Poziv Istine
Ja sam etnički ruski jevrej. Moja potraga je počela kada sam imao 19 godina. Oporavljao sam se od ograničenosti sa Sajentologijom (da, isprali su mi mozak da to prihvatim).
Moje verovanje u Boga je bilo nesigurno. Moj cilj u životu je bio da budem zvezda rok muzike. Živeo sam u stanu u Pasadenu i radio sam kao sekretar. Da smešno, znam.
Jedne noći sam hodao prema kuhinji, i sreo sam jednog tamnoputog tipa, sećam se da sam ga pitao: „Mogu li ostaviti ovu votku u frižideru večeras?“ Rukovali smo se i otišli smo na spavanje. Nakon toga, moj život se drastično promenio…
Ovaj tamnoputi tip, musliman, je bio prvi musliman kojeg sam ikad sreo. Uveliko znatiželjan, pričao sam sa njim o njegovoj veri. Kakve su ovo stvari koje čujem o molitvi pet puta dnevno? A šta je sa Svetim ratom? Ko vam je ovaj Muhammed?
U našem razgovoru je učestvovao i naš cimer Vejd koji je bio hrišćanin. Zajedno smo vodili „Jevrejsko, hrišćansko, muslimanski dijalog.“ Tu smo otkrili mnoge razlike, ali i mnoga slaganja.
Moj interes se tada promenio sa droge, seksa i zabavljanja, na ogromnu potragu za istinom. Potraga koju sam morao da završim. Potraga za Bogom. I potraga za time kako da Ga sledim.
U mojoj potrazi za istinom upitao sam se: „Dobro, idemo krenuti jednostavno, koliko bogova mislim da postoji?“ Shvatio sam da je samo jedan, znajući da je podeljen Bog slabiji od Jednog Boga. Shvatajući da, ako dva boga ne bi mogla da se slože, dolazilo bi do svađa i podele vlasti. Jedan Bog je bio moj izbor.
Onda kada sam otvorio svoj um prema mogućnosti postojanja Boga, analizirao sam vere koje veruju da ne postoji Bog kao i one koje veruju da On postoji. Stvar koja me je usmerila prema ovome drugome jeste citat: „Svaki dizajn ima onoga ko ga je dizajnirao.“ Sa time na umu, konačno sam se probudio sa ubeđenjem da Bog postoji. Ne mogu to objasniti, samo sam to nekako osećao.
Ovo novopronađeno uzbuđenje je pratio osećaj potrebe da sledim Stvoritelja. Svet vera je bila moja nova prva linija.
Onda sam se upitao: „Gde da počnem?“ Doslovno postoje hiljade vera. Moram ih nekako suziti na samo nekoliko. Kako da to uspem? Misao mi je došla: „Nađi one koje veruju u jednog Boga.“ „Pa to ima smisla, jer ja verujem da ima samo jedan Bog.“
Dobro onda, ovo je izbacilo budizam i hinduizam, jer su obe bile politeističke vere. Najveće vere koje su pale pod kriterijum da su monoteističke su judaizam, hrišćanstvo i Islam. Jer sam i sam bio jevrej počeo sam od judaizma. Jedan Bog, nekoliko poslanika, deset zapovedi, Tora, jevrejska duša… šta, kakva „Jevrejska duša?“
Kako sam istraživao ova ideja mi je skrenula pažnju, priča ide: „Ako se osoba rodi kao jevrej onda ona ima jevrejsku dušu i moraju slediti judaizam.“ Čekaj malo… to je diskriminacija, zar ne? Ovo nije sveobuhvatna vera, univerzalna vera.
To znači da Bog stvara jevrejske, hrišćanske, muslimanske i hinduističke duše? Mislio sam da su svi ljudi stvoreni jednaki? Pa, ako je neko rođen u nekoj veri to znači da po božijoj odredbi on mora ostati u njoj… čak i ako osoba veruje da je neispravna? Hmm… ne slažem se sa time.
Još jedna stvar mi je puno zasmetala… nema strogog koncepta Pakla u judaizmu… zašto onda da budem dobar? Zašto onda da ne činim grehe? Ako nemam straha od teške kazne, zašto onda da budem moralan?
Dalje, otkrio sam hrišćanstvo. Dobro, jedan Bog, otac, sin i sveti duh… još jednom: jedan Bog, otac, sin i sveti duh. Uh, molim vas objasnite mi. Kako sve ove stvari opet mogu biti jedan Bog? Zar ne: 1 + 1 + 1 = 3? Kako onda možete reći da verujte u samo jednog Boga?
Objašnjenje za objašnjenjem, jednačina za jednačinom, poređenje za poređenjem, analogija za analogijom. Nisam mogao da shvatim ovaj koncept. Dobro, hajde da nastavimo tražiti ovde.
Ok, sledeći temelj verovanja: Isus je umro za naše grehe i uradio je to jer smo svi onečišćeni sa „Prvobitnim grehom“. Tako da Isus Hrist, „božiji sin“, morao je biti ubijen da bi nas sve spasio od Pakla i izlečio nas od našeg greha kojeg smo „dobili“ od Adama.
