Home / Tekst / Hrišćanstvo na vagi istine / Priča o Isusovom raspeću u svetlu tumačenja kur’anskih odlomaka

Priča o Isusovom raspeću u svetlu tumačenja kur’anskih odlomaka

Uzvišeni Bog, u Časnom Kur’anu u poglavlju An-Nisa’, kaže:

Oni koji u Allaha i poslanike Njegove ne veruju i žele između Allaha i poslanika Njegovih (u verovanju) napraviti razliku pa govore: “U neke verujemo, a u neke ne verujemo.” I žele između toga iznaći put neki. (150)

Oni su doista pravi nevernici, a Mi smo nevernicima pripremili sramnu patnju. (151)

A one koji u Allaha i poslanike Njegove veruju i ni jednoga od njih ne izdvajajuOn će, sigurno, nagraditi. A Allah prašta i milostiv je. (152)

Uzvišeni Bog, slavljen neka je On, upozorava patnjom one koji ne veruju u Njega i Njegove poslanike, koji prave razliku između Boga i Njegovih poslanika u verovanju, pa veruju u neke poslanike a neke negiraju, samo na osnovu strasti i običaja, i onoga što su verovali njihovi očevi, a ne na osnovu nekoga istinitog dokaza, koji bi ih do toga doveo. Jevreji su verovali u poslanike izuzev Isusa i Muhammeda, mir nad njima, a hrišćani negiraju Muhammeda, neka su blagoslov i mir nad njim, a veruju u druge poslanike.

Zatim, Uzvišeni Bog govoreći o Jevrejima, u Časnom Kur’anu u poglavlju An-Nisa’, kaže:

Zato što su zavet prekršili i što u Allahove dokaze nisu poverovali, što su bez razloga verovesnike ubijali i što su govorili: “Naša srca su okorela!” Allah im je, zbog neverovanja, njihova srca zapečatio, pa ih samo malo veruje. (155)

I zbog neverovanja njihovog i zbog iznošenja teških kleveta protiv Marije. (156)

I zbog reči njihovih: “Mi smo ubili Mesiju, Isusa, sina Marijinog, Allahovog poslanika.” A nisu ga ubili ni razapeli, već im se pričinilo. Oni koji su se o njemu u mišljenju razilazili, oni su samo o tome u sumnji bili; o tome nisu ništa pouzdano znali, samo su nagađali; a sigurno je da ga nisu ubili, (157) već ga je Allah uzdigao Sebi. – A Allah je Silan i Mudar. (158)

Uzvišeni Bog je slao sve verovesnike sa čudima koja odgovaraju njihovom vremenu. Tako je u vreme Mojsija, mir nad njim, bilo rašireno čarobnjaštvo, pa je Mojsijev štap pohvatao zmije čarobnjaka koje nisu bile ništa drugo do konopci i štapovi. U vreme Isusa, mir nad njim, posebna pažnja je bila na lečenju, pa je on došao s onim što oni nisu mogli učiniti, a to je oživljavanje mrtvih i lečenje slepih i gubavih, Božijom dozvolom. Isto tako, Muhammed, neka su blagoslov i mir nad njim, poslan je kao poslanik u vreme velikih oratora i pesnika, pa im je on donio Knjigu od Uzvišenog Boga: gde kada bi se sastavili ljudi i duhovi, ne bi doneli nijedno poglavlje slično toj knjizi, pa makar jedni drugima u tome pomagali.

Jevreji, Bog ih je prokleo, nakon što je Uzvišeni Bog poslao Isusa, sina Marijinog, s jasnim dokazima i uputom, zavideli su mu na poslanstvu i očitim čudima kojima je, uz Božiju dozvolu, mrtve oživljavao, lečio slepe i gubave. Unatoč tome, negirali su ga, suprotstavljali su mu se, mučili ga na sve moguće načine tako da je Allahov poslanik Isus, mir nad njim, prestao stanovati s njima u istome mestu, pa su on i njegova majka često putovali.

