Home / Tekst / Pitanja i odgovori / Odgovor na tvrdnje nekih ljudi da je Kur’an promenjen

Odgovor na tvrdnje nekih ljudi da je Kur’an promenjen

Pitanje: Molim vas da pokušate da odgovorite na moje pitanje jer mi je to veoma važno. Posetio sam anti-islamsku internet stranicu koju vodi hrišćanski teolog iz Engleske i pročitao sam da je učenjak Es-Sidžistani napisao u svojoj knjizi pod imenom ‘El-Mesahif’ da je muslimanski vođa El-Hadždžadž izmenio slova u Kur’anu u barem deset reči. On tvrdi da je Sidžistani to zabeležio u poglavlju “Ma Gajjerehu El-hadždžadž fi-l-Mushaf Osman” (Šta je izmenio El-Hadždžadž u Osmanovom Mushafu).

Ovaj hrišćanin takođe navodi na arapskom to što on veruje da je kopija ove stranice na kojoj se nalaze tih deset reči koje su izmenjene. Pokušao sam da nađem tu knjigu da istražim ovo pitanje ali nisam uspeo. Molim vas, dajte sve od sebe da razjasnite ovo. Takođe, nezamislivo mi je da su svi islamski učenjaci i oni koji znaju Kur’an napamet mogli samo tako da prihvate da neko izmeni Kur’an a da ga ne zaustave ili da znaju za to.

Čak i da je Es-Sidžistani to zabeležio, to nema smisla. Prvo jer mi nismo kao hrišćani koji ne pamte knjigu i nju su ostavili samo verskim učenjacima. Nasuprot tome veliki broj muslimana pamti Kur’an napamet i gotovo svi ga čitaju. Tako da izmene nisu mogle da prođu neopaženo pogotovo jer je u vreme Es-Sidžistanija već bilo nekoliko potpunih kopija Kur’ana. Drugo, teško je da se poveruje da te izmene nisu primetili učenjaci i obični narod u to doba, i još teže da se zamisli da ima neki islamski učenjak ili čak obični čovek koji bi znao za izmene Božije knjige i da bi ćutao i da se ne bi borio protiv toga i da bi to samo prihvatio. To jednostavno nije moglo da se desi. Pa, molim vas pokušajte da nađete ovu knjigu i dobro mi ovo pojasnite sa preciznim dokazima, onoliko koliko vam Allah pomogne.

Cenim vašu saradnju i opet oprostite mi zbog mog dugog pisma ali ne mogu da vam objasnim koliko mi je ovo važno. Polažem svo poverenje u Allaha da ću pronaći zaista jasan i precizan dokaz.

Odgovor: Hvala pripada Allahu (Bogu)!

Prvo:

Nije moguće da musliman dobije sumnje o verodostojnosti Kur’ana, jer je Uzvišeni Allah (Bog) zagarantovao da će On da sačuva Kur’an. Uzvišeni Allah kaže (u prevodu značenja):

Mi[1], uistinu, Kur’an objavljujemo i zaista ćemo Mi nad njim bdeti! (Kur’an, El-Hidžr, 9)

Kur’an je sačuvan u srcima drugova koji su ga zapamtili, na kori drveća, na tankom belom kamenju sve do vremena vladavine Ebu Bekra Es-Siddika, Allah bio zadovoljan njime. Tokom ratova protiv otpadnika od Islama mnogi Poslanikovi, alejhi selam, drugovi koji su zapamtili Kur’an su bili ubijeni, pa se Ebu Bekr, Allah bio zadovoljan njime, posavetovao sa starijim drugovima o ideji prikupljanja Kur’ana u jednu knjigu tako da bude sačuvan. Ovaj zadatak je bio poveren velikom hafizu (onaj koji zna Kur’an napamet) Zejdu ibn Sabitu i drugim pisarima objave. Buhari navodi u svome sahihu da je Zejd ibn Sabit, Allah bio zadovoljan njime, rekao:

“Ebu Bekr Es-Siddik je poslao po mene kada su ubijeni ljudi u bitci na Jemami. Otišao sam kod njega, a kod njega je sedeo Omer, Allah bio zadovoljan njim. Ebu Bekr, Allah bio zadovoljan njim, mi je rekao: ‘Omer mi je došao i rekao: ‘Veliki broj ubijenih su bili učači (hafizi) Kur’ana u bitci na Jemami, i bojim se da još veće pogibije hafiza mogu da se dese na drugim bojištima, zbog čega bi veliki deo Kur’ana mogao da ode. Stoga ti predlažem (Ebu Bekre) da izdaš naredbu da se Kur’an sakupi.’ Pa sam mu rekao: ‘Omere kako da uradiš nešto što Božiji Poslanik, alejhi selam, nije uradio?’ Omer je odgovorio: ‘Tako mi Allaha, ovo je nešto dobro.’ Omer se raspravljao sa mnom sve dok mi Allah nije otvorio prsa ka tome i kada sam shvatio dobro u njegovoj ideji.’ Onda je Ebu Bekr, Allah bio zadovoljan njime, rekao meni: ‘Ti si mudar, mlad čovek i mi imamo mnogo poverenja u tebe. Ti si bio pisar objave Božijeg Poslanika, alejhi selam. Pa ti trebaš da potražiš Kur’an (tj. delove na kojim je već bio zapisan) i sakupiš ih (u jednu knjigu).’ Tako mi Allaha da su mi naredili da premestim planine, bilo bi mi lakše nego što su mi naredili da sakupim Kur’an. Rekao sam (Ebu Bekru): ‘Kako da uradiš ono što Božiji Poslanik, alejhi selam, nije uradio?’ On je odgovorio: ‘Tako mi Allaha, ovo je nešto dobro.’ Ebu Bekr je nastavio da se raspravlja sa mnom sve dok mi Allah nije otvorio srce prema tome kao što je otvorio srca i Ebu Bekra i Omera. Tako da sam počeo da tražim Kur’an i sakupljam ga (sa onoga na čemu je bio zapisan) sa palminih stabljika, belih tankih kamenja i srca ljudi (tj. od onih koji su ga znali napamet), sve dok nisam našao zadnji odlomak poglavlja ‘Pokajanje’ kod Ebu Huzejme el-Ensarija, i nisam ga našao ni kod koga mimo njega, to je odlomak:

‘Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete na muke udariti.’ (Prevod značenja poglavlja Pokajanje, odlomak128)

… Sve do kraja poglavlja Pokajanje.

Ovi delovi su ostali kod Ebu Bekra sve do njegove smrti, onda kod Omera do njegove smrti, pa onda kod Hafse bint Omer, Allah bio zadovoljan njima.”

Drugo:

Što se tiče El-Hadždžadža, nije njegova ideja bila da ispiše mushaf (Kur’an), nego mu je to naredio jedan veoma pametan čovek. Sledi čitav događaj:

Rekao je Ez-Zerkani:

“Poznato je da Osmanov mushaf (knjiga u kojoj je napisan Kur’an) nije imao tačke na slovima (koje su služile kasnije da se razlikuju slična slova u arapskom jeziku). Bilo kako bilo, tačke nisu dodate u mushaf, po poznatom stavu, do doba vladara Abdulmelika ibn Mervana, kada je shvatio da se Islam proširio svuda i da se Arapi mešaju sa nearapima, što je imalo uticaj na arapski jezik, pa je postojala velika zabuna oko načina čitanja Kur’ana i bilo je teško ljudima da razlikuju slova. Zbog njegove pronicljivosti, znao je da treba da uradi nešto da bi rešio problem. Pa je naredio El-Hadždžadžu da se pobrine za ovu važnu stvar. Pokoran vladaru, El-Hadždžadž je odredio dvojicu da urade ovo, zvali su se Nasr ibn ‘Asim el-Lejsi i Jahja ibn Je’amer el-‘Adveni, obojica su bili kvalifikovani i sposobni da urade ono što se traži od njih, jer su bili učeni, pravedni, pobožni i eksperti u arapskom jeziku i poznavali su različita čitanja Kur’ana. Obojica su učila kod Ebu-l-Esveda ed-Du’lija. Da se Allah smiluje ovoj dvojici učenjaka, jer su uspeli u svom poslu i po prvi put stavili su tačke u mushaf. Dodali su tačke na sva slova koja su slično izgledala, ali nisu dodavali više od tri tačke na slovo.

To je postalo veoma rašireno kod ljudi i bilo je učinkovito u odstranjivanju zabune u vezi sa načinom čitanja Kur’ana.

Kaže se da je prva osoba koja je stavila te tačke u mushaf bio Ebu-l-Esved ed-Du’li, i da je Ibn Sirin imao mushaf u kome je tačke uneo Jahja ibn Je’amer. Ova mišljenja mogu da se pomire tako da se kaže da je Ebu-l-Esved bio prvi koji je uneo tačke u mushaf, ali je to uradio za vlastitu upotrebu, onda ga je Ibn Sirin sledio u tome, a da je Ebu-l-Malik bio prvi koji je zvanično i javno dodao tačke u mushaf koji je raširen među ljudima da bi odagnao sumnje u vezi sa čitanjem Kur’ana.”

