunce, oko kojeg se Zemlja okreće.

Ako je Muhammed, mir nad njim, kopirao tekstove iz Biblije, kako je znao da treba da izostavi ovu nenaučnu apsurdnost!?

  • Stvaranje Zemlje, Sunca i Meseca

Zemlja i Mesec su deo Sunčevog sistema i od njega su nastali. Međutim, prema Bibliji to nije tako. U Postanku, 1 -9-13, kaže se da je Zemlja stvorena trećeg dana, a u stihovima 14-19, se tvrdi da su tek četvrtog dana stvoreni Sunce i Mesec. To je kontradiktorno opštepoznatim naučnim činjenicama o poreklu i nastanku Sunčevog sistema.

  • Vegetacija stvorena trećeg, a Sunce četvrtog dana

Postanak u prvom poglavlju kaže da je sav biljni svet – trave, cveće i drveće – nastao trećeg dana, a Sunce tek četvrtog. Kako je moguće da su se biljke pojavile pre pojave Sunca!?

Ako je Muhammed, mir nad njim, lično napisao Kur’an i ako je kopirao Bibliju, kako je mogao da zna da ovu apsurdnost treba da izbaci i da je ne prepisuje? Pogledajte Kur’an – u njemu ne postoji nijedna kontradikcija!

  • I Sunce i Mesec su izvori svelosti?

Tako Biblija kaže. U Postanku, 1:16, stoji:

I načini Bog dva velika svetlila – veće da vlada danom, manje da vlada noću.

Danas nam nauka kaže da Mesec ne poseduje svoju svetlost, već se od njega odbija Sunčeva svetlost. Časni Kur’an to potvrđuje, pa ga naziva Refleksijom. Tvrditi da je Muhammed, mir nad njim, tokom prepisivanja iz Biblije ispravio ove nenaučne tvrdnje je van svake pameti.

Adam, mir nad njim, prvi čovek na Zemlji, je živeo pre 5.800 godina?

Ako saberete brojke u Bibliji, doći ćete do takvog zaključka. Uverite se i sami:

1948 godina je, prema Bibliji, prošlo od Adama do Avrama;

oko 1800 godina je prošlo od Avrama do Isusa;

od Isusa do danas je prošlo je nešto više od 2000 godina.

Kad ove godine saberete, dobijate oko 5.800 godina od prvog čoveka do danas. Interesantno je da je i jevrejski kalendar star oko 5.800 godina.

Ogroman broj arheoloških i antropoloških dokaza potvrđuju da su ljudi živeli pre više desetina hiljada godina i da nisu nastali tek pre 5.800 godina, kao što tvrdi Biblija.

Časni Kur’an ni u ovom slučaju ne protivreči naučnim činjenicama, pošto govoreći o Adamu, mir nad njim, ne spominje pre koliko godina se pojavio prvi čovek na Zemlji.

  • Poslanik Nuh (Noje), mir nad njim, i Potop

Govoreći o Potopu, Biblija u knjizi Postanak, u poglavljima 6-8, naglašava da je velikom poplavom uništeno sve živo na Zemlji, a da su preživeli samo poslanik Noje, mir nad njim, i njegovi saputnici na barci. U tom opisu se, čak, sugeriše da se Potop desio 1656. godina nakon Adama, tj. 292. godine pre rođenja Avrama, mir nad njim, kada je Noje imao 600. godina. To znači da se, prema Bibliji, Potop desio u 22. ili 21. veku pre nove ere.

Sve u ovoj priči je kontradiktorno naučnim činjenicama. Prema arheološkim dokazima, u 21. veku pre nove ere je živela 11. egipatska dinastija i 3. vavilonska. Ništa u nalazima iz tog perioda ne ukazuje da se desila bilo kakva prirodna nepogoda i da je progres tih civilizacija bio ugrožen. Prema Bibliji, tada je celi svet uništen Potopom.

S druge strane, kur’ansko kazivanje o Potopu se uopšte ne sukobljava sa naučnim činjenicama. Prvo, govoreći o Noi, mir nad njim, i Potopu, Kur’an ne spominje datum događaja. Drugo, Kur’an ne govori o Potopu kao globalnom fenomenu, već eksplicitno naglašava da se on desio kao kazna samo Noinom narodu.

Zato, nelogično je tvrditi da je Muhammed, mir nad njim, priču o Noi, mir nad njim, pozajmio iz Biblije, a da je tokom prepisivanja ispravio sve istorijske greške u biblijskom kazivanju i naveo naučno tačnu priču.

