Home / Tekst / Prihvatili su islam / Povratak u islam

Povratak u islam

Rođena sam u Beogradu, išla sam u XII beogradsku gimnaziju, studirala sam Turizam i zaposlila se u “Royal Jordanian Airlines” kao stjuardesa. Sada živim u Ammanu, Jordan, gde radim u gimnaziji kao nastavnica engleskog jezika.

Dok sam živela u Beogradu. 80-tih, o religiji nismo puno razgovarali. Mislim da je moj otac prestao da veruje u Boga i prihvatio je komunizam zato što nije mogao verovati da je seidna Isa a.s. (Isus) Bog. Njegov logični zaključak je bio: “Pošto Isus nije Bog, onda Bog ni ne postoji!” Istina je da on, zapravo, nije mogao prihvatiti lažne hrišćanske dogme. Učili su nas da je religija ‘opijum za mase’, da u Boga veruju samo neobrazovani, staromodni ljudi i da je život samo jedan. Stoga je većina nas živela samo za trenutak, verujući da je smisao života – uživanje u njemu. Moram spomenuti i da je u generaciji mog oca bilo puno iskrenih i dobrih ljudi, koji su čistim srcima verovali u jednakost medju ljudima i da ‘svi treba da rade koliko mogu a uzmu koliko im treba.’ Kasnije su uvideli da je to bila iluzija.

U gimnaziji su nam ispirali mozak Darvinovom teoriijom, da smo nastali od majmuna i da se smisao našeg života zasniva na slučajnostima. Da ironija bude veća, sam Čarls Darvin je verovao u Boga! Ipak, nije jednostavno ljudima uzeti Boga a za uzvrat im ne dati neko drugo, prihvatljivije objašnjenje. I pored svega toga, bila su to lepa vremena. Vremena kada se nije gledalo na to ko je Slovenac, Makedonac, Bosanac, Hrvat, Srbin… niti da li si hrišćanin, musliman ili ateista. Takav odnos je do dan danas ostao kod većine žena u Ammanu, jer su nas strahote raspadanja bivše Jugoslavije mimoišle, Alhamdulillah, i zato se i dalje sve osećamo Jugoslovenkama.

POVRATAK U ISLAM
Povratak u Islam je za mene bio nadasve šokantan. Iako sam tad vec bila udata za Palestinca, muslimana, vodili smo veoma moderan život. On je radio u “Royal Jordanian Airlines”, a ja sam se ‘prizemila’ I otvorila butik. O islamu nismo razgovarali. Jedino mi je bilo čudno što je njegova tetka, inače obrazovana žena, doktor arapskog jezika, verovala u Boga. Nikada mi nije palo na pamet da bih mogla biti muslimanka. A tek da ću nositi maramu – da i ne govorim! Ali Allah dž.š. uvodi u Svoju milost koga On hoće, pa je i mene (iskrena da budem, iz meni nepoznatih razloga) izveo iz mraka zablude i uveo me u svetlost spoznaje. Smatram da čovek koji iskreno i bez predrasuda traži Istinu o Bogu, žudi za večnošću i perfektnom ljubavlju, na kraju će sigurno stići pred Njegova dž.š. vrata. Događaji koji su usledili su sledeći, mada je najvažniji od svega bio moj duhovni razvoj i dugogodišnji proces sazrevanja i čišćenja duše, kako bi se mogla setiti svog Gospodara.

Dakle, moja drugarica postaje veoma zainteresovana za Jehovine svedoke i šalje mi dve knjige. Jedna je “Mankind’s search for God” (“Potraga čoveka za Bogom”) a druga “Did we get here by creation or evolution?” (“Da li smo stvoreni Božijom kreacijom, ili evolucijom”). Na početku, za mene je sve to bilo samo zabava u smislu: “Religija? Aha, ovo još nisam probala u životu; znam da tu nema ništa, ali pročitaću…” Upravo zbog tog mog nonšalantnog pristupa, saznanje da Bog postoji je bilo šokantno i fascinirajuce. Inače, verujem da su Jehovini svedoci dobro osmišljena organizacija za odvodjenje ljudi u zabludu, ali i da su odlično proučili Kur’an i islam i naoružali se ‘pozajmljenim znanjem’. Taj novi osećaj ljubavi prema Bogu me je potpuno opčinio i podstakao da se posvetim hrišćanstvu sa željom da postanem dobra hrišćanka, da slavim praznike, idem u crkvu itd. I tako sam počela da čitam Bibliju, posebno Jevandjelja. Sa velikim poštovanjem prema svim ljudima i onom što oni obožavaju, moje iskustvo sa drevnim tekstovima Biblije je bilo razočaravajuće. Shvatila sam da nisam, i da nikada neću moći da verujem, u hrišćanstvo koje se danas propoveda. Jer, da bi postigli spasenje, hrišćani moraju da veruju da je Isus (a.s.) Bog i da je kao takav razapet čime je iskupio grehe ljudi. A tek trojstvo (Otac, Sin i Sveti Duh), a ta trojica su jedan – nešto potpuno nelogično i neprihvatljivo zdravom razumu! Nema sumnje da su neki delovi Jevandjelja autentični, ali mi ne možemo sa sigurnošću tvrditi koji su to delovi. To je moguće jedino uz pomoć poslednje Božije Objave, perfektne i nepromenjene do dan danas, Časnog Kur’ana. Postoji velika razlika izmedju izvornog Isusovog i Pavlovog, crkvenog hrišćanstva. Više o tome se može pročitati u knjizi “‘Koga slede hrišćani: Isusa ili Pavla?”. Znamo da su crkvene dogme utemeljene 325 godina nakon smrti Isusa Hrista a.s. na Nikejskom koncilu (saboru). Sve ovo upućuje na zaključak da je Božija reč u Bibliji pomešana sa ljudskim rečima, da u njima postoje na hiljade grešaka i da kao takva nikako ne može biti poslednja Božija uputa čovečanstvu. Za mene su knjige Ahmeda Deedata bile od neprocenljive vrednosti. Božija Riječ i Knjiga, mora biti perfektna, i ostati takva zauvek.