(Menahil el-‘Irfan, 1/280-281)

Treće:

Što se tiče onoga što je pitano, citirajući iz El-Musahif od Ibn Ebi Davuda, sledi predaja i njen propis:

Prenosi se od ‘Abbada ibn Suhejba od ‘Avfa ibn Ebi Džemileha da je El-Hadždžadž ibn Jusuf izmenio jedanaest slova u mushafu.

Ova predaja izmišljena, jer se u njenom lancu prenosilaca nalazi ‘Abbad ibn Suhejb, čije se predaje odbacuju.

‘Ali ibn el-Medeni kaže: “Ovaj hadis (predaja) nije dobar. Buhari, En-Nesai i ostali su rekli: ‘On je metruk (odbačen). Ibn Hibban je rekao: ‘On je bio kaderija koji je pozivao u svoje novotarsko ubeđenje, i prenosio je stvari za koje bi početnik u tom polju znao da su izmišljene kada bi ih čuo.’ Ez-Zehebi kaže: ‘On je od onih koji su odbačeni.'”

(Pogledati: Mizan el-I’tidal od ez-Zehebija, 4/28)

Tekst predaje je takođe neispravan, jer nema smisla da se napravi izmena u Kura’nu i da se to raširi svetom. Čak i neki nemuslimani, kao što su Rafidije (šije) koji misle da je Kur’an nepotpun, odbacuju i kritikuju ovaj tekst.

El-Hui’, koji je Rafidija, je rekao:

“Ova izjava je kao halucinacija onog koji ima groznicu, ili kao bajke koje pričaju ludaci ili deca. El-Hadždžadž je bio jedan od namesnika Umejevića, i on je nesposoban da uradi bilo šta Kur’anu. On je čak nesposoban da promeni neke male stvari u Islamu, a kako onda da promeni ono što je temelj vere i osnova verozakona? Gde bi dobio tu snagu da dostavi te izmene islamskoj zemlji i izvan nje, u vremenu kada je Kur’an bio poznat kroz islamsku zemlju? Kako da nijedan istoričar nikada nije zabeležio ovaj katastrofalan događaj čak uz njegovu ozbiljnost i postojanje mnogih razloga da ga spomenu? Kako to da ga niko među muslimanima nije preneo? Kako da su muslimani zanemarili taj postupak čak i nakon vladavine El-Hadždžadža? Čak i ako pretpostavimo da je mogao da sakupi sve kopije mushafa i da mu nije nijedna izmakla čak i u dalekim predelima islamske zemlje, kako je mogao da ga izbriše iz srca muslimana i onih koji su ga zapamtili, a njihov broj tada, je poznat samo Allahu.”

(El-Bejan fi Tefsir el-Kur’an, 219)

Na osnovu ovoga, mi ne možemo da se oslanjamo na ovu predaju u bilo kakvim okolnostima. Činjenica, da nije dokazano da je iko do sada uspeo u svome pokušaju da izmeni čak i slovo iz Kur’ana, je dovoljna da dokaže da je ovo laž. Ako je istina ono što je navedeno, onda bi bilo moguće da se to i ponovi, pogotovo u vremenima kada su muslimani slabi i kada su njihovi neprijatelji spletkarili protiv njih. To su tako očigledni argumenti koji dokazuju da je ova tvrdnja lažna, i da naši neprijatelji nisu u mogućnosti da ospore dokaze Kur’ana ili njegovu jasnoću, pa su onda pribegli da ga napadaju.

A Allah zna najbolje!


 Izvor: http://islamqa.info/en/23487

islamhouse.com/sr

[1] U arapskom jeziku postoje dva tipa plurala (množine). Prvi plural je numerički, odnosi se na nešto čija je količina više od jedan. Drugi je plural poštovanja. Kada Uzvišeni Allah govori o Sebi u Kur’anu, koristi arapsku zamenicu „nahnu“, što znači Mi, kao plural poštovanja.

About Islam

Pogledaj takođe

Hoće li Allah oprostiti sve grijehe onome ko prihvati islam?

Pitanje: Želim prihvatiti islam, ali me tišti to što sam mnogo griješio, pa vas pitam: …