Home / Tekst / Verske teme / Akida (Verovanje) / Smisao stvaranja čoveka

Smisao stvaranja čoveka

Čovek nije uzalud stvoren

Uzvišeni Allah je kazao:

„Zar ste mislili da smo vas uzalud stvorili i da Nam se nećete povratiti? I neka je uzvišen Allah, Vladar istiniti, nema drugog boga osim Njega, Gospodara Arša (prestola) veličanstvenog!“ (Kur’an, 23:115-116)

Čovek je stvoren s mudrošću

Svakom čoveku koji zamišlja da ga je Gospodar uzalud stvorio i ne predstoji ništa drugo do da obriše svoje oči kako bi video da li je Uzvišeni Allah uzalud stvorio njegove oči? Ili, pak, da proba da začepi svoje uši, kako bi spoznao mudrost njihovog postojanja, ili da odseče svoje prste kako bi uvideo uzaludnost rada koje su prsti stvoreni, ili da preseče malu venu kako bi osetio žestoke bolove onih koji mu u lice ‘viču’:

„O neznalico, presekao si ovu venu i uzaludnom si učinio mudrost radi koje je stvorena.“

Kada bi čovek dobro razmislio o sebi, uvideo bi da ima potrebu da studira nekoliko godina na medicinskom fakultetu kako bi spoznao mudrost svakog dela svoga tela. Saznaće da svi medicinski fakulteti, u svim državama, s razlikom njihovih načela i kategorija, proučavaju u potpunosti nauku koja se zove fiziologija.

A kada bi upitao: “Kakva je mudrost postojanja bilo kojeg dela u čoveku?”, stručnjaci bi odgovorili rečima: “To je potpuno vršenje funkcija u korist ljudske egzistencije.” Tako usta jedu za celi organizam, srce pumpa krv za celi organizam i tako redom.

Tako je svaki deo u ljudskom telu stvoren s mudrošću. Ova mudrost je u potpunosti u službi egzistencije.

Da li pametnom čoveku pada na pamet, nakon svega ovoga, da je čovek uzalud stvoren!?

 Veliko neznanje

Kakav je naš zaključak u vezi sa osobom koja ne zna kakva je mudrost postojanja kuće u kojoj stanuje, ili postelje na kojoj leži, ili odeće koju oblači? Nema sumnje da ovaj neznalica izaziva kod nas čuđenje i porugu zbog njegove gluposti i neznanja! Ali postoji neko ko je veća neznalica od njega. Neznalica koji ne zna mudrost postojanja svojih očiju, usta, ušiju ili glave, veći je neznalica od onoga koji ne zna mudrost svoje kuće, postelje ili odeće. I pored toga postoji neznalica čije je neznanje veće od bilo kojeg neznalice. To je najveći neznalica koji uopšte ne zna mudrost svoje egzistencije i svog postojanja!

Mudrost stvaranja čoveka

Nevernici neće da se oslobode najvećeg neznanja. Neće nikad ni znati mudrost svoga postojanja. Videćeš ih kako znaju mudrost i svrhu i najmanjeg čovekovog dela, ali oni ne znaju mudrost postojanja ovih skladno i simetrično urađenih delova, jer mudrost bilo kojeg proizvoda ne možeš znati, osim ako to ne naučiš od Proizvođača ili Njegovog Poslanika. Videćeš ih kako su se izgubili između dva pitanja:

Da li jedemo da bismo živeli?

Da li živimo da bismo jeli?

Što se tiče muslimana, on zna mudrost svoga postojanja i stvaranja, a to je pokornost svome Gospodaru i činjenje dela obožavanja Njemu. Šta ima proizvod koji se proizvodi, osim da sve teče shodno želji njegovog Proizvođača, a to je osnova.

