Jevanđelje po Mateju na vagi istine

Pre nego što počnemo govoriti o Jevanđelju po Mateju, moramo se prvo upoznati sa njegovim sastavljačem, Matejom. Ko je, dakle, taj čovek kome se pripisuje ovo Jevanđelje? Ako se vratimo na izvore i pažljivo pročitamo tekstove koji o njemu govore, videćemo da se u tom pogledu nalaze dva teksta. Prvi tekst se nalazi u Jevanđelju po Marku, a drugi tekst spominje sam Matej o kome je ovde govor. Marko u svome Jevanđelju na jednom mestu kaže:

I prolazeći vide Leviju Alfejevog gde sedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši ode za Njim. (Marko, 2:14)

Ovde se spominje Levi, Alfejev sin, čovek koji je sedio u carinarnici, ali ne i samo ime Matej. Ako ovaj tekst uporedimo sa onim što spominje Matej u svom Jevanđelju, da je Mesija prolazeći pored carinarnice video čoveka koji sedi u carinarnici, po imenu Matej, možemo pretpostaviti da je čovek koji je sedio u carinarnici (samim tim što se isto mesto spominje i po jednoj i po drugoj verziji) bio Matej koga Marko spominje pod imenom Levi, Alfejev sin. Prema tome, možda se radi o istoj osobi, u jednom slučaju spomenutoj pod imenom Matej, a u drugom pod imenom Levi, Alfejev sin. Kažemo možda, jer je možda Mesija pored ovog mesta prošao dva ili više puta i jednom vidio Levija, Alfejeva sina, a drugi put Mateja. Dakle ne mora nužno biti da se u oba slučaja radi o istoj osobi, nego je to samo verovatna mogućnost. Ovo kažemo zato što je Isus svoje učenje propovijedao u mestu Kafarnaum, jednoj oblasti Galileje, gde je ostao duže vremena, u istom mestu gde je radio Matej. Zato njegov prolazak više puta pored istog mesta nije nikakvo čudo, nego je čak i verovatan. Ovo je sve što se o ovome može reći.

Ovde je potrebno razjasniti jedan problem: Da li je Matej (Levi, Alfejev sin) koji je sedio u carinarnici i kao carinik sakupljao „desetinu” za Rimljane, zbog čega se i zove Matej Aššar, isti onaj Matej koji je napisao istoimeno Jevanđelje, ili postoji neki drugi Matej koji ga je napisao? Ovaj problem nameće se zbog toga što se pomenuti Matej spominje u trećem licu:

I odlazeći Isus odande vide čoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za Njim. (Matej, 9:9)

Ako je isti ovaj Matej sastavljač istoimenog jevanđelja, nelogično je zašto je za sebe upotrebio treće lice, a ne prvo. Ovo je još jedan problem koji se postavlja pred kritičare i na koji je potrebno odgovoriti. Tvrdnja da je isti ovaj Matej napisao ovo Jevanđelje, obavijena je opravdanom dozom sumnje, jer postoji mogućnost da je neko drugi napisao ovo Jevanđelje pod njegovim imenom kako bi imalo bolju prolaznost kod sveta.

Ima mišljenja koja govore da je povezivanje Matejevog evanđelja sa učenikom Matejem, čista mašta i da za to nema nikakva osnova. Ovakvog je mišljenja i sam komentator ovog jevanđelja C.Fenton.

Moris Bikaj, takođe, sumnja da je neko od Isusovih učenika mogao biti sastavljač Jevanđelja po Mateju. Stvarnost koja se pred nas postavlja čitajući Jevanđelje po Mateju, a postavlja je da je, bez ikakve sumnje, njegov sastavljač Jevrej. Ovo se može videti iz njegove naklonosti prema Jevrejima i njegovog dubokog razumevanja njihovog položaja. On čak i pored žestokih osuđivanja fariseja i njihova licemerstva, zbog čega se protiv njih vodila prava kampanja, ne zaboravlja da ukaže na Isusove reči:

Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim. Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši. (Matej, 5:17-18)

Da krenemo dalje u našem upoznavanju sa Matejem. Za njega istoričari kažu da je propovedao učenje hrišćanstva u mnogim zemljama, te da ga je smrt zatekla u Abesiniji. O ovome se slažu svi. Međutim, ne slažu se oko godine i mesta njegove smrti. Neki kažu da je umro 70. godine po Hristu.

