Poziv Istine
Moje ime je Idris i ja sam novi musliman iz Bocvane, Afrika. Bio sam katolik pre nego što sam prihvatio islam. Dok sam bio mali išao sam u islamsku školu u Molepololeu u Bocvani koja se zvala El-Hakk (Istina). Tada sam živeo sa tetkom i to je bio moj prvi susret sa islamom. Međutim, ostao sam tu veoma kratko jer je moja tetka bila prebačena na posao u drugom mestu. Nakon toga sam se preselio u Francistaun.
Kada sam imao oko 18 godina prestao sam da idem u crkvu jer sam imao neke sumnje oko katoličkih verovanja, bila su to više paganska nego katolička verovanja. Pročitao sam neke knjige o tome, jedna od njih je bila „The Faith Of Our Fathers“ (Vera naših očeva) nakon čega sam shvatio da praznici kao što su Uskrs i Božić nisu bili u Bibliji nego su ih uveli u veru pagani. Ovi pagani nisu hteli da ostave svoje običaje pa su i neke od njih doneli sa sobom u veru. Rekao sam sebi da bih radije bio „pravi“ katolik nego što bih išao u crkvu.
Nakon nekog vremena išao sam u različite crkve ali nijedna me nije privlačila. Počeo sam da tražim ispravnu verziju Biblije i dok sam bio u ovoj potrazi primetio sam da sve one imaju različitosti u sebi. Shvatio sam da je to jer su različite verzije prevodili različiti ljudi, tako da mora biti manjkavosti u značenju i nikada ne mogu biti siguran koja je verzija tačna.
Napokon išao sam u jednu crkvu skoro godinu dana. Razumeo sam u šta treba verovati ali da li znate kako je kada razumete nešto ali ne verujete u to? To je osećaj koji sam ja imao.
2012. godine prestao sam da idem u crkvu. Tada sam bio student na univerzitetu. Mučio sam se sa mojim trenutnim smerom tako da sam odlučio da to napustim i da se prebacim na drugi smer. Trebalo je vremena da se dobije školarina za novi smer tako da sam odlučio da to vreme provedem u putovanju i poseti raznih ljudi u mojoj zemlji.
Bila je 2013. godina oko meseca ramazana i bio sam u Francistaunu. Bilo je veliko uzbuđenje oko ramazana među muslimanima u gradu pa sam bio malo radoznao. Džamija je bila blizu trgovačkog centra tako da sam video mnogo priprema kako se odvijaju tu. Odlučio sam da odem i pogledam. Pre toga sam pročitao nekoliko knjiga o islamu tako da se nisam bojao da uđem u džamiju. A znate kako se knjige razlikuju od stvarnog životnog iskustva? Imao sam tu misao na umu i palo mi je na pamet da želim da iskusim ono što su knjige govorile o islamu. A znate kako je kada neko piše o nečemu u šta ne veruje, često ne daje potpunu sliku o tome kakva je ta stvar zaista. To je većinom jer oni gledaju na život drugačije nego što vernici, muslimani, gledaju. Na primer, čitao sam članke koje su napisali stranci o mojoj zemlji u kojoj živim – Bocvani i imao sam osećaj: „Ovo nije Bocvana koju ja znam“ znate na šta mislim.
Bilo kako bilo, otišao sam u džamiju i upoznao se sa imamom (hodžom) i porazgovarao sam sa njim. Na kraju mi je ponudio da izgovorim šehadet (svedočenje da nema istinskog boga osim Allaha i da je Muhammed Njegov poslanik, kojim se prihvata islam) i ja sam odbio. Rekao sam mu da ću doći kasnije, ali nisam. Jednostavno ne znam zašto nikada nisam otišao opet a imao sam jaku nameru i želju da odem opet. Nakon nekog vremena dobio sam opet stipendiju i morao sam da se vratim u Gaborone, glavni grad Bocvane. Stvari su bile u haosu tada tako da sam odlučio da ostavim veru po strani sve do jednog trenutka kada sam putovao iz Tlovenga, malog sela van grada, prema jezgru grada.
Subhanallah (Slavljen neka je Allah), Bog najbolje planira i On tempira stvari savršeno. Ovo je bilo oko marta 2015. godine i bio sam u mini busu koje je služio kao javni prevoz, mi ih zovemo kombiji u našoj zemlji. Napred je sedela sestra muslimanka Motsvana, a ja sam sedeo nazad (Stanovnik Bocvane se naziva Motsvana). Neki ljudi u busu su je napadali verbalno, govorili su svakakve stvari o islamu i pitali su je zašto je postala muslimanka i takve stvari. Trudila se da im odgovori a svaki put kada bi pokušala da im odgovori bila bi nadglasana rečima a i bilo ih je više, njihovi glasovi su bili jači od njenog. Izašla je iz kombija na jednoj stanici a ja sam još bio unutra. Nastavili su sa svojim argumentima čak i u njenom odsustvu i tada sam ja odlučio da stanem u njenu odbranu. Znate kako ženi nije lako da se raspravlja sa bučnim muškarcima što nije slučaj sa drugim muškarcem. Pa kada sam ja progovorio nekako su se utišali. Ne sećam se odakle mi neki argumenti koje sam naveo, bilo je kao da su samo izlazili napolje. Tada sam shvatio da ja ne razumem samo ove stvari koje govorim nego i verujem u njih. Nekada je neophodno za tebe da kažeš neke stvari da bi verovao u njih. Ovo je bilo u subotu, a naredni utorak sam otišao u džamiju i izgovorio sam svoj šehadet (islamsko svedočenje vere).
Nakon nekog vremena otišao sam nazad u Francistaun i odlučio sam da se sretnem sa imamom koji mi je pomogao prvi put. Naučio me je kako da klanjam i druge osnove. Da ga Bog nagradi i sve one koji su mi pomogli da postanem musliman. Amin!
Ime:Idris; Nacionalnost: Bocvana, bivši katolik.
Prevod: Redžo Muratović; Obrada: www.pozivistine.com