Uzvišeni je kazao:

„Džinne[1] i ljude stvorio sam samo zato da mi ibadet[2] čine, ja ne tražim od njih opskrbu niti želim da Me hrane.“ (Kur’an, 51:56-57)

Uzvišeni Allah je hteo da način, na koji bismo Mu obožavanje činili, kao i način na koji bi se ostvarila naša pokornost Njemu, bude takav da mi budemo namesnici na Zemlji, koje bi On postavljao, prema Njegovoj volji, da živimo i radimo u skladu s Njegovom voljom, i onako kako nas On poziva da radimo i da ostavimo sve ono što nam On zabranjuje da radimo.

Uzvišeni Allah je kazao:

„Ja ću na Zemlji namesnika postaviti.“ (Kur’an, 2:30)

Ovo postavljanje za namesnika ispit je naše pokornosti Njemu u svemu onome u čemu nas je postavio kao namesnike. Pokorni se vernici ističu nad nepokornim, završiće se određeni period rukovođenja i čovek će za sebe da postigne svako dobro i zadovoljstvo svoga Gospodara ili pak štetu i srdžbu svoga Gospodara i Vladara.

Uzvišeni Allah je kazao:

„Sve što je na Zemlji Mi smo kao ukras na njoj stvorili da iskušamo ljude ko će se od njih lepše vladati.“ (Kur’an, 18:7)

Po završetku određenog perioda na ovom svetu, Uzvišeni Allah uzeće od ljudi namesništvo i povratiće sve ono što im je dao.

Uzvišeni Allah je kazao:

„A doći ćete nam pojedinačno, onakvi kakve smo vas prvi put stvorili, napustivši dobra koja smo vam bili darovali.“ (Kur’an, 6:94)

Onaj Ko je stvorio ljude i postavio ih namesnicima na Zemlji, izvešće ih iz nje po završetku određenog perioda i ljudi će da umiru kako bi se preselili u kuću nagrade. Njih će da zamene drugi narod i sve ovako dok se ne završe ljudske generacije i dok Gospodar ne dozvoli početak Sudnjeg dana.

Uzvišeni je kazao:

„Reci: ‘Allah vam daje život, zatim će da učini da umrete, a posle će da vas na Sudnjem danu sakupi u to nema nikakve sumnje, ali većina ljudi ne zna’. Božija je vlast na nebesima i na Zemlji! A na dan kad nastupi Čas oživljenja, oni koji su laži sledili, biće izgubljeni.“ (Kur’an, 45:26-27)

 Čovek neće biti prepušten samom sebi

S obzirom da svaki naš deo svedoči da nije uzalud stvoren i da je Uzvišeni Allah stvorio čoveka s mudrošću, onda je mudrost čovekovog stvaranja očigledna u životu na ovom svetu. Umovi će da zaključe da ta mudrost mora da bude vidljiva i na drugom svetu, a to je život kojem idu ljudske generacije, jedna posle druge. Život na ovom svetu nije ničem sličniji do životu u majčinoj utrobi. Kada bi taj embrion razmišljao o sebi: Zašto su meni stvorena dva oka od kojih sada nema nikakve koristi (u majčinoj utrobi)? Zašto su mi napravljena dva plućna krila, kad sada nemaju nikakve vrednosti (u majčinoj utrobi)? Zašto su mi stvorene ruke, stopala, želudac, creva, jetra, bubrezi, uši, nos, usta, kada sada (u majčinoj utrobi) nema nikakve koristi od njihovog stvaranja?! Ali kada bi on (embrion) sačekao da izađe iz sveta materice u zemaljski svet, saznao bi da on nema ništa što nije s mudrošću stvoreno, samo je to njemu bilo nedostupno u svetu materice. Kada bi materica imala moć rasuđivanja i razmišljanja, zapitala bi se: “Kuda je otišao embrion nakon rođenja?” Odgovoriće, prema svom ograničenom znanju, da je otišao prepušten samom sebi. Ali kada bi bila u stanju da vidi taj embrion kako ide po zemlji i živi na njoj, saznala bi da taj embrion nije prepušten samom sebi.

