Home / Tekst / Hrišćanstvo na vagi istine / Novi zavet potvrđuje Božiju Jednoću i da je Isus samo čovek…

Novi zavet potvrđuje Božiju Jednoću i da je Isus samo čovek…

Božija Jednoća znači da je Uzvišeni Bog Gospodar, Stvoritelj, Vladar i Onaj koji upravlja svim pitanjima Njegovih stvorenja,  da je On Uzvišeni jedinstven u Svom Biću i Svojim svojstvima u čemu Mu niko ne sliči, i  da samo On istinski zaslužuje da bude obožavan te da je svako božanstvo mimo Njega lažno. Ovo znači da Bog nema partnera, niti sina, da je on Stvoritelj svega, i da jedino On zaslužuje da Ga obožavamo. Ko umre na nečemu drugom mimo ovog uverenja i postupanja po njemu, biće večno u Pakao.

Neverovatno, ali jevanđelja potvrđuju Božiju Jednoću…

U Novom zavetu se nalaze mnogobrojni tekstovi koji jasno govore i potvrđuju da je Bog jedan, da On nema sudruga i da je Iususa, mir nad njim, poslao kao poslanika da uputi ljude. Ovde ćemo navesti neke primere uzete iz jevanđelja, pa neka se pred njima zamisli svaki čitaoc i svako ko ima razuma i sam donese svoj sud. Zatim ćemo se osvrnuti na sumnjive izvore i tumačenja na koja se oslanjaju i na njih dati naš odgovor.

  1. Tekstovi koji potvrđuju da je Uzvišeni Bog jedan

Sam početak Jovanovog jevanđelja je izazvao veliku polemiku, jer govori o božanstvenosti reči. Hrišćani su protumačili da „reč” znači „Isus”. Upravo na osnovu ovoga uvoda i ovakvog razumevanja pojma „reč” kojima počinje Jovanovo jevanđelje, hrišćani veruju da je Isus bog.

U ovom uvodu Jovan kaže:

U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. (Jovan 1:1-4)

Ako znamo da ovo Jevanđelje na drugim mestima govori da je Bog jedan, da je verovanje u jednog Boga prava vera i da su takvu veru propovedali svi verovesnici i poslanici, to znači, a drugačijeg značenja i ne može biti, da Jovanove reči na početku njegovog Jevanđelja treba razumeti u duhu prihvatljivih činjenica. Navodimo i druge citate koji nepobitno govore da je Bog jedan. U tome se služimo kako Jovanovim i drugim jevanđeljima.

Jevanđelja prenose da je Isus rekao:

A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista. (Jovan, 17:3)

A sad gledate mene da ubijete, čoveka koji vam istinu kazah koju čuh od Boga: Tako Avraam nije činio. (Jovan, 8:40)

A ljudi videći čudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takvu ljudima. (Matej, 9:8)

U to vreme odgovori Isus, i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima. (Matej, 11:25)

Ovde se govori o čudima čiji smisao nisu razumeli svi ljudi.

A ako li ja Duhom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo nebesko. (Matej, 12:28)

A koji god prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. (Matej, 10:32)

I gle, neko pristupivši reče Mu: Učitelju blagi! Kakvo ću dobro da učinim da imam život večni? A On reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovesti. (Matej, 19:16-17)

Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu? A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. (Matej, 22:36-37)

A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća. I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima. Niti se zovite Učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos. (Matej 23,8-10)

I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti. (Matej, 26:39)

U ovom slučaju Isus je negirao da je njegova volja isto što i Božija.

A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini; I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest. I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema. I reče Mu književnik: Dobro, učitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega. (Marko, 12:29-32)

Tih, pak, dana iziđe na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noć na molitvi Božijoj. (Luka, 6:12)

A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. (Luka, 18:19)

Verujemo da su gornji citati bili dovoljni pa da se vidi da je Isus priznavao samo jednog Boga. A sada ćemo preći na analizu tekstova koji govore o drugim pitanjima.

Tekstovi koji govore da je Isus, mir nad njim, čovek i da je od Boga poslan ljudima

U Jovanovom jevanđelju spominju se mnogobrojni tekstovi u kojima se, bez izuzetaka, govori da je Isus Hristos, sin Marijin, čovek kao i ostali poslanici, poslan ljudima. U njima je najbolji odgovor onima koji smatraju da je on bio Bog.

