Home / Tekst / Islam i nauka / Pobijanje Darvinove teorije evolucije jasnim dokazima

Pobijanje Darvinove teorije evolucije jasnim dokazima

Ova teorija smatra da je koren svih živih bića u maloj životinjici koja je nastala iz vode, zatim je priroda uticala na promene u njenom stvaranju, što je prouzrokovalo nastanak novih svojstava u ovom stvorenju. Ova dobijena svojstva nasleđuju potomci, sve dok grupa ovih svojstava, nastalih iz prirode kroz milione godina, nije izrasla u velika i napredna svojstva, koja su prabiće učinili naprednijim bićem. Razvoj svojstava nastavio je svoj proces pod uticajem prirode i razvoja stvorenja, sve dok se nije došlo do ovih stvorenja koja su završila u liku čoveka.

Osnova teorije

  1. Teorija se zasniva na onome što je u Darvinovo vreme moglo da se vidi u iskopinama. Pronašli su da se najstariji slojevi sastoje iz prabića i da se slojevi koji slede, sastoje od bića koja su sve naprednija i naprednija. Darvin je kazao da su te napredne životinje nastale kao rezultat razvoja i uspona praživotinja i prabića.
  2. Zasniva se i na onome što je u Darvinovo vreme bilo poznato, a to je da su svi životinjski zameci slični u svom prvobitnom obliku, što ukazuje na to da je koren svih bića jedan, kao što je embrion jedan. Dogodio se napredak na Zemlji kao što se dešava u matericama živih bića.
  3. Ova se teorija zasniva i na postojanju slepog creva u čoveku koje pomaže u probavi biljaka, koje sada nema nikakvu funkciju. To predstavlja trag koji je ostao od majmuna, a koji se nije razvijao, zato što slepo crevo u sadašnje vreme ima svoju funkciju kod majmuna.

Darvinovo objašnjenje evolucije i kako je tekla

  1. Prirodna predestinacija: Faktori propasti uništavaju slaba i mršava bića, a ostavljaju snažna bića. Po njihovom mišljenju to se naziva zakonom ‘opstanka jačega’. Tako ostaje biće koje je jako i zdravo, koje svoje jake osobine prenosi u nasleđe svojim potomcima. Snažne se osobine sjedinjuju tokom vremena stvarajući novi identitet u živom biću. To je evolucija koja čini da živo biće napreduje, sa tim razvijenim osobinama, do višeg stepena i tako se evolucija nastavlja. To je napredovanje.
  2. Seksualna predestinacija: Dešava se zbog težnje mužjaka i ženke da se pare sa jačim i zdravijim, kako bi se prenosili najbolji nasledni geni. Umanjuje se mogućnost prenosa osobina životinja, koje su slabe, zbog nepostojanja međusobne težnje za parenjem.
  3. Koliko se god stvara nova osobina, ona se prenosi naslednim putem.

Pobijanje temelja na kojem se zasniva teorija

  1. Paleontologija je kao nauka još uvek nepotpuna i niko ne može da tvrdi da je upotpunio ispitivanje svih slojeva zemlje i ispod planina i mora, pa ne može ni da pronađe nešto novo što bi bilo suprotno prethodnim izveštajima.

Pretpostavivši pouzdanost nalaza ove nauke, postojanje prvih, a zatim naprednijih prabića, nije dokaz evolucije naprednih bića iz najniže vrste bića, nego je to samo dokaz o redosledu postojanja ovih bića u skladu sa prirodnim pretpostavkama njihovog postojanja u bilo kojem obliku. Ako iskopine u Darvinovo vreme svedoče da je najstariji vid života postojao pre 600 hiljada godina, onda najnovija otkrića u paleontologiji potvrđuju da vid ljudskog života dostiže do pre desetine miliona godina. Zar ovo nije najveći dokaz da se saznanja iz arheologije menjaju i da na njima ne može da se zasniva siguran dokaz, jer, možda, već se sutra otkriju nove činjenice koje će da budu suprotne onima koje smo već rekli?