Period našeg života na ovom svetu najsličniji je periodu života u majčinoj utrobi, smrt je najsličnija rađanju, a odlazak sa ovoga sveta najsličniji je izlasku iz materice!

Uzvišeni Allah je kazao:

„O ljudi, kako možete da sumnjate u oživljenje – pa, Mi vas stvaramo od zemlje, zatim od kapi semena, potom od ugruška, zatim od grude mesa vidljivih i nevidljivih udova, da vam pokažemo moć Našu. A u materice smeštamo šta hoćemo, do roka određenog, zatim činimo da se kao dojenčad rađate i da posle do muževnog doba uzrastete; jedni od vas umiru, a drugi duboku starost doživljavaju, pa začas zaboravljaju ono što znaju.“ (Kur’an, 22:5)

Pametan čovek izbegava da nešto uzalud radi, kao što izbegava da pravi nešto i ulepša ga, a onda ga uništi, slomi i zdrobi ono što je pripremio i uredio. Takvog posla bi se klonio svaki pametan čovek, a što je još preče, Stvoritelj pametnog čoveka i svih pametnih ljudi, bez sumnje, kloni se svega što je uzludno kao što se kloni ostavljanja stvari da se same o sebi brinu.

„Zar ste mislili da smo vas uzalud stvorili i da Nam se nećete povratiti! I neka je uzvišen Allah, Vladar Istiniti, nema drugog boga osim Njega, Gospodara Arša (prestola) veličanstvenog!“ (Kur’an, 23:115-116)

Da je Stvoritelj imao nameru da se čovek brine sam o sebi, zašto bi ga stvorio ni iz čega? Došlo je vreme da govorimo o čoveku o kojem se nije ništa spominjalo i da je čovekov put bio put napuštenog, onda ne bi bilo potrebe da čovek bude stvoren od zemlje, da se oblikuje iz kapi semena i da bude stvoren u najlepšem liku. A u osnovi bio je prepušten samom sebi.

Uzvišeni je kazao:

„Zar čovek misli da će sam sebi prepušten biti, da neće odgovarati? Zar nije bio kap semena, koja se ubaci, zatim ugrušak kome On onda razmer odredi, i skladnim mu lik učini, i od njega onda dve vrste, muškarca i ženu, stvori, i zar Taj nije sposoban da mrtve oživi?“ (Kur’an, 75:36-40)

 Nagrada i kazna

Budući da je Uzvišeni Allah čist od toga da čini uzaludne stvari, kao što je čist od toga da stvari prepusti same sebi, pripremio je za čoveka život posle ovog života, kao što mu je pripremio život na Zemlji nakon njegovog života u majčinoj utrobi. Ovakav život na Zemlji samo je uvod u život na drugom svetu, kao što je život u materici uvod u život na Zemlji. Ono što čovek poseje na ovom svetu, požnjeće na budućem. Uzvišeni Allah je kazao:

„A na Dan kada planine uklonimo, i kad vidiš Zemlju ogoljenu – a njih smo već sakupili, nijednog nismo izostavili – pred Gospodarom tvojim biće oni u redove poredani: ‘Došli ste nam onako kako smo vas prvi put stvorili, a tvrdili ste da vam nećemo vreme za oživljenje odrediti.’ I Knjiga će biti postavljena i videćete grešnike prestravljene zbog onoga što je u njoj. ‘Teško nama!’ – govoriće, ‘kakva je ovo Knjiga, ni mali ni veliki greh nije propustila, sve je nabrojala!’ – i naći će se upisano ono što su radili. Gospodar tvoj neće nikome nepravdu učiniti.“ (Kur’an, 18:47-49)

Uzvišeni kaže:

„Onaj ko bude uradio koliko trun dobra – videće ga, a onaj ko bude uradio i koliko trun zla – videće ga.“ (Kur’an, 99:7-8)

 Izobličavanje ljudske prirode

A sada, šta misliš o onome ko prerađuje auto u dućan?!