  • Poslanik Mojsije, mir nad njim, i Faraon

Kur’anska i biblijska kazivanja o Mojsiju, mir nad njim, i Faraonu su veoma slična. Mojsije, mir nad njim, je sa svojim narodom prešao preko Crvenog mora, koje se otvorilo da bi Izraelćani mogli bezbedno da pređu. Dok je išao u poteru za njima, Faraon i njegova vojska su se utopili, jer se more nad njima zatvorilo. U tome se slažu i Kur’an i Biblija. Međutim, Časni Kur’an iznosi još jednu zanimljivu informaciju o Faraonu, koja nije spomenuta u Bibliji:

Danas ćemo izbaviti samo telo tvoje da bi bio poučan primer onima posle tebe – ali mnogi ljudi su ravnodušni prema Našim poukama. (Kur’an, poglavlje Jona, odlomak 92.)

Dr. Mauris Bukejl je nakon opsežnog istraživanja utvrdio da je Ramses II, faraon koji se u Bibliji spominje, zapravo umro još ranije, tokom Musaovog boravka u Medjenu. Ramsesov sin Merneptah ga je nasledio i postao Faraon. Merneptah je, u stvari, Faraon koji se utopio dok je proganjao Mojsija, mir nad njim, i njegov narod. Godine 1898. je u Dolini kraljeva pronađeno njegovo mumuficirano telo. Dr. Bukejl je 1975. godine dobio dozvolu da detaljno ispita njegovo telo. Analize su pokazale da je Merneptah umro nasilnom smrću, prouzrokovanom utapanjem. Kur’ansko predskazanje da će Faraonovo telo ostati sačuvano da bi naredne generacije uzele pouku se obistinilo, jer se njegovo telo i dalje čuva u muzeju u Kairu.

Dok se bavio ovim istraživanjem, dr. Bukejl je bio hrišćanin. Kasnije je napisao knjigu Biblija, Kur’an i nauka, u kojoj je priznao da autor Kur’ana ne može biti čovek, već jedino Sveznajući Stvoritelj. Nakon svega je prihvatio Islam.

Sve navedeno je dovoljan dokaz da Kur’an nije kopija Biblije. Naprotiv, Kur’an je Furkan – Rastavljač istine od neistine i od ljudskih podvala. Kur’an je jedini kriterijum na osnovu kojeg se može utvrditi šta je u Bibliji ostalo od Božije objave a šta su ljudske interpretacije.

A tebi (Muhammede) objavljujemo Knjigu, samu istinu, da potvrdi knjige pre nje objavljene i da nad njima bdi. I ti im sudi prema onome što Bog objavljuje i ne povodi se za prohtevima njihovim, i ne odstupaj od Istine koja ti dolazi. (Kur’an, poglavlje Trpeza, odlomak 48.)

  • Kur’an nije knjiga koja kazuje priče

Za razliku od drugih religijskih knjiga, Časni Kur’an ima jedinstven stil naracije, koji nije nalik nijednom ljudskom. Sve knjige, izuzev Kur’ana, slede potpuno isti šablon po kojem se pišu priče i opisuju događaji. Priče koje pišu ljudi počinju sličnim stilom: “Nekada davno…”, “Jednom u dalekoj zemlji…”, “Bila dva čoveka…” i slično.

Evo kako izgledaju prve rečenice biblijskih knjiga:

U početku (nekada davno) stvori Bog nebo i Zemlju… (Postanak, 1:1)

U početku (nekada davno) beaše Reč, i Reč, beše u Boga, i Bog beše Reč. (Ivan, 1:1)

Ovako glasi rodoslovlje (poreklo, početak) Isusa Hrista sina Davidova, sina Avramova… (Matej, 1:1)

U Ramataim Sofimu (nekada davno) živeo jedan čovek iz gore Efraimove po imenu Elkana… (Prva Samuelova, 1:1)

(Nekada davno) Kralj David je bio ostarao i postao vremešan. Premda su ga pokrivali, nije se mogao ugrejati. (Prva kraljevima, 1:1)

Bilo je u dane Ahasvera (nekada davno), onoga Ahasvera, koji je vladao od Indije do Etiopije nad sto dvadeset i sedam pokrajina… (Estera, 1:1)

Sve priče u religijskim knjigama imaju početak i kraj, tj. ljudski stil naracije kroz celi tekst. Te priče sadrže istorijske podatke, hronološki poredane. Tako ljudi govore i pišu.

