Jevanđelje po Marku na vagi istine

O Marku kome se pripisuje jedno od jevanđelja, ne zna se ništa detaljnije, ni kako je njegovo puno ime, ni kakav je njegov odnos sa Isusom, mir nad njim, ni da li ga je uopšte poznavao i sa njim se družio. Ima mišljenja da je njegovo pravo ime Jovan, a da je Marko njegovo prezime. Lično se nije družio sa Isusom niti od njega slušao njegovo učenje. U poodmaklim godinama, kako kaže Babijas, sledio je Petra (oko 135. godine po Hristu) koji je pokušavao pomiriti Isusovo učenje sa novim zahtevima vremena. Nejnham, takođe, priznaje da za Marka niko nije rekao da je bio u bliskom odnosu sa Isusom, niti da je značajnije bio poznat u ranoj Crkvi. Međutim, Šejh Muhammed Ebu Zehre kaže da je Marko bio jedan od Sedamdesetorice za koje hršćani veruju da se na njih spustio Duh Sveti, a da nije spadao u dvanaest Isusovih apostola. On dalje kaže da je Markova porodica u doba Isusa živela u Jerusalimu. Pomenuti Marko bio je Varnavin sestrić, jednog od dvanestorice Isusovih učenika poznatih pod imenom apostoli. Marko je sa Varnavom i Pavlom putovao u Antiohiju u njihovoj misiji misionara hrišćanstva, odakle se ponovo vratio u Jerusalim. Zatim se ponovo susretao sa Varnavom i pridružio mu se na njegovu putu za Kipar. Tamo su se ponovo rastali i Marko je sa Kipra otputovao za Severnu Afriku. U Egipat je došao polovinom prvog veka i u njemu se nastanio. Odatle je povremeno odlazio u druge krajeve Severne Afrike i Rim, ali je Egipat zadržao i dalje kao stalno mesto boravka sve do smrti, gde su ga pagani ubili 62. godine po Hristu.

U knjizi ‘Murudžu-l-ahbari fi teradžum-l-ebrari’ se kaže da je Marko nekao božanstvenost Isusa i u svome shvatanju slagao se sa Petrom, jednim od apostola. U njoj se dalje kaže da je svoje Jevanđelje napisao na traženje i insistiranje Rimljana. Marko je svoje Jevanđelje, kako tvrdi većina hrišćanskih učenjaka, napisao na grčkom jeziku. Doktor Post se slaže sa ovom tvrdnjom da je Marko svoje Jevanđelje napisao na grčkom i to mišljenje podržava u svom Leksikonu Svetog pisma. Pored ovoga on u njemu kaže, da je to učinio u Rimu, a kao dokaz mu služi to da je Marko u njemu dao objašnjenje nekih latinskih reči.

Ibn el-Batrik kaže da je ovo Jevanđelje napisano u Rimu u doba cara Nerona i da ga je napisao Petar, prvi među apostolima, i da ga je pripisao Marku Međutim, ako se zna da je Petar bio Markov učitelj i prvi među apostolima, kako izjavljuje sam Ibn el-Batrik, kako objasniti to da on prenosi mišljenje svoga učenika? Kakvog smisla ima da Petar pripisuje Marku što je njegovo lično, a ne Markovo? Zar to nije čudno? Zato pisac knjige ‘Vodič u Sveto pismo’ kaže: „Smatra se da je pisanje Markovog Jevanđelja organizovao Petar 61. godine, kako bi se odužio narodu u kojem je delovao. Iz njegovih reči: ‘Smatra se…’ kao da je hteo izraziti svoje neslaganje sa ovim mišljenjem?! To mišljenje delimo i mi. Postoje i drugačija mišljenja; da je Marko svoje Jevanđelje napisao tek posle Pavlove i Petrove smrti. Njega deli stari pisac Irinej. Petar je pogubljen u Rimu 65. god. po Hristu po nalogu Nerona.

Sva ova neslaganja s opravdanjem nas navode da posumnjamo u to ko je sastavljač Jevanđelja po Marku. Da li je to bio lično Marko, ili Petar u Markovo ime? Da li se Marku samo pripisuje, ili ga je on zaista napisao? Da li je to bilo po savetu Petra, ili ga je Marko napisao posle Petrove smrti? Ko je onda pravi sastavljač Jevanđelja po Marku? Kako se opredeliti za jednu od gore navedenih mogućnosti?

Što se tiče vremena pisanja Jevanđelja po Marku i u tom pogledu postoje različita mišljenja:

– Horn kaže: „Jevanđelje po Marku napisano je između 56. i 65. god. po Hristu, najverovatnije 60. ili 63. godine.”

Ovo njegovo mišljenje deli i Ibrahim Halil koji je bio hrišćanski sveštenik, ali je posle toga primio Islam. (Pogledati Risaletu-l-gufran str. 17.)

– Pisac knjige ‘Vodič u Sveto pismo’ kaže da je to bilo 61. god. po Hristu.

Međutim, ako je Marko ubijen 62. god. po Hristu, kako je po nekima mogao svoje Jevanđelje napisati 63. ili čak 65. godine?!

Problemi oko Jevanđelja po Marku:

1. Jevanđelje je prvobitno pisano rukom dugi niz vekova. Postoji stotine rukopisa Jevanđelja po Marku koja su doprla do nas. Problem je u tome što ne postoje dva u potpunosti identična rukopisa.
2. Nema jednoglasnog mišljenja oko poslednjeg poglavlja Jevanđelja po Marku. Njegovo 16. tj. poslednje poglavlje, sadrži dvadeset stihova, ali oni su od devetog do dvadesetog nepouzdani. Ovaj svršetak je na osnovu nekih važnih izvora kao što je revidirani uzorak Novog zaveta, nepouzdanog porekla.

I reče im: Idite po svemu svetu i propovedite jevanđelje svakom stvorenju. Koji uzveruje i pokrsti se, spašće se; a ko ne veruje osudiće se. A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće đavole; govoriće novim jezicima; Uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno šta popiju, neće im nauditi; na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće. A Gospod, pošto im izgovori, uze se na nebo, i sede Bogu s desne strane. A oni izađoše i propovedaše svuda, i Gospod ih potpomaga, i reč potvrđiva znacima koji su se potom pokazivali. Amin. (Marko, 16:15-20)

3. U odnosu na primerke Jevanđelja po Marku koji su danas u upotrebi, u četrnaestom i petnaestom stihu poslednjeg poglavlja, se nalaze dodaci grčkoj verziji koja je bila u upotrebi u 15. veku, o čemu ovde nema dovoljno prostora za dublju analizu.
4. Iz gore pomenutog, jasno se vidi da niko od ljudi tačno ne zna kako se završava Jevanđelje po Marku i da veo tajne, kojom je obavijen njegov svršetak, podseća na nejasnoće oko ličnosti Marka, kome se ovo Jevanđelje pripisuje.
5. Ne   postoje dva istovetna primerka u rukopisu.

Odlomak iz knjige ‘Istina o hrišćanstvu kroz istoriju i verovanje’ autora Mustafe Šahina.

Izvor: http://www.islamhouse.com/sr