rhm. Dr . Maurice Bucaille je napisao knjigu “The Bible, The Qur’an And Science” (“Biblija, Kuran i Nauka”), posle koje sam počela da naslućujem istinu o islamu i kao da se duša počela buditi iz nekog dubokog sna. Sve više sam postajala svesna Allahovih dž.š. znakova oko sebe. Jedan od njih je bio ezan, muslimanski poziv na molitvu. Iako sam ga do tada čula nebrojeno puta, sada je to bio novi glas koji kao da prvi put čujem i koji prodire u srce i sakuplja suze u očima.

Desilo se, Allahovom voljom, da vidim kasetu na kojoj su bili satelitski snimci zemlje sa pregradama izmedju mora, propraćeni ajetom iz Sure ar-Rahman: ‘Pustio je dva mora da se dodiruju, izmedju njih je pregrada i oni se ne mešaju ‘ ( 55:19,20). Potpuno šokirana, ostajem da gledam tri sata, naučnik za naučnikom, nemuslimani, koji nisu mogli da sakriju svoju zapanjenost, da je to što su otkrili već bilo objavljeno Poslaniku Muhammedu a.s. Drugi primer, naučnik iz NASA, Amerikanac je otkrio da se atom gvoždja ne stvara na zemlji jer je potrebna neverovatno ogromna kosmička energija. A i to je obznanjeno Poslaniku Mzhammedu a.s. u suri “Gvozdje”. Nakon toga, on je izjavio – ‘Došlo je vreme da svi kažu – La ilaha illalLah, Muhamedun rasulul-Lah! Uvek sam se pitala da li postoje granice u moru i kako se zna dokle je Jadransko, gde počinje Sredozemno… Najzad sam dobila odgovor. Mora se ne mešaju, Slavljen neka je dragi Allah! U Kur’anu časnom, vremenom sam našla odgovore na sva pitanja koja sam imala.

Moje verovanje u Allaha dž.š. i se upotpunilo kao apsolutno ubedjenje sa surom “Al-Ihlas”, jer iako sam sebe smatrala za ateistu, mislila sam – ako bi Bog kojim slučajem i postojao, On bi bio Svetlost, Jedinstven, Jedini, ne bi imao početak (rodjenje) niti kraj, i nista ne bi moglo biti kao On.

Časni Kur’an, Sura al- Ihlas :
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog !
Reci: “ On je Allah – Jedan !
Allah je utočište svakom !
Nije rodio I rodjen nije,
I niko mu ravan nije !”

Davno je to bilo, 9. Avgust 1993, Ponedeljak. Sećam se da sam dugo plakala. Iako islam briše sve što je bilo pre, svaki povratnik u Islam ipak mora naći načina da oprosti sebi. Sećam se da mi je bilo žao što sam živela sa muslimanima deset punih godina a da me niko od njih nikad nije pozvao u islam. To je glavni razlog zbog kog je ovaj tekst napisan, jer ja želim da pozovem svakog ko pročita ovaj tekst da se vrati u svoje originalno, prvobitno stanje svesti, ‘fitru’ i da praktikuje perfektan način života – islam, koji donosi mir u svakom pogledu, a posebno izmedju čoveka i njegovog Stvoritelja. Ili, barem neka nadju vremena da potraže istinu o Bogu, jer ovaj život je vredan samo onoliko koliko ga iskoristimo za sledeći, večni život. Objava i Milost svim svetovima je otpočela rečima – “Ikre!” što znači: “Čitaj!”

BRANKA – AIŠA
Moje ime danas je A’isha. Bilo je potrebno puno vremena da se Branka I A’isha pomire. Život sa Allahom dž.š. u mislima znači da je svaki dan postao jedna nova mudžiza (čudo). Allah, dž.š. je početak i kraj svake želje, žudnje i ljubavi. Svesno ili nesvesno, svi samo Njega obožavamo i Njemu dž.š. se pokoravamo. Svako kome se On dž.š. pokaže, postaje skrušen i tako se ljudi menjaju. Ponosni, oholi, sebični, narcisoidni postaju – skromni, dobri, plemeniti… Srećni su oni koji su se osvedočili u činjenici da su ljudi samo sredstva na putu do Njega dž.š. Svaka bol i nezadovoljstvo u životu su u suštini samo naša udaljenost od Allaha dž.š.

Reakcija mojih drugarica I rodbine, ovde u Ammanu a i u Beogradu, je bila različita. Neki su mislili da sam poludela, drugi da sam izdajica, treći da su me muslimani omadjijali… a neki su, Allahovom dž.š. milošću, na moje neopisivo oduševljenje takođe izjavili: ‘‘La ilaha illa Allah, Muhammaden rasululLah’‘. Hvala Bogu! Hadž sam Allahovom dž.š. voljom obavila 2007, godine. Svaki korak na hadžu je bio ispunjen uživanjem koje rečima ne mogu da opišem.

“Cijeli kosmos je tama! Ono što ga čini svetlim jeste pojavljivanje Istine u njemu’ (Šejh Ibn Ataullah Iskenderi, ‘Mudrosti’)

About irfan

Pogledaj takođe

Put sestre Intisaar u Islam

Sve je počelo u 2005. godini. U to vrijeme čula sam dosta negativnih izjava o …