Kur’an je, međutim, jedinstvena knjiga. Prvo šta je od Kur’ana objavljeno bile su reči:

Čitaj, u ime Gospodara tvoga, koji stvara, stvara čoveka od ugruška! Čitaj, plemenit je Gospodar tvoj, Koji poučava peru, Koji čoveka poučava onome što ne zna. (Kur’an, poglavlje Ugrušak, odlomci 1-5.)

Poglavlje Ugrušak je 96. po redu u Kur’anu. Objavljivanje Kur’ana nije započeto pričom “iz početka”. Isto se može reći i za prvo kur’ansko poglavlje, Pristup:

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog!

  1. Hvala Bogu, Gospodaru svih svetova,
  2. Milostivom, Samilosnom,
  3. Vladaru Dana sudnjeg.
  4. Tebi se klanjamo i od Tebe pomoć tražimo!
  5. Uputi nas na Pravi put,
  6. na Put onih kojima si milost Svoju darovao,
  7. a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali, niti onih koji su zalutali! (Kur’an, poglavlje Pristup, odlomci 1-7)

Drugo poglavlje počinje ovako:

  1. Elif Lam Mim.
  2. Ova Knjiga, u koju nema nikakve sumnje, uputstvo je svima onima koji se budu Boga bojali;
  3. onima koji u nevidljivi svet budu verovali i molitvu obavljali i udeljivali deo od onoga što im Mi budemo davali;
  4. i onima koji budu verovali u ono što se objavljuje tebi i u ono što je objavljeno pre tebe, i onima koji u Onaj svet budu čvrsto verovali.
  5. Njima će Gospodar njihov na Pravi put ukazati i oni će ono što žele ostvariti.
  6. Onima koji neće da veruju zaista je svejedno – opominjao ih ti ili ne opominjao – oni neće verovati.
  7. Bog je zapečatio srca njihova i uši njihove, a pred očima njihovim je koprena; njih čeka patnja golema. (Kur’an, poglavlje El-Bekare, odlomci 1-7)

Ne postoji nijedna druga religijska knjiga na celom svetu koja je pisana ovakvim, Božanskim stilom. Čak su i prethodne Božije objave vremenom zagubljene ili iskrivljene. Kur’an je potpuno očuvana Božija knjiga, koju je anđeo Gavrilo objavom prenosio Muhammedu, mir nad njim. On je, zatim, sve što mu je objavljeno prenosio svojim ashabima (drugovima-sledbenicima), koji su Kur’an zapisivali, učili napamet i proveravali naučeno pred Božijim Poslanikom, mir nad njim. Nijedno od 114 kur’anskih poglavlja nije pretrpelo ni najmanju izmenu već više od 14 vekova.

Kur’an je poslednja Božija objava. Bavi se svim pitanjima bitnima za ljude u svakom vremenu i prostoru. U njemu su objašnjeni principi mudrosti, verovanja tj. doktrine, obožavanja i zakona. Podučava nas pravednosti i zdravom ekonomskom sistemu. Međutim, njegovo glavno obeležje je regulisanje odnosa na relaciji Stvoritelj – stvorenja.

Svrha Kur’ana nije da priča priče i beskrajne istorijske podatke sa čudnim imenima. On čitatelja navodi na razmišljanje. U njemu se objedinjuju vera, moral, pravni propisi, saveti, mudrosti, naredbe, zabrane i jasni dokazi Istine. On donosi radosne vesti onima koji prihvataju istinu i upozorava nemarne i grešnike. Priče o davno nestalim civilizacijama imaju za cilj opomenuti nas i podstaknuti nas na razmišljanje o Božijim znakovima, koji su vidljivi na svakome mestu.

  • Muhammed, mir nad njim, ne može biti istovremeno i lažov i ludak

Specifična grupa “istraživača” kaže: “Možemo sa sigurnošću reći da je Muhammed imao mentalni poremećaj.” Ubeđeni su da je on na neki način bio zaveden. Na kraju svoje priče i argumentacije kažu: “Zbog svega toga, smatramo da je taj čovek bio i lažov.” (Ne dao Bog!) Priču započinju tvrdnjom da je bio lud, a završavaju stavom da je bio lažov. Sami sebe hvataju u laži, jer nikako da razumeju da osoba ne može biti i ludak i lažov istovremeno. Ako je neko lud, on sve govori iz ubeđenja i ne koristi laži. Ukoliko je neko lažov, on planira koju će laž izgovoriti, a cela njegova priča ima određenu svrhu. Nijedan od njihovih argumenata nije održiv.