Navešćemo primere iz Jovanovog i drugih jevanđelja:

  1. I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: Odsele ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije gde se penju i silaze k Sinu čovečijem. (Jovan, 1:51)
  2. A onde beše izvor Jakovljev; i Isus umoran od puta seđaše na izvoru; a beše oko šestog sahata. (Jovan, 4:6)

Iz ovoga se jasno vidi da Isus nije bog, jer bi bilo apsurdno da se Bog umori od puta, a nije se umorio dok je svojom svemoći stvorio nebesa i Zemlju i ono što je između njih.

  1. I dođoše k Jovanu i rekoše mu: Ravi! Onaj što beše s tobom preko Jordana, za koga si ti svedočio, evo on krštava, i svi idu k njemu. Jovan odgovori i reče: Ne može čovek ništa primiti ako mu ne bude dano s neba. Vi sami meni svedočite da rekoh: Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred Njim. (Jovan, 3:26-28)

Zar ne vidite da je Jovan Krstitelj za Isusa rekao da je on čovek i da za sebe ne može prisvojiti ništa što mu nije dato s neba? Za njega i sebe je na drugom mestu rekao:

Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem. (Jovan, 3:30)

Da je Isus Bog on ne bi rastao i razvijao se, jer je to nespojivo sa Bogom.

  1. Jer koga Bog posla, onaj reči Božije govori: jer Bog Duha ne daje na meru. (Jovan, 3:34)

Zar ne vidite da je Jovan Krstitelj za Isusa rekao da je on poslanik koji govori Božijim riječima?

  1. A On im reče: Jelo je moje da izvršim volju Onog koji me je poslao, i da svršim Njegov posao. (Jovan, 4:34)

Zar ovde Isus nije nedvosmisleno rekao da je on poslanik koji vrši volju onoga koji ga je poslao?

  1. Jer sam Isus svedočaše da prorok na svojoj postojbini nema časti. (Jovan, 4:44)

Ova njegova izjava o svom poslanstvu u potpunosti se podudara sa iskustvom svih drugih poslanika, koji u svome zavičaju i svome narodu nisu naišli na poštovanje nego su ih uvijek pomagali i slijedili drugi, van njihova zavičaja.

  1. Reče Mu žena: Gospode! Vidim da si ti prorok. (Jovan, 4:19)

Reče Mu žena: Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos, kad On dođe kazaće nam sve. Reče joj Isus: Ja sam koji s tobom govorim. (Jovan, 4:25-26)

Ovim rečima Isus je potvrdio da je obećani prorok.

  1. A Isus odgovarajući reče im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego šta vidi da Otac čini; jer šta On čini ono i Sin čini onako. (Jovan, 5:19)

Kao da je znao šta će se sve o njemu posle njega govoriti. Zato je nedvosmisleno izjavio da nije u stanju učiniti ništa, čemu ga Bog nije podučio da učini.

  1. Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. (Jovan, 5:24)

I u ovim Isusovim rečima je njegovo priznanje da je on poslanik.

  1. Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao. (Jovan, 5:30)
  2. Kako vi možete verovati kad primate slavu jedan od drugog, a slave koja je od jedinog Boga ne tražite? (Jovan, 5:44)
  3. A ljudi videvši čudo koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dođe na svet. (Jovan, 6:14)
  4. A oni Mu rekoše: Šta ćemo činiti da radimo dela Božija? Odgovori Isus i reče im: Ovo je delo Božije da verujete onog koga On posla. (Jovan, 6:29)
  5. Jer siđoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju Oca koji me posla. A ovo je volja Oca koji me posla da od onog što mi dade ništa ne izgubim, nego da ga vaskrsnem u poslednji dan. (Jovan, 6:38-39)
  6. Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla. (Jovan, 6:44)

Tj. Bog upućuje na pravi put, a ja sam samo njegov rob i poslanik i ja nikog ne mogu uputiti, ako ga Bog ne uputi.

