Home / Tekst / Prihvatili su islam / Poznati američki skejtborder jevrejskog porekla govori o svom prelasku na islam

Poznati američki skejtborder jevrejskog porekla govori o svom prelasku na islam

Oba moja roditelja su umrla, ali oba su bili jevreji. Naše poreklo je Aškenazi, što u osnovi znači da smo mi evropski jevreji, nemački da budem tačniji. Međutim, odrasli smo veoma sekularizirani i nikada u stvari nismo praktikovali jevrejsku veru, otišli smo u sinagogu nekoliko puta, ali to je u osnovi bilo to. Većinom to što smo jevreji se zasnivalo na rasnom ponosu i nacionalizmu. To je smešno, ja sam bio jedino dete u porodici koje nije imalo bar micvu – versku svečanost koja se obavlja kada dete napuni 13 godina i smatra se spremnim da poštuje verska pravila i da učestvuje u javnim obredoslovljima. Mi smo bili crne ovce među rođacima, bez sumnje.

To što sam postao musliman nije nešto što je proizašlo iz pobude, nego sam tražio da uvedem red u svoj život. Iskreno sam želeo da uradim šta je ispravno i da budem više duhovan i više vezan za Boga. Ali ja sam uvek bio osoba koja je imala svoje mišljenje i stvarala vlastite stavove o svetu i šta on meni znači. Kada se radilo o veri, politici, rasi itd. uvek sam imao svoje stavove i sledio sam svoje srce u odluci šta da prihvatim, a šta da odbijem. Osećam se više ugodnije kada tako odlučujem. Mislim da je u osnovi to „ono što rade kriminalci“ danas.

Međutim, mislim da smo se zapanjujućim rastom skejtbordinga odmakli od tog individualizma koji je bio toliko uobičajen kod momaka koji su bili pre nas. Izgleda kao da su mnogi od nas pojednostavljeni, nažalost jer tako gubimo svoju kreativnost i umetničku stranu industrije. Samo moje mišljenje, a možda i nisam u pravu…

Moja baka je bila veoma veliki spiritualista, zanimala ju je metafizika. Nije se volela šaliti i uvek je bila bez dlake na jeziku o životu, i zaista je usadila to u meni dok sam bio mali. Verujem da su mi njeni saveti i odgoj dali moralni kompas koji je dao da se usmerim prema duhovnoj potrazi koja me je na kraju dovela do islama. Čak i kada sam bio na zabavama, bio sam u duhovnoj potrazi.

Najveća prekretnica je bila nakon moje bolesti. Mislim da sam počeo gledati na sebe i sve druge oko sebe misleći ovo je ista glupost opet iz početka, isti ljudi sa istim lošim navikama i istim problemima, i niko nije pokušavao da se popravi, izvukao sam se odatle što dalje. Počeo sam puno da čitam i da slušam društveno osvešteni hip hop, moji najveći i najuticajniji umetnici tog vremena su KRS-One, PRT, Rakin, Tenor Saw, Nitty Gritty i King Kong, isto tako me je zanimao i afrocentrizam. Iako sam bio beli evropski jevrej, poistovetio sam se sa crnačkom zajednicom više nego sa svojom. Video sam borbu identiteta i povratak identiteta kao nešto veoma privlačno. Počeo sam istraživati i pronalaziti svrhu kako god sam mogao, i to je u stvari bilo kroz život Malcolm X-a. Da skratim, molio sam se puno, želeo sam da znam istinu i šta ona za mene predstavlja.

Nakon što sam prešao na islam ostao sam u maloj garsonjeri. Držao sam se pomalo za svoju karijeru skejtbordera ali sam se veoma puno borio sa time zbog nekih unutrašnjih sukoba koje sam imao o tome kako ću skejtati i ne upasti u ono što će ugroziti moju novu veru. Nije da nisam voleo skejtbording, voleo sam to i ljude koji su bili u tome, samo sam osećao da nisam dovoljno jak da se udaljim od nekih destruktivnih navika dok sam oko prijatelja koje volim. Zaista su mi nedostajali moji stari prijatelji kada sam otišao, ali sam znao da ako hoću da se popravim, šta god je to značilo tada, samo sam trebao da se odvojim dok sve ne počne da ima smisla.