  • Muhammed, mir nad njim, ne može biti istovremeno i obmanjivač i falsifikator

Druga grupa ljudi je slična prethodnoj. Govore da je Poslanik, mir nad njim, bio obmanjivač, jer kad god bi mu neko postavio pitanje govorio bi da mu je anđeo Gavrilo doneo odgovor. Ista grupa ljudi u drugim nastupima govori da je Muhammed, mir nad njim, bio falsifikator, jer je na postavljena pitanja odgovarao tako što bi sakupio najbolje odgovore iz drugih religijskih knjiga. Poput prethodne grupe, i ova sama sebe obmanjuje jer zaboravljaju da osoba ne može biti istovremeno i obmanjivač i falsifikator.

Osoba koja je obmanuta i druge obmanjuje je ubeđena da mu anđeo dostavlja objavu i na svako pitanje odmah odgovara, ne razmišljajući o tome da li je odgovor tačan ili pogrešan. Falsifikator, sa druge strane, traži najbolji mogući odgovor na postavljeno pitanje istražujući druge knjige, samo da bi dokazao da je dostojan poverenja. Svi koji zastupaju obe teze ne shvataju da se, u stvari, kreću u začaranom krugu svojih laži.

Časni Kur’an odgovara na sve ove zablude i podvale tadašnjih i sadašnjih mnogobožaca.

Pa zašto oni ne razmisle da njima poslati poslanik nije lud; on samo otvoreno opominje. (Kur’an, poglavlje Bedemi, odlomak 184)

Ti (Muhammede) nisi, milošću Gospodara svoga, lud. (Kur’an, poglavlje El-Kalem, odlomak 2)

A vaš drug (Muhammed) nije lud. (Kur’an, poglavlje Prestanak sjaja, 22)

  • Mitomanija

Jedna grupa ljudi smatra da je Muhammed, mir nad njim, patio od mitomanije. Mitomanija je psihički poremećaj u kome osoba govori laži a zatim poveruje u njih. Kur’an govori o činjenicama – stvarima koje su stvarne i koje možete u svako doba da proverite. Mitomanik to ne može, jer mu činjenice predstavljaju problem. Psiholozi se protiv takvog poremećaja bore postavljanjem pitanja koja bolesnika suočavaju sa činjenicama. Na primer, ako bolesnik tvrdi: “Ja sam kralj Engleske!”, psiholog mu neće odmah reći: “Ti si lud.”, nego će ga kroz pitanja suočiti sa činjenicama:

“Kažeš da si kralj Engleske? Možeš li mi reći gde se sada nalazi tvoja kraljica?” Mitoman će pokušati da izmisli odgovor: “Kraljica je otputovala kod majke.” Psiholog nastavlja: “Gde ti je premijer?”, a mitoman odgovara: “Umro je.” Na pitanje: “Gde ti je garda?” možda neće moći da odgovori jer će se konačno suočiti sa činjenicom. Reći će: “Izgleda da zaista nisam kralj Engleske…”

Na isti način, Časni Kur’an čitatelje suočava sa činjenicama koje mogu proveriti i na taj način se bori protiv njihove umišljenosti. Česti su odlomci sa formom sličnoj ovoj: “O ljudi, vi kažete to i to, a zar ne znate to i to…”

  • Nove informacije u Kur’anu

Časni Kur’an ima jedinstven način informisanja čitalaca o nečemu što ranije nisu znali. Na celom svetu ne postoji knjiga sa takvim stilom. Postoje drevni spisi sa mnoštvom istorijskih podataka, ali se u njima navode izvori informacija i ljudi koji ih prenose. Kur’an, međutim, kaže: “Ovo su informacije koje ranije niste poznavali. Proverite, pa ćete se uveriti u njihovu istinitost.” Na primer, Uzvišeni kaže:

To su nepoznate vesti koje ti Mi objavljujemo; ni ti ni narod tvoj niste pre ovoga ništa znali. Zato budi strpljiv, ishod će, zaista, u korist čestitih biti. (Kur’an, poglavlje Hud, odlomak 49.)

Objavljujući ti ovaj Kur’an, Mi tebi o najlepšim događajima kazujemo iako pre njega nisi, zaista, ništa znao. (Kur’an, poglavlje Josip, odlomak 3.)

Zanimljivo je da dok je trajalo objavljivanje Kur’ana, niko nije javno ustao i rekao: “Grešiš, Muhammede! Ja sam, takođe, Arap, a ove informacije sam znao od ranije!” Da je Muhammed, mir nad njim, autor Kur’ana, bilo bi ravno samoubistvu nadmeno izazivati sve ljude informacijama koje bi neko od njih mogao poznavati, rečima: “A o ovome ništa niste znali.” Ipak, niko se nije usudio da istupi protiv ovog izazova.

