Verovanje u Allaha

Verovanje u Boga (Allaha) je čvrsto ubeđenje u postojanje Uzvišenog Boga, da je On Gospodar svega, Koji jedino zaslužuje da Mu se čini pokornost, Koji je opisan savršenim svojstvima i Koji je čist i uzvišen od manjkavosti.

Postojanje Boga je najveća istina, kao što kaže Uzvišeni: To je zato što Bog – postoji… (Kur’an El-Hadždž, 62)

Dok je sumnja u Njegovo postojanje velika potvora i zlo. Uzvišeni kaže: Poslanici njihovi su govorili: „Zar se može sumnjati u Boga, Stvoritelja nebesa i Zemlje…“ (Kur’an, Ibrahim, 10)

Poricanje Njegovog postojanja je oholost i neverstvo, kao što kaže Uzvišeni za Mojsija, mir Božiji nad njim:

A Musa (Mojsije) odgovori: “Ti znaš da ovo nije dao niko drugi nego Gospodar nebesa i Zemlje, kao očigledna znamenja, i ja mislim da ćeš ti, o Faraone, sigurno, nastradati.” (Kur’an, El-Isra, 102)

Takođe kaže: “A ko je Gospodar svetova?” – upita Faraon. “Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, ako verujete.” – odgovori on. “Čujete li?” – reče Faraon onima oko sebe. “Gospodar vaš i Gospodar vaših davnih predaka.” – reče Musa. “Poslanik koji vam je poslat uistinu je lud.” – reče Faraon. “Gospodar istoka i zapada i onoga što je između njih, ako pameti imate.” – reče Musa. (Kur’an, Eš-Šu’ara, 23-28)

Na postojanje Boga ukazuju mnoge stvari, a od njih su:

1. Priroda čoveka.

Uzvišeni je rekao: Ti upravi lice svoje veri iskreno; prirodnoj veri Božijoj prema kojoj je ljude stvorio. Nema izmene Božijeg stvaranja, to je prava vera, ali većina ljudi to ne zna. (Kur’an, Er-Rum, 30)

Božiji Poslanik, mir Božiji nad njim, je rekao: „Svaki se čovek rađa na prirodnoj veri (Islamu), pa ga njegovi roditelji učine hrišćaninom, jevrejem ili vatropoklonikom.“ (Hadis beleži Buhari)

Tako da svako stvorenje koje ostane na toj čistoj prirodi na čijoj je osnovi stvoreno, veruje u postojanje Boga, osim ako sa tom čistom prirodom ne dođe u dodir ono što će je pokvariti. Uzvišeni Bog je u hadisi-kudsiju rekao: „Zaista sam sve Svoje robove stvorio na čistoj veri, a đavoli su ih odvukli od njihove vere.“ (Hadis beleži Muslim)

Uzvišeni je rekao: Zar su oni bez Stvoritelja stvoreni ili su oni sami sebe stvorili?! (Kur’an, Et-Tur, 35)

Zdrav razum potvrđuje da sve što je stvoreno iziskuje Stvoritelja, jer je nemoguće da je nastalo pukom slučajnošću, niti da je samo od sebe nastalo, jer ništa ne može stvoriti nešto. Za sve to je neophodan već postojeći Stvoritelj, a to je Bog, uzvišen neka je On. Postojanje Boga je zdravim razumom dokazivao i pesnik iz doba „neznanja“, doba pre Islama, pagansko doba, Kis ibn Saide el-Ijadi, koji kaže: „Ako trag ukazuje na to da je kamila prošla, a trag ukazuje na onoga koji je putovao, pa zar nebo koje je sazvežđima okićeno i Zemlja sa stazama svojim, ne ukazuju na postojanje Stvoritelja koji je o svemu obavešten.“

3. Čula kojima osećamo vidljivi svet.

Uzvišeni, kada govori o Svom verovesniku Nuhu (Noje), mir Božiji nad njim, kaže: I on je Gospodara svoga zamolio: “Ja sam pobeđen, Ti se osveti!” I Mi smo kapije nebeske pootvarali vodi koja je neprestano lila, i učinili da iz zemlje izvori provru, i vode su se sastajale kako je određeno bilo, a njega smo nosili na onoj od dasaka i klinaca sagrađenoj koja je plovila pod brigom Našom – nagrada je to bila za onoga ko je odbačen bio. (Kur’an, El-Kamer, 10-14)