To je bilo teško (događaj 11. septembra). Prvo, ja sam bio od onih osoba koja se ismejavala sa „svime stranim.“ Posebno onima na Bliskom istoku, bio sam jedan od one dece koja su bezobrazna, glupa u skejt parku koja bi se smejala i rugala bilo kome ili bilo čemu, što se tiče toga – to nisam mogao da shvatim. Još uvek pokušavam da se priviknem na neke stvari vezane za mene, kao što je to sa svima – što nije moja verska odluka niti ima veze sa time što sam musliman, te stvari ne utiču na mene jer ne moram da se družim sa bilo kime ko možda ima loša mišljenja o meni.

Kada se desio 11. septembar, izbezumio sam se. Nije me pogodilo na najbolji način, ali sam kasnije video trend mržnje kako ide prema meni i to me je zabrinulo. Jer mi kao Amerikanci samo čekamo priliku da ispustimo našu agresivnost na nekoga kada imamo dobar razlog za to. U to vreme bi upadao u svađe ili tuče sa nekim zbog svojih ubeđenja. To je ludo! Ja sam kao „Američka Kalifornija“ najviše moguće što može biti, pa to da me gledaju kao stranca ne može biti čudnije. Ponekada je bilo smešno, ali bih se većinom osećao kao stranac zbog svojih verskih izbora.

Trebalo mi je neko vreme da istražim i vidim šta nam je bilo urađeno i kako su nam isprali mozak da mrzimo sve arapsko ili islamsko. Za one koji mare, preporučujem da se pročita knjiga od Hauarda Zinna ”Istorija Sjedinjenih Američkih Država” da dobijete bolji pregled šta je bilo urađeno da nas uslove da razmišljamo onako kako razmišljamo sada, i zašto imamo ovu mržnju usađenu u nama. Za one koji ne mare, pa, ostanite glupi!

Neću dopustiti medijima ili popularnoj kulturi da mi kaže šta sam ja i u šta trebam da verujem, ja donosim svoje odluke zasnovane na logici i intuitivnom mišljenju. U osnovi ono što se desilo jeste da je ljudima rečeno da je neko odgovoran za nešto i svi su poverovali. Jednostavno rečeno, ne samo da su ljudi poverovali u laž, nego i optuženi sami isto tako veruju u tu laž o njima. Ja bih rekao na kraju dana, moja vera u moga Stvoritelja je jača nego uticaji te laži koja mi je nuđena, zahvalan sam Bogu zbog toga!

Vrsta muslimana koje sam prve upoznao kada sam prešao na islam su bili neka vrsta kulturalnih imperialista. Podučavan sam i usmeravan od strane imigrantske zajednice. Oni su dobri ljudi koji imaju dobre namere ali su oni iz druge kulture i njihova paradigma se razlikuje od moje. To nisu nasilni ljudi, to su kulturni ljudi koji vole druge ljude, ali oni jednostavno ne govore moj jezik niti razumeju mene niti to odakle ja dolazim. Tada, međutim, nisam imao nikoga drugog ko bi mi pomogao da naučim osnove i običaje islama. Ti ljudi su postojali ali se nad njima nadvijala veća zajednica imigranata. To je bila dobra stvar tada jer mi je dozvolila da se odvojim od svog identiteta i dozvolila mi da gledam sa spolja prema unutra i da vidim ko sam ja kao Amerikanac koji traži svoj put prema načinu života koji je toliko pogrešno shvaćen na Zapadu. Bog ima mudrost iza svake stvari.

Ime: Jordan Richter> Nacionalnost: Amerikanac i bivši jevrej.


Prevod: Redžo Muratović; Obrada: www.pozivistine.com

About pozivistine

Pogledaj takođe

Islam kao smiraj

Rođena sam u Zagrebu 1990 godine. Rodom sam iz Prijedora, gdje sam i živjela od …