Poziv Istine
Vladar Abesinije kao primer za upoznavanje Poslanika
U kazivanju koje govori o iseljavanju sledbenika Božijeg poslanika Muhammeda, mir nad njim, u Abesiniju nakon što su bili izloženi raznim iskušenjima i poteškoćama, spominje se ono što obuhvata misija Poslanika, mir nad njim, kao što je lepo ponašanje, briga o ljudskim pravima i dobročinstvo prema drugima. Ovo je sve ukratko spomenuo sledbenik Muhammeda, mir nad njim, Dža’fer b. Ebi Talib kada ga je vladar Abesinije (Nedžašija) u to vreme upitao o njegovoj veri i o onome u šta on poziva. Kazao je tada hrišćanski vladar:
„Kakva je to vera zbog koje ste napustili vaš narod, a niste prihvatili moju, a ni veru drugih naroda?“
Dža’fer b. Ebi Talib, koji je s njim razgovarao, reče: „O vladaru, mi smo bili narod koji je bio u neznanju, obožavali smo idole, jeli smo strvinu, činili smo razvrat, kidali smo rodbinske veze, činili smo zlo komšijama, jaki su uzimali od slabih i tako smo radili dok nam Bog nije poslao Poslanika od nas, čije poreklo znamo, a bili smo uvereni u njegovu iskrenost, poverljivost i čistoću. On nas je pozvao da obožavamo samo jednog Boga i da ostavimo ono što smo mi i naši očevi obožavali kao što je kamenje i idoli. On nam je naredio da istinu govorimo, da obaveze ispunjavamo, da rodbinske veze održavamo, da komšijama dobročinstvo činimo, da se ustegnemo od zabranjenih stvari i prolivanja krvi, zabranio nam je razvrat, lažno svedočenje, jedenje imetka siročadi, osuđivanje čestitih žena, a naredio nam je da obožavamo samo jednog Boga i da Mu ne pripisujemo sudruga, i naredio nam je namaz (molitvu), zekat (davanje dela imetka za siromašne) i post.“
Tako mu je naveo neke od stvari vezanih za Islam, a zatim je kazao: „Pa smo mu poverovali i sledili smo ono u što je pozivao. Obožavali smo samo jednog Boga i nismo mu pripisivali sudruga, smatrali smo zabranjenim ono što nam je zabranio, a dozvoljenim ono što nam je dozvolio, pa nam je naš narod postao neprijatelj i tlačio nas je, odvraćao nas je od naše vere kako bismo se vratili obožavanju idola, a ostavili obožavanje jednog Boga, naš narod nas je nagovarao da smatramo dozvoljenim one ružne stvari koje smo i pre smatrali dozvoljenim. Pa kada su nas nadvladali, tlačili i otežavali nam, i postavili se između nas i naše vere krenuli smo u tvoju zemlju, tebe smo izabrali pored svih ostalih, želeli smo da budemo u tvojoj blizini i nadali smo se da nam kod tebe, o vladaru, neće biti nepravda učinjena.“
Vladar mu je tada kazao: „Da li kod sebe poseduješ nešto od onoga sa čime je došao Poslanik?“, a Dža’fer mu je odgovorio da poseduje, nakon čega mu je Nedžašija kazao: „Pročitaj mi to.“
Dža’fer mu je tada proučio početak sure Marija, a Nedžašija je plakao sve dok mu brada nije postala vlažna od suza. Plakali su i njegovi biskupi kada su čuli učenje sve dok im knjige nisu postale vlažne.
Zatim je Nedžašija (obraćajući se muslimanima i mušricima koji su došli kod vladara da silom vrati muslimane nazad u Mekku) kazao: „Tako mi Boga, ovo što sam čuo, a i ono što je objavljeno Isusu, mir nad njim, je iz istog izvora. Idite, ja vam ih nikada neću predati.”
Odlomak iz knjige “Muhammed Božiji Poslanik”, dr. Ahmed El-Mezjed.