Na drugom mestu kaže: I Mi objavismo Musau: “Udari štapom svojim po moru!” – i ono se rastavi i svaki bok njegov beše kao veliko brdo; i Mi onda tamo one druge približismo, a Musaa i sve one koji su bili sa njim spasismo, i one druge potopismo. To je, zaista, pouka, a većina njih nisu bili vernici. (Kur’an, Eš-Šu’ara, 63-67)

Uzvišeni Bog, kada govori o Isau (Isusu), mir Božiji nad njim, kaže: I poslaće ga kao poslanika Sinovima Israilovim: “Doneo sam vam znak od Gospodara vašeg: oblikovaću vam od ilovače nešto poput ptice, i u nju puhnuti, pa će, Božijom dozvolom, ptica biti; isceliću slepog od rođenja i gubavog, i oživljavaću mrtve Božijom dozvolom; i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim pohranjujete. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete. (Kur’an, Ali ‘Imran, 49)

Takođe kaže u uopštenom smislu: Onaj koji se nevoljniku, kad Mu se obrati, odaziva, i koji zlo otklanja… (Kur’an, En-Neml, 62)

Kur’anski odlomci o poslanicima, odazivanje onima koji mole, pomoć nevoljnicima: sve su to dokazi koje su imali priliku da osete mnoge skupine ljudi i da posvedoče i istinski se uvere u postojanje Onoga koji im je Poslanike slao, Koji im se odaziva, Koji ih izbavlja iz nevolja, uzvišen neka je On.

4. Potpuna i tačna Božija knjiga – Kur’an.

Bog kaže: A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a ne od Boga, sigurno bi u njemu našli mnoge protivrečnosti. (Kur’an, En-Nisa, 82)

O ljudi, dokaz vam je već stigao od Gospodara vašeg i Mi vam objavljujemo jasnu Svetlost. (Kur’an, En-Nisa, 174)

O ljudi, već vam je stigla pouka od Gospodara vašeg i lek za vaša srca i uputstvo i milost vernicima. (Kur’an, Junus, 57)

Sve što je u Kur’anu od nepoznatih vesti koje su se ostvarile, od ispravnog verovanja, pravednog zakona i uzvišenog morala, dokaz je da je on od Boga i da je nemoguće da bude delo nekog od stvorenja. Zbog toga niko od sinova Adamovih nije porekao postojanje Boga, već je to bila odlika različitih frakcija ateista u prošlosti, kao i u današnjosti.

Čvrsto ubeđenje da je Bog jedini Gospodar, Stvoritelj, Vladar, i da je On jedini koji određuje.

Gospodar znači upravitelj, vladar, koji radi šta hoće, koji svojim blagodatima vodi brigu o svim svetovima.

Uzvišeni kaže: „Pa ko je Gospodar vaš, o Musa?“ – upita Faraon. „Gospodar naš je Onaj koji je svemu dao oblik, a zatim ga uputio.“ (Kur’an, Taha, 49-50)

Božija dela obuhvataju tri stvari :

1. – Bog je Stvoritelj svega, sve mimo Njega su stvorenja. Uzvišeni kaže: Jedan Bog je Stvoritelj svega… (Kur’an, Ez-Zumer, 62)

I kaže: …i Koji je sve stvorio i kako treba uredio! (Kur’an, El-Furkan, 2)

Svako stvaranje koje se pripisuje nekome mimo Boga je relativno, u smislu oblikovanja, sastavljanja i određivanja. To nije stvaranje iz ničega, kao što kaže Bog: …pa neka je uzvišen Bog, Najbolji Stvoritelj! (Kur’an, El-Mu’minun, 14)

2. – Bog je Vladar, a sve mimo Njega je u Njegovoj vlasti. Bog kaže: Zar ti ne znaš da je samo Božija vlast i na nebesima… (Kur’an, El-Bekara, 107)

I kaže: Reci: “O Bože, Koji svu vlast imaš, Ti vlast onome kome hoćeš daješ…“ (Kur’an, Ali ‘Imran, 26)

…i Koji u vlasti nema ortaka… (Kur’an, El-Isra’, 111)

…to vam je, eto, Bog, Gospodar vaš; sve je u posedu Njegovom! A oni koje, pored Njega, molite ne poseduju ništa, ni koliko je opna na hurminoj košpici. (Kur’an, Fatir, 13)

Svaka vlast koja se pripisuje nekom drugom mimo Njemu je relativna, privremena i parcijalna. Bog kaže: O narode moj, danas vama pripada vlast i vi ste na vrhovima u zemlji… (Kur’an, Gafir, 29)

I kaže: …ili – eto vam onih koje posedujete. (Kur’an, En-Nisa, 3)