Drugi kažu da je umro u Abesiniji 62. godine po Hristu, nakon što je u njoj proveo 23 godine misionarskog rada. Ako je to tačno, onda se postavlja pitanje, gde je i na kom jeziku napisao svoje Jevanđelje? S druge strane, ako je svoje Jevanđelje namenio propagiranju hrišćanstva među Jevrejima, postavlja se pitanje kojim su jezikom tada Jevreji govorili? Dalje se postavlja pitanje, da li je Matejev jezik bio isti kao i jezik kojim su govorili Abesinci, među kojima je propagirao hrišćanstvo? Zašto onda svoje Jevanđelje nije posvetio Jevrejima?

Sva ova i druga pitanja postavili su stručnjaci za izučavanje uporednih religija i njihove istorije, kako oni iz ranijih, tako i iz kasnijih perioda, od kojih su svaki, prema svojim saznanjima, dali svoje mišljenje u pokušaju da daju odgovor na ova pitanja.

Nastavićemo sa pokušajem da iskristaliziramo ovo mišljenje u cilju dobijanja preciznog odgovora na ova pitanja, prije svega, na kom jeziku je do nas doprlo Jevanđelje po Mateju? Odgovor na ovo pitanje glasi: „Jevanđelje po Mateju do nas je došlo preko grčkog jezika.” Međutim, ovde se postavlja pitanje da li ga je njegov sastavljač napisao na grčkom ili nije? Zašto? Odgovor na ovo pitanje je da Matej svoje Jevanđelje nije prvobitno napisao na grčkom jeziku, preko koga je do nas došlo. O ovome, koliko nam je poznato, nema nikakvih neslaganja među istraživačima. Na kom je, onda, drugom jeziku napisano? Ko ga je preveo na grčki jezik? Kada ga je njegov sastavljač napisao? Kada je prevedeno? Gde je prevedeno? Na sva ova pitanja naučnici su dali različite odgovore, pa ćemo njihova mišljenja po svakom od ovih pitanja ukratko navesti:

1. U vezi sa prvobitinim jezikom Jevanđelja po Mateju, naišli smo na sledeće odgovore i mišljenja: Većina hrišćanskih učenjaka smatra da je Matej svoje Jevanđelje napisao na hebrejskom ili sirskom jeziku. Ovako govore, iako znaju da je hebrejski već bio izumro u Palestini i da je Isus govorio aramejskim, živim jezikom ovih krajeva.

Džirom, najpoznatiji hrišćanski naučnik u ovoj oblasti, smatra da je to bio hebrejski jezik. I neki drugi tvrde da je ovo Jevanđelje napisano na hebrejskom jeziku i da se jedino Matej od svih sastavljača jevanđelja razlikuje od ostalih u izboru jezika na kome su pisali Novi zavet.

Međutim, dr. Post u svom Leksikonu Svetog pisma kaže da postoje neki koji tvrde da je Matej svoje Jevanđelje napisao na grčkom jeziku. On lično podržava ovo mišljenje čime se izdvaja od većine hrišćanskih istoričara koji se bave ovim problemom.

Libanski profesor Džordžis Zevin u svom prevodu ovog Jevanđelja na francuski jezik kaže da je Matej ‘Radosnu vest’ (tj. svoje Jevanđelje) napisao u Jerusalimu 39. godine na hebrejskom jeziku i da ovo Jevanđelje ima svoj prevod na grčki jezik, ali ne navodi ime prevodioca.