Dobro onda, tvrdite da smo svi rođeni kao grešnici? A grešiti znači raditi nešto loše, zar ne? Znači da mi govorite da je dete od jednog dana krivo za greh ili činjenje nečeg lošeg? Ok, to je čudno, na osnovu dela jednog čoveka, svi ljudi moraju da pate? Kakav je moral te priče? Kazni čitavu grupu ako jedan od njih skrene? Zašto bi Bog stvorio takvo pravilo? To se jednostavno ne slaže sa logikom.
Znači da je Isus umro jer „voli ljude“. Čekaj, u Bibliji stoji da je Isus rekao: „Oče zašto si me napustio?“ Tako da izgleda da Isus nije razumeo zašto on biva brutalno ubijan. Ali upravo ste rekli da je on „volontirao“ da bude žrtvovan. Bilo kako bilo, ne mogu da prihvatim ovo verovanje. Dobro, koja je sledeća vera?
Islam, Islam znači pokornost i predanost Bogu. Temeljna verovanja su sledeća: Jedan Bog, moli se Bogu pet puta dnevno (kako bi stalno održavao vezu sa Bogom), izdvajaj 2,5% godišnje u milostinju (ako si imućan), posti mesec ramazan (da se približiš time Bogu i da ceniš život više… između ostalog) i konačno put u Mekku na hodočašće ako si u mogućnosti finansijski. Ok, ništa teško za razumevanje, za sada.
Nema ništa ovde što se suprotstavlja mojoj logici. Kur’an je knjiga sa svim ovim zanimljivim čudima i večnim mudrostima. Mnoge znanstvene činjenice koje su tek otkrivene skoro, obznanjene su u ovoj knjizi pre 1400 godina.
Ok, Islam je prošao moje početne verske zahteve. Ali sam hteo nekoga da pitam ozbiljnija pitanja o njemu. Da li je ova vera univerzalna? Da, svi mogu razumeti ova osnovna verovanja… nije potrebna analogija niti jednačine. Da li se slaže sa naukom? Da, deset Kur’anskih ajeta se slažu sa modernom naukom i tehnologijom.
Kako sam istraživao kroz bezbrojne logičke činjenice koje sam pročitao i našao, jedna stvar mi je najviše zaplenila pažnju – „Islam“. Ime ove vere, primetio sam da se ponavlja dosta puta u Kur’anu.
Međutim, prisećajući se mojih prethodnih istraživanja ne sećam se da sam video reč judaizam u Starom Zavetu niti reč hrišćanstvo u Novom Zavetu. Ovo je bilo VELIKO. Zašto nisam mogao naći nazive za ove vere u tim knjigama? Jer, u tim knjigama nema njihovog naziva. Razmišljajući… primetio sam da je judaizam od reči Juda, a hrišćanstvo od reči Hrist.
Pa ko je Juda? Ili je Judah. On je bio plemenski vođa Hebreja kada je Bog objavio svoju poruku ljudima. Tako da je ova vera dobila naziv… po osobi. Ok, hajde da vidim šta je Hrist. On je bio osoba koja je dostavila Božiju poruku jevrejima. Tako da je i ova vera dobila naziv… po osobi.
Izvođenjem možemo doći do toga da je naziv ovih vera došao od imena ljudi na koje su dodati „izam“. I bez te činjenice, sama imena ovih vera nisu spomenuta u njihovim svetim knjigama. To mi je se činilo veoma čudnim.
Kada bih išao od vrata do vrata prodavajući nešto i govorio: „Da li biste želeli kupiti ___?“ Zar ne bi logično pitanje na to bilo: „A kako se ___ zove?“ Ne bih mogao zaraditi na proizvodu koji nema imena.
Imenovanje je sama osnova pomoću koje ljudi identifikuju predmete, i fizičke i ne-fizičke. Ako ova vera treba da se praktikuje i da se širi do svake osobe na Zemlji, zar ne bi trebala da ima IME?
Štaviše, zar ne bi trebalo biti ime koje joj je dao Uzvišeni Bog? Da, to je ono što hoću da kažem. Imena „hrišćanstvo“ i „judaizam“ nisu zapisana u svetim knjigama. Ljudi su im dali nazive, ne Bog. Ideja da bi Bog propisao veru ljudima da je slede a da joj nije dao naziv je jednostavno nemoguće za moj razum da to prihvati.
Tog trenutka, i judaizam i hrišćanstvo su izgubile svoj kredibilitet kao čiste, logične i potpune vere, barem iz moje perspektive.
Islam je JEDINA od ovih vera koja ima naziv svoje vere u svojoj svetoj knjizi. Ovo je velika stvar za mene.
Shvatio sam tog trenutka da ću da sledim Islam. Onda sam postao musliman. Spoznao sam istinu. Izašao sam iz mraka, izašao sam na svetlo….
Mišael David Čapiro
Nacionalnost: Rus i bivši jevrej.
Prevod: Redžo Muratović
Obrada: www.pozivistine.com