A šta inteligentni ljudi misle o onome ko želi da preradi svoje oko u prst?!

Šta ljudi misle o čoveku koji prerađuje pušku u drvo?!

Šta inteligentan čovek misli o onom ko pokuša da preradi uvo u usta kako bi njima jeo?!

Odgovor: Nema sumnje da se svaki inteligentan čovek čudi bilo kojem čoveku koji pokušava da koristi nešto u svrhu za šta namenjeno ili stvoreno. Taj pokušaj nije ništa drugo do iskrivljavanje, izobličenje i propast nečega što se zloupotrebljava.

Da li sad znaš, da nevernik ne pokušava da promeni svrhu njegovog nosa, uva, auta, puške i sl., nego pokušava da u potpunosti promeni mudrost svoga postojanja i smisao svog življenja.

Uzvišeni Allah stvorio je ljude da bi Mu ibadet (obožavanje, pokoravanje) činili, ali nevernici menjaju svrhu radi koje ih je Uzvišeni Allah stvorio; oholo se odnose prema činjenju dela obožavanja i tako sami sebe upropaštavaju i izobličuju svoju prirodu. Osim toga, rezultat ovih promena na Sudnjem danu će da bude takav da će nevernici sami sebe da bacaju u vatru paklenu. Uzvišeni je kazao:

„Oni koji poriču Knjigu i ono što smo slali po poslanicima – saznaće posledice toga kada sa okovima o vratu i lancima budu vučeni po ključaloj vodi, a zatim u vatri prženi.“ (Kur’an, 40:70-72)

„Oni će, zato, što ajete (dokaze) Naše nisu priznavali, stradati.“ (Kur’an, 7:9)

 Obožavanje i namesništvo (vladavina)

Ti čitaoče, uočićeš formu kojom je Uzvišeni Allah želeo da Mu činimo dela obožavanja, a to je namesništvo na Zemlji, da živimo na njoj, da sejemo na njoj, da beremo njene plodove, da kročimo po njoj prema Njegovoj volji i sleđenju Njegove Upute. Ne sastoji se obožavanje samo od namaza (molitve) i posta, jer obožavanje čini i posao, izgradnja, marljivost, trud na Božijem putu. Bilo koje čovekovo usmeravanje prema nečemu za šta ga Allah nije stvorio, jeste, zapravo, izobličavanje čovečanstva.

 Različite vrste obožavanja

Ibadet (obožavanje) je sveobuhvatni naziv za sve ono što Uzvišeni Allah voli i čime je On zadovoljan, bilo da se radi o rečima ili vidljivim i nevidljivim delima, a obuhvata sve ono što rob želi da učini prema svome Gospodaru, bilo da se radi o strogoj obavezi, ili onome što je lepo da se čini, ili onome što je dozvoljeno da čini (nema za njega ni nagrade a ni kazne), ili ostavljanju nečega što je zabranjeno i što je pokuđeno.

U obožavanje spada:

  1. Izgovaranje šehadeta[3] (dva svedočenja);
  2. Izvršavanje islamskih temelja kao što je to obznanio Allah i Njegov Poslanik;
  3. Dova[4] (molba), traženje pomoći i zaštite, u onome u čemu samo Allah ima moć. Što se tiče onoga ko zatraži pomoć od nekog ko poseduje uzroke činjenja dobra ili otklanjanja zla, a koje je Allah odredio, to se ne smatra obožavanjem nekog drugog mimo Allaha, kao kada na primer, davljenik traži pomoć od spasioca;
  4. Samo se od Uzvišenog traži utočište;
  5. Obraćanje Allahu, oslanjanje na Allaha. Uzvišeni Allah je kazao:

To vam je, eto, Allah, Gospodar moj – u Njega se ja uzdam i Njemu se obraćam.“ (Kur’an, 42:10);