Uzvišeni Bog, na drugom mestu u časnom Kur’anu u poglavlju Amramova porodica, kaže:

I kada je Isus osetio da oni ne veruju, rekao je: “Ko su pomagači moji na putu prema Allahu?” “Mi smo pomagači Allahove vere”, rekoše učenici, “mi u Allaha verujemo”, a ti budi svedok da smo mi muslimani (Bogu predani)! (52)

“Gospodaru naš, mi verujemo u ono što si Ti objavio, mi Poslanika sledimo, pa upiši nas među svedoke!” (53)

A oni (jevreji) su spletke pravili… (54)

Jevrej se nisu zadovoljili mržnjom i proganjanjem Isusa, već su počeli praviti i spletke Isusu, pa su poduzeli korake protiv njega i kod vladara Damaska. U to vreme to je bio čovek koji je pripadao grčkom narodu i koji je obožavao zvezde. Jevreji su obavestili ovog vladara da u Svetom hramu ima jedan čovek koji ljude navodi na zabludu, odvraća ih od pokornosti kralju i kvari njegove podanike, te da je sin bludnice, kako bi podstakli kraljevu srdžbu.

Vladar se rasrdio i napisao svom namesniku u Svetom hramu da spomenutu osobu uhvate, te ga razapnu i da mu na glavu stave trnje. Pošto je pismo stiglo, po njemu se postupilo, pa su namesnik i grupa jevreja otišli do stana u kojem je bio Isus, mir nad njim, sa grupom od 12 ili 13 apostola. Kaže se da je to bilo u petak u predvečerje. Opkolili su ga, pa pošto ih je opazio i video da će zasigurno doći do njega ili će on izići njima, rekao je svojim apostolima: “Koji od vas pristaje da mu se da moj lik, biće moj drug u Raju?” Na to se jedan mladić prijavio, a on kao da mu nije pridavao važnosti, pa je to ponovio drugi i treći put, i svaki put se javljao samo taj mladić. Pa je rekao: “Ti si on”, a Uzvišeni Bog je učinio da liči na Isusa, mir nad njim, kao da je on. Otvorio se prozorčić na krovu kuće, Isusa je zahvatio dremež kao da spava, pa je u takvom stanju uzdignut na nebo.

Nakon što je Isus, mir nad njim, uzdignut, ta grupa je izašla. Kada su mladića videli jevreji, mislili su da je Isus, pa su ga uhvatili noću i razapeli, stavivši mu trnje na glavu. Tako su jevreji očito pokazali da su radili na njegovome razapinjanju i time su se ponosili i hvalisali. Hrišćani su im poverovali da je Isus razapet, usled svog neznanja i nedostatka pameti, izuzev onih koji su bili sa Isusom u kući.

U nekim predajama se kaže da je Juda Iskariotski taj koji im se pričinio, te da su njega razapeli, a da je on govorio: “Ja nisam taj koga tražite, ja sam onaj koji vas je na njega uputio!” A Allah zna koji je to bio.

Dakle, Uzvišeni Bog je problem objasnio i obelodanio u Časnom Kur’anu, koji je objavio svom plemenitom Poslaniku, Muhammedu, neka su blagoslov i mir na njim. Uzvišeni Bog, Koji najistinitije govori, Koji zna sve tajne i skrivene misli, Koji zna šta je bilo i šta će biti, kaže:

A nisu ga ubili ni razapeli, već im se pričinilo. (Kur’an, An-Nisa, 157)

Videli su njemu sličnog i pomislili da je on. I stoga Uzvišeni Bog, u nastavku odlomka, kaže:

Oni koji su se o njemu u mišljenju razilazili, oni su samo o tome u sumnji bili; o tome nisu ništa pouzdano znali, samo su nagađali; a sigurno je da ga nisu ubili. (Kur’an, An-Nisa, 157)

Znači, oni jevreji koji tvrde da su ga ubili i one neznalice hrišani koji su to od njih prihvatili. Stoga Uzvišeni Bog kaže:

A sigurno je da ga nisu ubili, već ga je Allah uzdigao Sebi. – A Allah je Silan i Mudar. (Kur’an, An-Nisa, 157-158)

Uzvišeni Bog, povodom Isusovog, mir nad njega, uzdignuća u poglavlju Amramova porodica, kaže:

I kad Allah reče: “Isuse, Ja ću ti dušu uzeti, i k Sebi te uzdignuti! Očistiti te od nevernika, i učiniću da oni koji te slede budu iznad onih koji ne veruju do Dana sudnjega! Zatim ćete se Meni vratiti, pa ću Ja presuditi o onome u čemu ste se razilazili!” (55)

“Što se tiče onih koji ne veruju, njih ću na strašne muke staviti na ovom i drugom svetu, i oni neće imati pomagača!” (56)

“A onima koji budu verovali i dobra dela činili, će punu nagradu dati. A, Allah ne voli nasilnike!” (57)

“Ovo što ti kazujemo jesu ajeti (znakovi) i Opomena mudra!” (58)

Komentatori Kur’ana se razilaze u pogledu značenja reči Uzvišenog Boga: “Isuse, Ja ću ti dušu uzeti, i k Sebi te uzdignuti!”

Jedni smatraju da je to inverzija, a znači: “Ja ću te k Sebi uzdignuti i dušu ti uzeti nakon toga.” Drugi kažu: “Ja ću te uzeti iz ovoga sveta, a ne usmrtiti! A neki kažu: “Dušu uzeti znači uzdići.”

Većina, mećutim, tvrdi: “Pod izrazom ‘dušu uzeti’, na ovom mestu, misli se na san.” Kao što Uzvišeni Bog kaže:

Allah uzima duše u času njihove smrti, a i onih koji spavaju, pa zadržava one koj ima je odredio da umru, a ostavlja one druge do roka određenog. To su, zaista, znakovi za one koji razmišljaju. (Kur’an, Skupine, 42)

Božiji Poslanik, Muhammed, neka su blagoslov i mir nad njim, govorio bi kada bi ustao iz sna:

Hvala Allahu koji nas je oživio, nakon što nas je usmrtio, i Njemu se sve vraća. (Beleže Buharija i Muslim)

A ima i mišljenja da to znači: “Uzdizanje u snu.”

Zatim Uzvišeni Bog, u nastavku spomenutog kur’anskog odlomka, kaže:

Očistiti te od nevernika, i učiniću da oni koji te slede budu iznad onih koji ne veruju do Dana sudnjega! Zatim ćete se Meni vratiti, pa ću Ja presuditi o onome u čemu ste se razilazili! (Kur’an, Amramova porodica, 55)

Nakon što je Uzvišeni Bog k Sebi uzdigao Isusa, mir nad njim, njegovi sledbenici su se podelili u više grupa. Neki su ostali da veruju u ono s čime ga je Allah i poslao, tj. da je on Allahov rob i poslanik, te da je sin Njegove robinje, to su bili muslimani (oni koji su se Bogu pokorili/predali). Neki su otišli u krajnost smatrajući ga Božijim sinom. Neki kažu da je on Bog, a drugi da je ‘jedan od trojice’. Vremenom su razilaženja postajala sve dublja i dublja, tako da se vera u Jednog Boga, sa kojom je došao Isus, mir nad njim, izgubila. Prava Isusova vera, je bila prikrivena sve dok Uzvišeni Bog nije poslao Muhammeda, neka su blagoslov i mir nad njim, kao poslednjeg Božijeg poslanika, celom čovečanstvu.


Izvor: Tefsir ibn Kesir

Priredio: Irfan Ebu Jahja

 

About pozivistine

Pogledaj takođe

Novi zavet potvrđuje Božiju Jednoću i da je Isus samo čovek…

Božija Jednoća znači da je Uzvišeni Bog Gospodar, Stvoritelj, Vladar i Onaj koji upravlja svim …