Mi ćemo Zemlju i one koji žive na njoj naslediti i Nama će se oni vratiti. (Kur’an, Merjem, 40)

     3.  Bogu pripada odredba u celosti, sve mimo Njega je podređeno, pod Njegovom odredbom.

Uzvišeni kaže: Reci: „Odredba u celosti pripada Bogu!“ (Kur’an, Ali ‘Imran, 154)

I kaže: Samo On raspolaže stvaranjem i odlučivanjem! Uzvišen neka je Bog, Gospodar svetova! (El-E’araf, 54)

…i da bude svemu kraj?! – A Bogu se sve vraća. (Kur’an, El-Bekara, 210)

I obraćajući se Svome Verovesniku, kaže: Ništa ne zavisi od tebe… (Kur’an, Ali ‘Imran, 128)

A šta je tek sa onima mimo Muhammeda, mir Božiji nad njim.

Uzvišeni kaže: Bogu pripada odluka i pre i posle… (Kur’an, Er-Rum, 4)

Jedino Njemu pripada odluka nad stvorenjima, a svaka odluka koja se pripisuje mimo Njega – kao što kaže: …ali se oni povedoše za Faraonovim naređenjem, a njegovo naređenje nije bilo razumno. (Kur’an, Hud, 97) – je relativna, pod Božijim htenjem je, ako želi dozvoliće da se sprovede, a ako želi zabraniće. Božija odredba obuhvata kosmičku i verozakonsku. Što se tiče kosmičke odredbe, nužno se sprovodi hteli mi to ili ne, i ona je sinonim za Božiju odredbu. Kao što kaže Uzvišeni:

A Njegova naredba, kada nešto hoće, jeste da samo za to kaže: “Budi!” – i ono bude. (Kur’an, Jasin, 82)

Što se tiče verozakonske odluke, ona dolazi kao ispit i ona je sinonim za volju, može se desiti, a i ne mora. Sve ovo ulazi u uopštenost Božije odredbe.

Bog kaže: A vi ne možete ništa hteti ako to Bog, Gospodar svetova, neće! (Kur’an, Et-Tekvir, 29)

Ostala svojstva dela Uzvišenog – kao što je snabdevanje, davanje života i smrti, spuštanje pomoći, davanje da zemlja rađa, da vetrovi duvaju, kretanje nebeskih tela, smena dana i noći, trudnoća, rađanje, zdravlje, bolest, ponos, poniženje i ostalo – vraćaju se na ova tri svojstva, na stvaranje, vlast i odredbu.

Ovakvo verovanje u Uzvišenog Gospodara usađeno je u prirodi čoveka, to je razumski aksiom, primetno je u kosmosu, i tekstovi Objave obilno na njega ukazuju. Imamo za to puno dokaza u Božijoj Knjizi:

Stvaranje nebesa i Zemlje, smena noći i dana, lađa koja morem plovi s korisnim tovarom za ljude, kiša koju Bog pušta s neba pa tako u život vraća zemlju nakon njenog mrtvila – po kojoj je rasejao svakojaka živa bića, promena vetrova, oblaci koji između neba i zemlje lebde – zaista su dokazi za one koji imaju pameti. (Kur’an, El-Bekara, 164)

Ti uvodiš noć u dan, i uvodiš dan u noć; Ti od neživog stvaraš živo, i od živog neživo; Ti snabdevaš koga hoćeš, bez računa. (Kur’an, Ali ‘Imran, 27)

Bog čini da zrnevlje i košpice proklijaju. On iz neživog izvodi živo, iz živog neživo – to vam je, eto, Bog, pa kuda se onda odmećete? On čini da zora sviće, On je noć odredio za počinak, a Sunce i Mesec za računanje vremena; to je odredba Silnog, Sveznajućeg. On vam je stvorio zvezde da se po njima u mraku upravljate, na kopnu i moru. – Mi potanko objašnjavamo znamenja Naša ljudima koji znaju. On vas stvara od jednog čoveka da na Zemlji živite i da u njoj sahranjeni budete. – Mi potanko pružamo dokaze ljudima koji razumeju. On vodu s neba spušta, pa Mi onda činimo da pomoću nje niču sve vrste bilja i da iz njega izrasta zelenilo, a iz njega klasje gusto, i iz palmi, iz zametka njihovog, grozdovi koje je lako ubrati, i vrtovi lozom zasađeni, naročito masline i šipci, slični i različiti. Posmatrajte, zato, plodove njihove, kad se tek pojave i kad zru. To je zaista dokaz za ljude koji veruju. (Kur’an, El-En’am, 95-99)