  1. Strah i strahopoštovanje. Uzvišeni je kazao:

„I ne bojte ih se, a bojte se Mene, ako ste vernici!“ (Kur’an, 3:175);

  1. Samo se Allahu zakletva i zavet daje;
  2. Samo se u ime Allaha stoka kolje;
  3. Sud pripada samo Uzvišenom Allahu.

Uzvišeni Allah stvorio nas je kako bismo Njemu dela obožavanja činili i na nama je da Ga, slavljen neka je On, obožavamo:

„I neka, ibadet čineći Gospodaru svome, širk[5] ne čini.“ (Kur’an, 18:110)

Zaključak

Svaki deo ljudskog organizma stvoren je s mudrošću što svedoči da čovek nije uzalud stvoren.

Nije najveća neznalica onaj ko ne zna svrhu svoga oblačenja, stanovanja, svoje postelje, usta, nosa, oka, nego je najveći neznalica onaj ko ne zna mudrost svoje egzistencije i postojanja.

Nevernici ne poznaju mudrost svoga stvaranja i izgubili su se u nedoumici između dva pitanja: “Da li jedemo da bismo živeli? Da li živimo da bismo jeli?” Ali musliman će da kaže: “Njegov Gospodar ga je stvorio da radi prema Njegovoj volji. Allah je hteo da čovek bude namesnik svome Gospodaru na Zemlji, postavljajući ga za namesnika prema uputi njegovog Gospodara. Vernik jede da bi živeo i radio na Zemlji, prema Uputi svoga Gospodara, da bi Gospodar bio njime zadovoljan, ušao u Raj i spasio se paklene kazne.

Očigledno je da je čovek stvoren s mudrošću a nedostatak ove mudrosti na ovom svetu svedoči o postojanju drugog života u kojem je očigledna mudrost potpunog i očevidnog stvaranja čoveka. Isto tako, očigledna je mudrost stvaranja očiju, pluća, usta, želuca, stopala kod embriona, nakon njegovog izlaska iz sveta majčinog stomaka u zemaljski svet.

Budući da pametan čovek ne smatra nevažećim sve ono što je uradio i napravio i ne zanemaruje ono što je priredio, onda je preče da se Stvoritelj inteligentnog čoveka i svih inteligentnih ljudi ne odriče svega toga. To svedoči naš Stvoritelj, nakon naše smrti, neće da dopusti da budemo prepušteni sami sebi.

Ako Allah želi da zanemari čoveka i prepusti ga samom sebi, pa on je pre postojanja bio izgubljen, bez ikakve vrednosti, onda ne bi postojalo opravdanje za stvaranje čoveka i njegovo oblikovanje u najlepšem i najskladnijem liku.

Stvoritelj je hteo da ovaj svet bude samo uvod u život na drugom svetu, kao što je život u materici uvod u život na ovom svetu. Tako, sve što čovek poseje na ovom svetu, požnjeće na budućem.

Kako znamo, pretvaranje bilo čega u nešto drugo, radi čega nije stvoreno predstavlja njegovo uništenje, izobličavanje, zanemarivanje. Stoga, svaki pokušaj nevernika teži udaljavanju čoveka od činjenja dela obožavanja njegovom Gospodaru, daleko od njegovog postavljanja namesnikom na Njegovoj Zemlji, prema Njegovoj volji – i to nije ništa drugo do uništenje, zanemarivanje i izobličavanje čoveka. To postaje jasno i očigledno kada nevernici sami sebe upropaste u vatri paklenoj.

Obožavanje nije samo molitva i post, nego su to, takođe, i marljivost, borba na Božijem putu, posao, izgradnja i svako kretanje po Zemlji kojim je Uzvišeni Allah zadovoljan.

Postoje mnogobrojne vrste ibadeta (obožavanja), a to je zajedničko ime za sve ono što Uzvišeni Allah voli i čime je zadovoljan, bilo da se radi o rečima ili vidljivim i nevidljivim delima.