  • “Kur’an je obmana”

Oni koji se ne mire sa činjenicom da je Kur’an objava od Gospodara svetova, dolaze sa beznadežnom idejom da je on obmana. Ako je to obmana, šta je njeno poreklo? O čemu nas obmanjuje? Gde tačno leži ta obmana? Niko ne može da nađe nijednu obmanu – jer ne postoji.

  • Svesno brane svoju zabludu

Neki ljudi bez razmišljanja donesu neku pogrešnu odluku i stav o nekome. Ovako izgleda njihovo razmišljanje: “Mislim da mi je ovaj čovek neprijatelj. Nemam razloga ni dokaza, ali verujem da mi je neprijatelj, pa ću se prema njemu ophoditi kao prema neprijatelju. Pošto ja tako nastupim, on će se braniti od mene kao od svog neprijatelja, pa ću imati razlog i dokaz da ga proglasim neprijateljem.” To je mehanizam odbrane svojih nakaradnih stavova. Ljudi zauzimaju pogrešan stav, a onda na svaki mogući način traže dokaz da obmane sebe i druge u ispravnost tog stava.

  • Objava ne protivreči razumu

Prema Časnom Kur’anu, Objava je u skladu sa razumom. Sve što je u Kur’anu objavljeno je podložno proveri, raspravi i razgovoru. Da je Objava iznad razuma i nedostupna njemu, ne bismo se mogli odlučiti koju religijsku knjigu da sledimo. Učenjak Gazali je, s pravom, rekao: “Vera i razum se ne mogu sukobiti, jer su oboje dar od Boga.”

  • Kur’an podstiče na diskusiju

Mnogi muslimani veruju da Kur’an ne dozvoljava nikakvu raspravu u vezi temeljnih istina vere, pa se uzdržavaju od toga. Međutim, Časni Kur’an podstiče zdravu diskusiju:

Na put Gospodara svoga mudro i lepim savetom pozivaj i s njima na najlepši način raspravljaj! (Kur’an, poglavlje Pčele, odlomak 125.)

Odgovori na većinu pitanja i sumnji u vezi kur’anskih učenja se nalaze u samome Kur’anu. Arapska reč kalu/ oni govore se u Kur’anu spominje 332 puta, a reč kul/reci (Muhammede) takođe 332 puta.

  • Crpljenje svih alternativa

To je jedan od pristupa Časnoga Kur’ana. On je Objava Sveznajućeg, Gospodara svetova. Ako ne verujete da je tako – kažite argumentovano šta je onda? Neko objašnjenje mora da postoji. Kur’an je zapisan, možete da ga čitate kad god želite. U njemu se kaže da je Božija reč. Ako nije, šta je? Tokom vekova, koji god drugačiji odgovor su ljudi izmišljali, uz dokaze je opovrgnut. Govorili su da ga je Muhammed, mir nad njim, lično napisao radi slave, moći, ugleda, ujedinjenja Arapa i slično. Ništa od ovoga nije dokazano, naprotiv! Govorili su da ga je napisao ludak, epileptičar i obmanjivač. Nijedna od ovih ideja nema utemeljenja u zdravoj logici. Sve alternative su iscrpljene.

Kur’an vas mora zadiviti, jer ga nikako ne možete diskvalifikovati, sa koje god strane da mu priđete! Kaže Uzvišeni Allah:

Ha Mim. Knjigu objavljuje Bog, Silni i Mudri! (Kur’an, poglavlje Teška nevolja, odlomak 1-2)

Svim skepticima, Kur’an odgovara da je on Objava od Uzvišenog Boga. U to se možete uveriti na mnogo mesta u Časnome Kur’anu: El-En’am, 19; El-En’am, 72; Josip, 1-2; Ta-ha, 113; Mravi, 6; Padanje ničice, 1-3; Ja-sin, 1-3; Skupovi, 1; Gafir, 2; Milostivi, 1-2; Događaj, 77-80; Vreme, 23, i tako dalje.

  • Test neispravnosti

Ovo je pristup koji danas koristi naučna javnost. Mnogi ljudi dolaze sa novim teorijama, ali se stručna javnost ne zamara njima. Imaju razlog i opravdanje za to. Ko god dođe sa novom teorijom, naučnici mu poručuju: “Ne zamarajte nas svojim idejama i novim teorijama, ukoliko ne donesete pravila na osnovu kojih je možemo proglasiti lažnom.” To je takozvani “test neispravnosti”.