Bog je nebesa, vidite ih, bez stubova podigao, i onda se nad Aršom uzvisio, i Sunce i Mesec potčinio, svako se kreće do određenog roka; On upravlja svim i potanko izlaže dokaze da biste se uverili da ćete pred Gospodara svoga stati. On je Zemlju ravnom učinio i na njoj nepomične planine i reke stvorio i od svakog ploda po par, muško i žensko dao; On dan zastire noću. To su zaista dokazi ljudima koji razmišljaju. Na Zemlji ima predela koji jedni s drugima graniče i bašti ima lozom zasađenih, i njiva, i palmi sa više izdanaka i samo s jednim; iako upijaju jednu te istu vodu, plod nekih činimo ukusnijim od drugih. To su zaista dokazi ljudima koji pameti imaju. (Kur’an, Er-Ra’d, 2-4)

On je mudro nebesa i Zemlju stvorio; neka je On vrlo visoko iznad onih koje Njemu ravnim smatraju! On stvara čoveka od kapi semena, a on (čovek) odjednom – otvoreni protivnik! I stoku On za vas stvara; njome se od hladnoće štitite, a i drugih koristi imate, njome se najviše i hranite; ona vam je ukras kad je sa ispaše vraćate i kad je na pašu izgonite, a nosi vam i terete u mesta u koja bez velike muke ne biste stigli – Gospodar vaš je, uistinu, blag i milostiv – i konje, i mazge, i magarce, da ih jašete, i kao ukras, a stvoriće i ono što ne znate. Božije je da ukaže na Pravi put, a ima ih i krivih; a da On hoće, sve bi vas uputio. On spušta s neba vodu koju pijete i kojom se natapa rastinje kojim stoku napasate; On čini da vam pomoću nje raste žito, i masline, i palme, i grožđe, i svakovrsni plodovi – to je, zaista, dokaz za ljude koji razmišljaju; On čini da se noći i danom koristite, i Suncem i Mesecom, a zvezde su volji Njegovoj potčinjene – to su, uistinu, dokazi za ljude koji pameti imaju – i svim onim raznobojnim što vam na Zemlji stvara – to je, zaista, dokaz ljudima koji pouku primaju. On čini da se morem koristite, da iz njega sveže meso jedete i da vadite nakit kojim se kitite – ti vidiš lađe kako ga seku da biste nešto iz obilja njegovog stekli i da biste zahvalni bili. On je po Zemlji nepomična brda pobacao da vas ona ne potresa, a i reke i puteve da se ispravno usmeravate, i putokaze, a i po zvezdama se oni upravljaju. Pa da li je onda Onaj koji stvara kao onaj koji ne stvara?! Urazumite se! Ako vi budete brojali Božije blagodati, nećete ih nabrojati – Bog, uistinu, prašta i samilostan je. (Kur’an, En-Nahl, 3-18)

I stoka vam je pouka: Mi vam dajemo da pijete ono što se nalazi u utrobama njenim, i vi od nje mnogo koristi imate i vi se njome hranite, i na njima, i na lađama se vozite. (Kur’an, El-Mu’minun, 21-22)

Zar ne vidiš da Bog razgoni oblake, i onda ih spaja i jedne nad drugima gomila, pa ti vidiš kišu kako iz njih pada; On s neba, iz oblaka veličine brda, spušta grad, pa njime koga hoće pogodi, a koga hoće poštedi; bljesak munje Njegove gotovo da oduzme vid. On čini da noć i dan naizmenično nastupaju i u tome je, zaista, pouka za one koji pameti imaju. Bog sve životinje stvara od vode, neke od njih na trbuhu puze, neke idu na dve noge, a neke, opet, hodaju na četiri; Bog stvara što hoće, jer Bog sve može. (Kur’an, En-Nur, 43-45)