Pisac knjige Zehiretu-l-Elbab kaže da je Matej svoje Jevanđelje napisao 41. godine po Hristu na jeziku koji je u to doba bio govorni jezik u Palestini, hebrejskom ili sirokaldejskom i da je nakon toga prevedeno na grčki. Grčki prevod je nadživeo svoj original koji se zagubio u jedanaestom veku. Prema tome, mišljenja se svode na to da je Matej svoje Jevanđelje napisao na jednom od sledećih jezika:

– Hebrejskom, kakvog su mišljenja najpoznatiji hrišćanski naučnici kao što su Libanac Džordž Zevin i Džirom;

– Hebrejskom ili sirskom, kako veruje većina hrišćana;

– Grčkom, kako smatra prof. Post;

– Hebrejskom ili sirokaldejskom, kako smatra pisac knjige Zehiretu- l-Elbab.

Što se tiče vremena i mesta pisanja Jevanđelja po Mateju, mišljenja o tome se mogu svesti na sledeća:

– Ibn el-Batrik nastanak Jevanđelja po Mateju smešta u doba rimskog cara Klaudija, ali ne navodi tačnu godinu. Međutim, on određuje mesto njegova nastanka, tvrdeći da je to bio Jerusalim. Pomenuti car Klaudije došao je na vlast 18. godine nakon Isusova uzdignuća, što znači da je Matej svoje Jevanđelje napisao posle 45. godine po Hristu, pod uslovom da se prihvati tačnom činjenica da je Isus živeo 33 godine.

– Pisac knjige ‘Vodič u Sveto pismo’ kaže da je Matej svoje Jevanđelje napisao pre Jevanđelja koja su napisali Marko, Luka i Jovan, kako misli i većina hrišćana. Marko i Luka su svoja jevanđelja napisali pre razaranja Jerusalima od strane Rimljana 70. godine po Hristu.

– Pisac knjige Zehiretu-l-Elbab kaže da je Matej svoje Jevanđelje napisao 41. godine po Hristu.

– Libanski profesor Džordžis Zevin kaže da je to bila 39. godina po Hristu i da je mesto pisanja bio Jerusalim.

– Dr. Post smatra da je Matej svoje Jevanđelje napisao pre razaranja Jerusalima i da je to bilo između 60. i 65. godine po Hristu.

– Horn kaže da je to bilo 37., 38., 39., 41., 43., 48., 61., 62., 63., 65. ili 90. godine po Hristu. Njegovo mišljenje deli Bek Ibrahim Halil koji je bio sveštenik hrišćanstva pre nego što je primio islam. Prema tome nema sigurnog i jednoglasnog mišljenja o datumu nastanka ovog Jevanđelja, sve dok se mišljenja o ovome toliko razilaze.

Leksikon Svetog pisma ne razrešava ovaj problem već se i u samom njemu kaže: „Neki stari poznavaoci smatraju da je ono nastalo u 8. godini nakon Isusova uzdignuća, dok drugi veruju da je ono napisano 15. godine po uzdignuću.

Kao što je neslaganje po pitanju vremena nastanka ovog Jevanđelja, takvo je neslaganje i po pitanju mesta njegovog nastanka. Abrenimije mesto nastanka Jevanđelja po Mateju određuje i kaže da je to bilo u Jerusalimu 39. godine na hebrejskom jeziku.

– Ibn Batrik za mesto nastanka Jevanđelja po Mateju određuje Jerusalim.

– Pisac knjige Zehiretu-l-Elbab kaže da je to bilo u Palestini.

– Libanski profesor Džordžis Zevin kaže da je to Jerusalim.

– Ibrahim Halil smatra da je ono napisano u Antiohiji.