Kada je Albert Ajnštajn došao sa teorijom relativiteta, niko je nije odmah prihvatio, niti ga je bilo ko proglasio velikim naučnikom zbog nje. Naučnicima je trebalo šest godina da ispitaju testove neispravnosti koje im je on lično dao, rekavši: “Smatram da kosmos funkcioniše na ovaj način. Međutim, ako se dokažu ove tri stvari – onda nisam u pravu.” – pa je naveo tri slučaja u kojima njegova teorija prestaje da važi. Zbog samog njegovog pristupa, naučnici su obratili pažnju na njegovu teoriju.

Časni Kur’an, takođe, nudi nekoliko testova neispravnosti. Neki su bili namenjeni savremenicima Božijeg Poslanika, mir nad njim, a drugi su za sva vremena. Poručuje nevernicima da, ukoliko žele da dokažu neispravnost Kur’ana, da dokažu neke stvari o njemu.

Nijedna druga religijska knjiga na svetu ne nudi bilo kakav test neispravnosti. Slobodno upitajte bilo kog učenjaka drugih religija: “Postoji li u vašoj veri nešto što bi je opovrgnulo ukoliko bi se pokazalo tačnim?” Sumnjam da biste dobili adekvatan odgovor. Ne možete da samo dokazujete da je vaše verovanje ispravno. Morate ljudima da pružite šansu da dokažu da niste u pravu. Časni Kur’an ih ima nekoliko:

1) Slučaj Ebu Leheba

Muhammed, mir nad njim, je imao strica poznatog po nadimku Ebu Leheb (otac plamena), zbog njegove žustre naravi. Bio je zakleti neprijatelj Islama. Imao je običaj da prati Verovesnika, mir nad njim, i njegove razgovore sa ljudima. Koji god čovek je razgovarao sa Verovesnikom, Ebu Leheb bi ga izdvojio i rekao mu: “Šta ti je Muhammed govorio? Ako je rekao da je nešto belo, smatraj da je crno! Ako je rekao da je jutro, smatraj da je noć! Šta god ti Muhammed kaže, smatraj suprotno.”

  1. poglavlje u Kur’anu je posvećeno njemu:

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog!

  1. Neka propadne Ebu Leheb, i propao je!
  2. neće mu biti od koristi blago njegovo, a ni ono što je stekao,
  3. ući će on, sigurno, u vatru rasplamsalu,
  4. i žena njegova, koja spletkari;
  5. o vratu njenom biće uže od ličine usukane!

Ova sura predskazuje da će Ebu Leheb biti nevernik celog života, tj. da nikada neće prihvatiti Islam i da će ući u Pakao. Ovo poglavlje je objavljeno deset godina pre njegove smrti. Umro je kao nevernik. U toku tih deset godina, mnogi njegovi prijatelji su prihvatili Islam, ali on je ostao uporan u svom neverovanju. Ebu Leheb je bio lukav i pronicljiv. Koristio je svaku priliku da omalovaži Božijeg Poslanika, mir nad njim, i njegove drugove. Ipak, nije skontao nešto: sve što je trebao da uradi jeste da bar lažno obznani svoj prelazak na Islam. Time bi mnogim ljudima dokazao da je ovo poglavlje lažno, jer tvrdi da on nikada neće postati musliman. Imao je punih deset godina vremena da razmišlja o tome, ali ipak to nije uradio. Sa druge strane, ko bi se usudio da sa sigurnošću tvrdi nešto što se može promeniti u narednim godinama!?

Da je Kur’an delo čoveka, ovo poglavlje ne bi bilo napisano, jer bi njeno opovrgavanje dovelo do ugrožavanja cele misije. Kur’an nije delo čoveka, već Objava od Onoga Koji jedini zna budućnost.

2) Jevreji nikada neće prizvati smrt

Uzvišeni Bog u Kur’anu kaže:

Reci: “Ako je kod Boga Raj osiguran samo za vas, a ne i za ostali svet, onda vi smrt zaželite, ako istinu govorite.”

