Poziv Istine
Pitanje: Zašto je Islam nastavio da bude tako uspešan i u modernom svetu?
Odgovor: Hvaljen neka je Allah/Bog! Islam je ostao uspešan u razvijenom svetu, jer poziva u pridržavanju prirode ljudi, i ističe najbolje ljudske osobine, kao što su: tolerancija, ljubav, milost, istinoljubivost i iskrenost.
Islam podučava ljude i uzdiže ih do moralnog i lepog ponašanja i vrlina. Njegov poziv se razlikuje od drugih njegovom primenom u stvarnosti, ravnotežom i umerenosti. Islam pridaje pažnju i telu i duši. Ne sputava telesne strasti niti dozvoljava preterivanje u tom pogledu; pravi razliku između prirodne težnje da se uživa u užicima ovog sveta i zabranjenih strasti koje podpadaju pod izopačenost i perverziju.
Ljudi prihvataju Islam jer nalaze sigurnost, komfort i mir u njemu, vide lek za svoje probleme, i kroz njega su u stanju da odagnaju svoje osećaje zbunjenosti, nervoze i izgubljenosti.
Islam je vera prirode čoveka ili stvari sa kojim je Allah/Bog stvorio ljude. Zbog ovog razloga, ljudi čistih umova i ispravnih težnji prihvataju Islam, kako Ebu Hurejre, Bog bio zadovoljan njime, prenosi od poslanika Muhammeda, neka je nad njim Allahov spas i mir, da je rekao:
“Nema deteta koje nije rođeno na fitri (tj. prirodnoj veri – Islamu), zatim ga onda njegovi roditelji učine jevrejom, hrišćanom ili vatropoklonikom. Kao što i životinje rađaju čitave mladunce. Da li vidite da je neko rođen sa odsečenim ušima?” (Beleži Buharija, 1359)
Zatim je Ebu Hurejre proučio kur’anski odlomak: “…Ti uspravi lice svoje veri, kao pravi monoteista, veri Božijoj (Allahovoj), prema kojoj je On ljude načinio – ne treba da se menja Božija vera, jer to je prava vera, ali većina ljudi to ne zna.” (Kur’an, Vizantinci, 30)
Ono što se misli jeste da je Bog/Allah stvorio ljude sa mogućnošću da nauče istinu, prihvate tevhid (istinski monoteizam) i da se pokore Bogu. Njihova prirodna težnja jeste da nauče Islam i da ga vole, ali ljude loša obrazovanje od rođenja, neverničko okruženje, njihovi vlastiti prohtevi i strasti, i đavoli od džina (duhova) i đavoli od ljudi ih odvraćaju od istine.
Ljudi u osnovi teže prema tevhidu (istinskom monoteizmu), kao što poslanik Muhammed, neka je nad njim Allahov spas i mir, prenosi da je Allah/Bog rekao:
“Sve sam Svoja stvorenja stvorio čistim od mnogoboštva, ali ih đavoli zatim odvrate od njihove vere (monoteizma).” (Hadis beleži Muslim)
Zbog ovog razloga se za onog koji postane musliman nakon što nije verovao kaže da se vratio Islamu, jer je ovo ispravnije nego da se kaže da je prešao u Islam. Kada Islam uđe u zemlju u kojoj nije ukorenjena mržnja prema Islamu, nacionalizam i neznanje, širi se brzo zbog svoje snage i malog broja prepreka. Takođe, možeš da primetiš da Islam odgovara svim vrstama ljudi, onim obrazovanim i onim koji to nisu, muškarcima i ženama, mladim i starim; svi u njemu nalaze ono što žele i što im treba. Oni koji postanu muslimani u razvijenim zemljama shvate šta su, u stvari, njihova civilizacija i zakoni, a koji su izmišljeni da služe ljudskim prohtevima i strastima, uradili njima, i shvate veličinu jada u kojem ljudi u modernim zemljama žive. Vide koliko su raširene telesne bolesti, depresije, nervni slomovi, ludilo i samoubistva, bez obzira na tehnološka dostignuća i velikog broja otkrića i izuma i modernog sistema rukovođenja.
Ovo je zato što se današnja civilizacija fokusira samo na ono spoljašnje, materijalno a zapostavlja unutrašnjost, i zato čovek ne uspeva da se brine o svom srcu i duši. Uzvišeni Allah/Bog kaže:
Oni znaju samo spoljašnju stranu života na ovome svetu, a prema onome svetu su ravnodušni. (Kur’an, Vizantinci, 7)
Islam će da nastavi da bude uspešan, Božijom voljom, sve dok oni koji rade za Islam budu iskreni i dok rade po njemu verujući u njega, i primenjujući njegove propise.
Činjenica da ima onih muslimana koji nisu posvećeni ili koji manjkaju u tome neće sprečiti Islam da bude uspešan, Božijom voljom, i ništa ne može da izobliči njegovu lepotu. Njegova svetlost neće da se ugasi ako ga neki ljudi napuste ili ga se ne pridržavaju.
Ono što je Islam dao čovečanstvu u vidu napretka i civilizacije, i izbavljenje iz tame tlačenja i mržnje, je dovoljan ponos.
Odgovorio: Muhammed b. Salih el-Munedždžid
Izvor: http://islamqa.info/ar/3143