Što se tiče prevodioca koji je orginalni tekst Jevanđelja po Mateju preveo na grčki, koliko nam je poznato, nijedan od istoričara, izuzimajući Ibn el-Batrika, ne pominje njegovo ime. Ibn el-Batrik kaže da je to bio Jovan, sastavljač istoimenog Jevanđelja. Međutim, u ovome ga ne podržava nijedan od istoričara. Da bi problem bio još veći, ovo Jevanđelje se nalazi na prvom mestu, ispred ostala tri. Da li je tačno da je Matej svoje Jevanđelje napisao pre svih ostalih, uključujući i Marka? Zaključak do koga su došli najistaknutiji kritičari Novog zaveta je da je Marko svoje Jevanđelje napisao pre Mateja.

1. Sadržaj Jevanđelja po Mateju

Glavne crte ovog Jevanđelja podsećaju nas kao da je ono nastavak Starog zaveta u pojedinim oblicima. Ono je napisano s ciljem da dokaže da je Isus upotpunio istoriju Izraelćana. Da bi postigao svoj cilj, njegov sastavljač neprekidno navodi citate iz Starog zaveta i ukazuje da se Isus ponašao kao Mesija kojeg su Jevreji očekivali. Ovo Jevanđelje počinje navođenjem Isusovog rodoslovlja. Matejevo neslaganje sa Lukom u pogledu Mesijinog rodoslovlja predstavlja dodatni problem. Na ovo neslaganje ukazuju svi stari i novi istraživači hrišćanstva i osuđuju to kao nedopustivu grešku. Pored toga ovo Jevanđelje obiluje i mnogobrojnim greškama preuzetim iz Starog zaveta u pogledu njegovog navođenja kao predskazanja budućih događaja. Jedno od takvih predskazanja je i njegovo očekivanje Smaka sveta pre smrti Isusovih savremenika koji su od njega slušali i učili o veri. Međutim do ovoga nije došlo.

2. Prigovor Matejevoj verziji u kojoj se spominje pohod mudraca:

– Između Jerusalima i Vitlejema je oko pet milja.

– Matej se nije družio i učio od Isusa, osim u onoj godini u kojoj je uzdignut na nebo.

– Luka, Marko i Jovan ništa u svojim jevanđeljima ne spominju o pohodu mudraca.

– Matej nije prisustvovao Isusovom rođenju, nego je priču o tome preneo preko nepoverljiva čoveka.

– Matej je, takođe, slagao kada je rekao da je Isus rekao da će u zemlji biti zakopan tri dana i tri noći. On kaže da je (po njihovom verovanju) Isus umro u šest sati u petak, a ukopan u prvom satu noći uoči subote, a da je vaskrsnuo iz mrtvih u nedelju ujutro. Po ovoj tvrdnji Isus je u grobu ostao jedan dan i dve noći.

Ove vesti, takođe, nemaju neprekidan lanac predaje, a da bi predaja bila verodostojna, potrebno je da se ispune sledeći uslovi:

1. Da broj prenosilaca nije mali;
2. Da veći broj prenosilaca vest, takođe, čuje od većeg broja osoba koje su bile svedoci događaja;
3. Da u njihovim rečima nama nikakvog međusobnog neslaganja i isključivosti.
4. Da nisu skloni laži.

Kad se radi o jevanđelju stvari ovde ne stoje tako, jer je broj prenosilaca samo četiri čoveka nepoznate prošlosti. Dokaz za to je neslaganje o njihovoj prošlosti i samih hrišćanskih učenjaka.

Problemi oko ovog Jevanđelja se ogledaju u:

1. Pogrešnom pozivanju na neka predskazanja iz Starog zaveta.
2. Očekivanju brzog Smaka sveta, još u doba Isusovih savremenika, pre nego što njegovi učenici završe propovedanje jevanđelja u izraelskim gradovima.
3. Na kraju Jevanđelja se kaže da je Isus svojim učenicima rekao:

I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Amin. (Matej, 28:18-20)

---

Odlomak iz knjige ‘Istina o hrišćanstvu kroz istoriju i verovanje’ autora Mustafe Šahina.

Izvor: http://www.islamhouse.com/sr