  1. Tada im odgovori Isus i reče: Moja nauka nije moja, nego Onog koji me je poslao. Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim. Koji govori sam od sebe, slavu svoju traži; a ko traži slavu onog koji ga je poslao, on je istinit i u njemu nema nepravde. (Jovan, 7:16-19)
  2. Tada Isus povika u crkvi učeći i reče: i mene poznajete i znate otkuda sam; i sam od sebe ne dođoh, nego ima Istiniti koji me posla, kog vi ne znate. (Jovan 7:28)
  3. Tada reče Isus: Još sam malo vremena s vama, pa idem k Onome koji me posla. (Jovan, 7:33)
  4. A mnogi od naroda čuvši ove reči govorahu: Ovo je zaista prorok. Drugi govorahu: Ovo je Hristos. A jedni govorahu: Zar će Hristos iz Galileje doći? (Jovan, 7:40-41)

Zašto ih Isus, ako je bio Bog ili Božiji Sin nije uputio na istinu pa da se ne mimoilaze?

  1. Odgovoriše mu i rekoše: Nisi li i ti iz Galileje? Razgledaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi. (Jovan, 7:52)

Glavni sveštenici hrama i fariseji, naime, nisu verovali da je Isus poslanik.

  1. Mnogo imam za vas govoriti i suditi; ali Onaj koji me posla istinit je, i ja ono govorim svetu što čuh od Njega. (Jovan, 8:26)
  2. A Isus im reče: Kad podignete Sina čovečijeg, onda ćete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj onako govorim. I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene samog; jer ja svagda činim šta je Njemu ugodno. (Jovan, 8:28-29)
  3. Isus podiže oči gore, i reče: Oče! Hvala Ti što si me uslišio. A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao. (Jovan, 11:41-42)
  4. Sad je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oče! Sačuvaj me od ovog časa; ali za to dođoh na čas ovaj. (Jovan, 12:27)

Iz ovih Isusovih reči se vidi da je on molio Boga da ga spasi i da mu pomogne. Da je Isus sam bio Bog, ne bi mu bilo potrebno da bilo koga moli za pomoć, jer je Bog svemoguć, a traženje pomoći je znak nemoći. Traženje pomoći ovde je značilo Isusovo priznanje da je on Božiji rob i da mu je trebala Božija pomoć.

  1. Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest šta ću kazati i šta ću govoriti. (Jovan, 12:49)
  2. Zaista, zaista vam kažem: Nije sluga veći od gospodara svog, niti je poslanik veći od onog koji ga je poslao. (Jovan, 13:16)
  3. I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek. (Jovan, 14:16)
  4. I sablažnjavahu se o Njega. A Isus reče im: Nema proroka bez časti osim na postojbini svojoj i u domu svom. (Matej, 13:57)

Očito ovde misli na sebe.

  1. I kad On uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to? A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog. (Matej, 21:10-11)
  2. I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer Ga držahu za proroka. (Matej, 21:46)
  3. Ko jedno ovakvo dete primi u ime moje, mene prima; a ko mene primi, ne prima mene nego Onog koji je mene poslao. (Marko, 9:37)
  4. Reče pak: Zaista vam kažem: nikakav prorok nije mio na svojoj postojbini. (Luka, 4:24)

Ovako je odgovorio čoveku koji mu je odbio poverovati dok mu ne pokaže čudo.

  1. A On im reče: i drugim gradovima treba mi propovediti jevanđelje o carstvu Božijem; jer sam na to poslan. (Luka, 4:43)
  2. A strah obuze sve, i hvaljahu Boga govoreći: Veliki prorok iziđe među nama, i Bog pohodi narod svoj. (Luka, 7:16) Tj. Bog je hteo dobro svome narodu.
  3. Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odriče mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se Onog koji je mene poslao. (Luka, 10:16)

Isus je ove reči uputio svim učenicima.

Isus je svoja čuda pokazivao Božijom voljom i moći

  1. Isus izjavljuje da on svoja čuda pokazuje pomoću Duha Svetoga. Ovo se ne kosi sa kur’anskim tekstom. Pogledaj šta se kaže u Matejevom jevanđelju:

A ako li ja Duhom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo nebesko. (Matej, 12:28)

  1. Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao. (Jovan, 5:30)
  2. A ovo je volja Onog koji me posla da svaki koji vidi Sina i veruje Ga ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. (Jovan, 6:40)

 

 


Odlomak iz knjige ‘Istina o hrišćanstvu kroz istoriju i verovanje’ autora Mustafe Šahina.

Izvor: http://www.islamhouse.com/sr

About pozivistine

Pogledaj takođe

Zašto islam ne prihvata da je Isus umro za grijehe čovečanstva?

Islam uči da su svi ljudi  nevini po rođenju (tj. rođeni bezgrješni) i oni postaju …