A neće je nikada zaželeti zbog onoga što čine! – A Bog dobro zna nevernike. (Kur’an, poglavlje El-Bekare, odlomci 94-95)

Kad bi se Jevreji raspravljali sa muslimanima, govorili bi da je Raj pripremljen samo za njih i ni za koga drugog. Kur’an ih izaziva: ako ste sigurni u ono što govorite, zaželite smrt. Međutim, ne staje na tome, već potvrđuje da oni nikada neće zaželeti smrt, zbog greha koje čine. Jedino što su Jevreji u vreme Muhammeda, mir nad njim, trebali da učine jeste da javno prizovu svoju smrt. Da je neki Jevrej rekao: “Molim Boga da me usmrti, da bih ušao u Raj!”, čak i ako bi bio neiskren u toj želji, dokazao bi da je Kur’an pogrešio. Sa te tačke gledišta, bilo je “lako” opovrgnuti Kur’an. U sledećem odlomku Kur’an potvrđuje:

I naći ćeš ih, sigurno, da više žude za životom od svih ostalih ljudi, čak i od mnogobožaca; svaki bi voleo da živi hiljadu godina, mada ga to, i kada bi toliko živeo, ne bi od patnje sačuvalo! – A Bog dobro vidi ono što oni rade. (Kur’an, poglavlje El-Bekare, odlomak 96.)

3) Hrišćani će biti bliži muslimanima nego Jevreji

Ovo je jedan od testova neispravnosti koji važe za sva vremena. Časni Kur’an kaže:

Ti ćeš, sigurno, naći da su vernicima najljući neprijatelji jevreji i mnogobošci; i svakako ćeš naći da su vernicima najbliži prijatelji oni koji govore: “Mi smo hrišćani.” – zato što među njima ima sveštenika i monaha i što se oni ne ohole. (Kur’an, poglavlje Trpeza, odlomak 82.)

Ovim odlomkom se potvrđuje da će, generalno, hrišćani bolje tretirati muslimane nego što ih tretiraju Jevreji. Naravno, veliki broj Jevreja je prihvatio Islam, a ima i onih koji nisu prihvatili Islam ali su dobri prema muslimanima. Međutim, kao celina, hrišćani će uvek biti bolji prema muslimanima nego Jevreji.

Jevreji danas imaju priliku opovrgnuti Kur’an. Mogu se dobro organizovati i nekoliko godina postupati prema muslimanima bolje nego hrišćani. Iako izazov i dalje postoji, nikada ga neće moći ispuniti.

4) Izmislite jedno poglavlje poput kur’anskog

I muslimani i nemuslimani se slažu da je Kur’an najvrednije književno delo na arapskom jeziku. Njegov stil je najbogatiji, najelokventniji i na najvećem mogućem nivou. Kada su mnogobošci prigovorili Muhammedu, mir nad njim, da on izmišlja Kur’an, odmah im je stigao izazov:

Reci: “Kad bi se svi ljudi i džini udružili da sačine jedan ovakav Kur’an, oni, takav kao što je on, ne bi sačinili, pa makar jedni drugima pomagali.” (Kur’an, poglavlje Noćno putovanje, odlomak 88.)

Isti izazov je ponovljen u 34. odlomku poglavlja Gora. Međutim, nešto kasnije, izazov je olakšan:

Zar oni da govore: “On ga izmišlja!” Reci: “Pa sačinite vi deset Kur’anu sličnih, izmišljenih poglavlja, i koga god hoćete, od onih u koje pored Boga verujete u pomoć pozovite, ako je istina to što tvrdite!” (Kur’an, poglavlje Hud, odlomak 13.)

Kasnije je ovaj izazov još više olakšan:

A oni govore: “On ga izmišlja!” Reci: “Pa, dajte vi jedno poglavlje kao što je njemu objavljeno, i koga god hoćete, od onih u koje mimo Boga verujete, u pomoć pozovite, ako istinu govorite.” (Kur’an, poglavlje Jona, odlomak 38.)

Oni koji žele odgovoriti na ovaj izazov, moraju imati u vidu sledeće osobine Kur’ana:

-objavljen je na čistom arapskom jeziku. Zato, i to izmišljeno poglavlje mora biti na arapskom jeziku;

-Kur’an je napisan najvećim mogućim stilom;

-njegov jezik je najjasniji, najrazgovetniji i čudestan;

-ni u jednom momentu se ne udaljava od čiste istine, potpuno zadržavajući najviši nivo pripovedanja;

-iznosi mnogo informacija različitim stilovima, a priče pripoveda nekada duže a nekada kraće, ali tako da nikada ne možete preferirati jedan opis nad drugim;

-sa iznenađujuće malo reči daje veoma opširne opise i mnogo informacija, nimalo ne gubeći šarm i elokventnost;

-ima nenadmašnu sposobnost da se istovremeno obraća svim slojevima ljudi. Isti odlomak je izazov i manje i više inteligentnim ljudima.