Pa, hvaljen neka je Bog kad god omrknete i kad god osvanete; Njemu neka je pohvala i na nebesima i na Zemlji, i predvečer i u podne! On iz neživog stvara živo i živo pretvara u neživo. On oživljava zemlju nakon mrtvila njenog, isto tako ćete i vi biti oživljeni. Jedan od dokaza Njegovih je to što vas od zemlje stvara, i odjednom vas, ljudi, svuda ima razasutih. I jedan od dokaza njegovih je to što za vas, od vrste vaše, stvara žene da se uz njih smirite, i što između vas uspostavlja ljubav i samilost; to su, zaista, pouke za ljude koji razmišljaju. I jedan od dokaza Njegovih je stvaranje nebesa i Zemlje, i raznovrsnost jezika vaših i boja vaših; to su, zaista, pouke za one koji znaju. I jedan od dokaza Njegovih je san vaš noću i po danu, i nastojanje vaše da steknete nešto iz obilja Njegovog; to su, zaista, pouke za ljude koji čuju. I jedan od dokaza Njegovih je to što vam pokazuje munju, da se pobojite i ponadate, i to što spušta s neba kišu i oživljava njom zemlju posle njenog mrtvila; to su, zaista, pouke za ljude koji razumeju. I jedan od dokaza Njegovih je i to što nebo i Zemlja postoje voljom Njegovom. Zatim to što ćete, čim vas On samo jednom iz zemlje pozove, brzo ustati. Njemu pripada sve što je na nebesima i na Zemlji, sve je Njemu poslušno. On je taj koji iz ničega stvara i On će to ponovo učiniti, to je Njemu lako; On je uzvišen i na nebesima i na Zemlji; On je silan i mudar. (Kur’an, Er-Rum, 17-27)

Milostivi poučava Kur’anu, stvara čoveka, uči ga govoru. Sunce i Mesec utvrđenim putanjama plove, i trava i drveće se pokoravaju, a nebo je digao. I postavio je terazije da ne prelazite granice u merenju – i pravo merite i na teraziji ne zakidajte! A Zemlju je za stvorenja razastrao, na njoj ima voća i palmi sa plodom u čaškama i žita sa lišćem i miomirisna cveća – pa, koju blagodat Gospodara svoga poričete! On je čoveka od sasušene ilovače, kao što je grnčarija, stvorio, a džina od plamene vatre – pa, koju blagodat Gospodara svoga poričete?! Gospodara dva istoka i dva zapada – pa, koju blagodat Gospodara svoga poričete?! Pustio je dva mora da se dodiruju, između njih je pregrada i oni se ne mešaju – pa, koju blagodat Gospodara svoga poričete?! Iz njih se vadi biser i merdžan – pa, koju blagodat Gospodara svoga poričete?! Njegove su i lađe koje se kao brda visoko po moru uzdižu – pa, koju blagodat Gospodara svoga poričete?! (Kur’an, Er-Rahman, 1-25)

Zar Zemlju posteljom nismo učinili, i planine stubovima, i vas kao parove stvorili, i san vaš počinikom učinili, i noć pokrivačem dali, i dan za privređivanje odredili, i iznad vas sedam silnih sazdali, i svetiljku plamteću postavili? Mi iz oblaka vodu obilno spuštamo i činimo da uz njenu pomoć raste žito i bilje, i bašte guste. (Kur’an, En-Nebe’, 6-16)

A šta je teže: vas ili nebo stvoriti? On ga je sazdao, svod njegov visoko digao i usavršio, noći njegove mračnim, a dane svetlim učinio. Posle toga je Zemlju poravnao, iz nje je vodu i pašnjake izveo, i planine nepomičnim učinio, na uživanje vama i stoci vašoj. (Kur’an, En-Nazi’at, 27-33)

Neka čovek pogleda u hranu svoju; Mi obilno kišu prolivamo, zatim zemlju pukotinama rasecamo i činimo da iz nje žito izrasta i grožđe i povrće, i masline i palme, i bašte guste, i voće i pića, na uživanje vama i stoci vašoj. (Kur’an, ‘Abese, 24-32)

Veći broj ljudi potvrđuje Božija dela, uopšteno, da je On Stvoritelj, da je On Vladar koji upravlja. Čak su i Arapi mnogobošci to potvrđivali, o čemu Bog govori na puno mesta u Svojoj plemenitoj Knjizi. On kaže:

Upitaj: “Čija je Zemlja i sve ono što je na njoj, znate li?” “Božija!” – odgovoriće, a ti reci: “Pa zašto onda ne dođete sebi?” Upitaj: “Ko je Gospodar sedam nebesa i ko je Gospodar Arša veličanstvenog?” “Bog!” – odgovoriće, a ti reci: “Pa zašto se onda ne bojite?” Upitaj: “U čijoj je ruci vlast nad svim, i ko uzima u zaštitu, i od koga niko ne može zaštićen biti, znate li?” “To je Božije!” – odgovoriće, a ti reci: “Pa kako ste onda opčinjeni?” (Kur’an, El-Mu’minun, 84-89)

A ako ih upitaš ko je stvorio nebesa i Zemlju, oni će, sigurno, reći: “Stvorio ih je Bog!” – Da, Silni i Sveznajući… (Kur’an, Ez-Zuhruf, 9)

Poziv Istine