Odgovor: U postupnom objavljivanju Kur’ana se kriju mnoge mudrosti, od kojih su:
- Verovesnik Muhammed, neka su blagoslov i mir na njega, je poslan narodu koji ne zna da čita i da piše, i da im je Kur’an objavljen najedanput, bilo bi im veoma teško da ga zapamte napamet i sprovedu u delo. Možda bi se prema njemu nemarno ponašali. Zato je njegovo postupno objavljivanje bilo prikladnije, te su ga sledbenici lakše i postupno učili, podučavali i beležili, a tradicija njegovog pamćenja napamet je nastavila živeti u njegovom ummetu (narodu).
- Mnogi kur’anski ajeti su objavljeni povodom određenih događaja ili kao rešenje nekih problema ili kao odgovor na postavljeno pitanje ili, pak, kao objašnjenje propisa. A da je Kur’an objavljen najedanput, to se ne bi dogodilo. Tako je njegovo postupno objavljivanje, vezano uz stvarne događaje, ostavljalo daleko dublji trag u dušama, a time je i njihov željeni efekat jasnije ostvarivan.
- Da je Uzvišeni Bog objavio Knjigu najedanput, odmah bi na pleća vernika pala i sva verska zaduženja (svi praktični islamski propisi). Bilo bi im veoma teško sprovesti ih u delo, a naročito zbog derogirajućih i derogiranih ajeta. Međutim, pošto je Kur’an sišao postupno i zaduženja su dolazila postupno, lakše ih je bilo podneti.
- Objavljivanje Kur’ana povremeno omogućuje Božijem Poslaniku, neka su blagoslov i mir na njega, da, sa vremena na vreme, vidi anđela Gavrila (ar. DŽibril), što ga učvršćuje u izvršenju misije i strpljivosti na nasilju koje mu čini njegov narod.
- Postupno objavljivanje Časnog Kur’ana je jasnije ukazivalo na njihovu nemoć koja je kulminirala kada nisu bili u stanju doći ni sa jednim, njemu sličnim odlomkom. Božiji Poslanik, neka su blagoslov i mir na njega, ih je u tome izazivao od samog početka, i kao da im je taj izazov upućivao svakim novim odlomkom Kur’ana, i kada su se u negiranju dela Kur’ana pokazali nemoćnim, ta nemoć je postala očitija i veća pred čitavim Kur’anom. To je bio jasan dokaz da su oni, potpuno i u svakom pogledu, nesposobni da se suprostave Kur’anu i donesu nešto njemu slično.
Odlomak iz knjige ‘Trijumf istine’