A oni govore: “On ga izmišlja!” Reci: “Pa, dajte vi jedno poglavlje kao što je njemu objavljeno, i koga god hoćete, od onih u koje mimo Boga verujete, u pomoć pozovite, ako istinu govorite.” (Kur’an, poglavlje Jona, odlomak 38.)

Čak i ovaj pojednostavljeni izazov je ostao bez odgovora od strane mnogobožaca.

Konačni izazov je objavljen u poglavlju El-Bekare:

A ako sumnjate u ono što objavljujemo robu Svome, načinite vi jedno poglavlje slično objavljenom njemu, a pozovite i božanstva vaša, osim Boga, ako istinu govorite.

Pa ako ne učinite, a nećete učiniti, onda se čuvajte vatre za nevernike pripremljene, čije će gorivo biti ljudi i kamenje. (Kur’an, poglavlje El-Bekare, odlomci 23-24)

U ovom izazovu se ne kaže “poput Kur’ana”, već slično Kur’anu, čime je još više olakšan. Neka kur’anska poglavlja imaju samo po 3-4 odlomka. Izazov se odnosi i na tako kratka poglavlja.

Nemojte misliti da nevernici nisu pokušavali da odgovore ovom izazovu. Najveći arapski pesnici tog vremena, ali i kasnije, su pokušavali, ali su i pored velikih napora doživeli ponižavajući poraz. Neki pokušaji su zabeleženi u istorijskim knjigama, da budu dokaz budućim generacijama. Ništa što su izmislili nije sadržavalo elokventan i nenadmašan kur’anski stil, rečenice su bile smešne, šuplje i bez dublje mudrosti i značenja.

Test i izazov su i dalje na snazi. Niko mu nije uspeo odgovoriti već 1.400 godina. Tako će ostati doveka.

5) Nema kontradikcija

Časni Kur’an ne sadrži nijednu kontradikciju. U poglavlju En-Nisa iznosi se još jedan izazov:

A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a ne od Boga, sigurno bi u njemu našli mnoge protivrečnosti. (Kur’an, poglavlje En-Nisa, odlomak 82.)

Ako neko želi da dokaže da Kur’an nije Objava od Boga, dovoljno je da pronađe samo jednu protivrečnost u njemu.

Tokom istorije, mnogo nevernika je pokušalo da pronađe kontradikcije u Kur’anu, pa su ih, navodno, i nalazili. Međutim, svi njihovi pokušaji su se svodili na pogrešno citiranje, vađenje odlomaka iz konteksta i iskrivljeno tumačenje. Može se desiti da na te zablude ne mogu da odgovore čak i neki Islamski učenjaci, ukoliko nisu dobro upoznati sa materijom o kojima odlomci govore. Njihova nesposobnost da odgovore na zablude nipošto ne znači da Kur’an sadrži kontradikcije.

Časni Kur’an kaže: …/’ upitaj o Njemu onoga koji zna. (Kur’an, poglavlje El-Furkan, odlomak 59.) Ukoliko vam nešto nije jasno, pitajte osobu koja je stručna. Ako vas zanima naučno objašnjenje nekih kur’anskih odlomaka, pitajte o tome naučnike. Ako vas zanima kur’anski stil, ili smatrate da ste pronašli gramatičku grešku u Kur’anu, ne možete mene pitati o tome, jer ja nisam stručnjak za arapski jezik. Pošto ja nisam znalac arapskog jezika i ne mogu adekvatno odgovoriti na vaš izazov o gramatičkim greškama, nipošto ne znači da Kur’an sadrži gramatičke greške. Dakle, o pitanjima iz svake oblasti morate da razgovarate sa adekvatnim stručnjakom.

U nekoliko prethodnih poglavlja smo dokazali neispravnim sve zablude i kritike na račun Časnoga Kur’ana. Zbog toga što ga ne možete diskvalifikovati, ma sa kojeg aspekta mu prišli, morate da mu ukažete poštovanje i izraziti priznanje: Kur’an je Božanska knjiga. On je Objava Sveznajućeg, Gospodara svih svetova.


Dr. Zakir Naik

Izvor: islamhouse.com/sr

Štampanu verziju knjig možete naći u knjižarama El-Kelimeh, N. Pazar, Srbija.

About Islam

Pogledaj takođe

11. Kazali su o Islamu: Edward Denison Ross – britanski orijentalista i jedan od vodećih svetskih lingvista

Kazao je: „Dobro je za sve one koji proučavaju Kur’an da shvate da njegov tekst …