Izvor: “Jednoća Stvoritelja” A.A. Ez-Zindani

Fusnote:

[1] Džinni su duhovna bića koja su prvobitno, za razliku od čoveka koji je stvoren od zemlje, stvoreni od vatre. Oni pripadaju nevidljivom svetu i čovek ih ne može videti. Oni se poput ljudi razlikuju, ima ih dobrih i loših, jedu, piju, imaju porodice, i biraju između puta dobra i puta zla. Iblis ili Šejtan (Sotona ili Đavo), Allah ga prokleo, je od džinna.

[2] Ibadet (obožavanje, bogoslužje) u jezičkom smislu predstavlja poniznost i skrušenost (prema Allahu). U terminološkom značenju ibadet je naziv za sve ono što Uzvišeni Allah voli i sa čime je zadovoljan od reči i dela, javnih i tajnih. Dakle, ibadet je obožavanje Allaha kroz pokornost u onome što je On naredio i ostavljanje onoga što je zabranio. Tri su temelja ibadeta: ljubav, strah i nada. Uslovi ispravnosti ibadeta i njegovog primanja su: iskrenost – da to delo bude samo radi Allaha, i ispravnost – da to delo bude u skladu sa praksom poslednjeg Božijeg poslanika, Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i alejhi selam. Ibadet se upućuje samo Uzvišenom Allahu.

[3] Šehadet je arapska reč koja znači svedočenje. U terminološkom značenju šehadet je svedočenje (Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu) da nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) i da je Muhammed Božiji rob i Božiji poslanik. Izgovaranjem šehadeta se postaje muslimanom. Međutim da bi šehadet (svedočenje islama) bio ispravan, onaj koji ga izgovara mora ispuniti sledeće uslove: da zna značenje šehadeta i šta ono zahteva, da je čvrsto ubeđen u ono što izgovara bez imalo sumnje, da to radi iskreno samo radi Allaha, da njegov šehadet bude istinit, tj. da se slaže sa onim što je u srcu, da voli sve ono što šehadet zahteva i da mrzi suprotno tome, da reči šehadeta prihvati istinskim prihvatanjem i da sledi i pokorava se onome što one zahtevaju.

[4] Dova (ar. Du’a) u jezičkom smislu znači poziv. U terminološkom smislu to je molitva ili molba koja se upućuje Uzvišenom Allahu rečima. Ona je suština i srž obožavanja. Ona predstavlja pokazivanje nemoći, potrebe i poniznosti prema Uzvišenom Allahu od strane slabašnog čoveka, koji sam sebi ne može da pomogne, kroz njegovo obraćanje za pomoć Svemogućem Allahu, koji mu je sposoban dati sve što valja, a od njega odagnati sve što mu šteti. Dova se upućuje samo Uzvišenom Allahu, direktno, bez ikakvih posrednika.

[5] Širk u jezičkom smislu znači pripisivanje, izjednačavanje i upoređivanje. U terminološkom smislu širk predstavlja obožavanje nekog drugog mimo Allaha prepisujući mu ono što je svojstveno samo Allahu. Širk se zbog toga naziva i mnogoboštvom, i to je najveći greh koji vodi večno u Pakao i kojeg Uzvišeni Allah neće oprostiti osim ako se čovek pre smrti ne pokaje. Širk je suprotan monoteizmu i poništava sva dobra dela. Primeri velikog širka su: smatranje da Allah ima sina, upućivanje molitve nekom drugom mimo Allahu, zavetovanje u nečije drugo ime mimo Božijeg itd. Osoba koja čini širk naziva se mušrikom.

 

About Islam

Pogledaj takođe

30. Opća pravila u donošenju suda o nečijem nevjerstvu

Kufr – sud o nečijem nevjerstvu, kao i tekfir – proglašavanje nekoga nevjernikom, legitimni su …