Ne postoji dokaz da se na osnovu prirodnih uslova razvijaju nova, harmonična i savršena svojstva, kao što paleontologija (pretpostavljajući tačnost i ispravnost redosleda koji se u njoj nalazi) daje jedan rezultat, a to je da se najnaprednija životinja pojavila nakon najnižeg oblika životinje. Ne postoji dokaz da je najnaprednija životinja nastala iz najnižeg oblika životinje.

Tako, na primer, kada bi geolozi došli posle nas za milion godina, i ako bi pronašli u prvim slojevima ostatke ručnih kola, u drugim ostatke konjskih kola, u trećim ostatke savremenog auta, u petim ostatke savremenog aviona, u sedmim ostatke rakete, u osmim ostatke svemirskog broda, da li ovaj vremenski redosled u njihovoj pojavi dokazuje da su ručna kola, pod uticajem prirodnih uslova, evoluirala u svemirski brod?

Ili pak, ovaj vremenski redosled dokazuje da su konjska kola nastala iza ručnih kola, a ne iz njih? Takođe, vremenski redosled postojanja naprednijih živih bića nakon najnižih oblika, ne dokazuje da su naprednija došla iza najnižih oblika, i ne dokazuje da su evoluirala iz njih, kao što to tvrdi Darvin.

Profesor Kejt kaže: “Mi čoveka ne možemo da uvrstimo ni u jednu od ovih vrsta.” A prof. Brankov kaže: “Nauka paleontologija ne zna za čovekove pretke. Ono što nazivaju čovekom (džava) kojeg je otkrio Dibo 1891., god. nije ono oko čega obilaze evolucionisti i on nije onakav kako ga opisuju evolucionisti.” Na Trećem simpozijumu koji je održan u Lidu, prof. Firso potvrdio je da je kost lobanje koja se pripisuje čoveku, (džava), zapravo komad šimpanzine lobanje ili čovekova butna kost.

Što se tiče čoveka, sakupljeni su komadi ljudske lobanje i odvojeni su od šimpanzinih ostataka, kao što to tvrdi izveštaj koji je podneo prof. Herdlika. Artur Kejt utvrdio je da skupina ovih komada pripada stvorenju koje ne može da diše, niti da jede, a prof. Firso tvrdi da je ideja majmun – čovek predmet razilaženja.

Dr. Sorjal, u svojoj knjizi pod nazivom “Raspad Darvinove teorije”, kaže:

  1. „Izgubljene karike nedostaju među životinjskim vrstama, a ne i između čoveka i ostalih živih bića. Ne postoje karike između prvobitnih jednoćelijskih i višećelijskih životinja, između mekušaca i zglavkara, između beskičmenjaka i kičmenjaka, između riba i vodozemaca, između ovih poslednjih i gmizavaca i ptica, između gmizavaca i sisara. Naveo sam ih po redosledu njihovog javljanja u geološkim vekovima.“

 Kont Di Nevi kaže: „Svaka grupa, svaka vrsta kao da je iznenada nastala. Mi ne nailazimo ni na jedan prelazni oblik i nemoguće je da bilo koju novu skupinu pripišemo drugoj staroj skupini.“

Dr. Džemaluddin el-Fendi, profesor astronomije na Prirodoslovnom fakultetu Univerziteta u Kairu, kaže: „U dokaze koji pobijaju Darvinovu teoriju spada i dužina života na Zemlji, gde su astrolozi i prirodoslovci odredili da ne prelazi tri milijarde godina. Biolozi su odredili da se neophodni period evolucije živih bića, sve do veka starog veka, povećava na sedam milijardi godina, što znači da je život na Zemlji morao da bude prisutan deset milijardi godina, dakle, duplo više od Sunca.“

  1. Sličnost životinjskih embriona. To je velika greška u koju se zapalo zbog toga što nisu usavršavani aparati za povećavanje koji ukazuju na precizne pojedinosti po kojim se životinjski embrioni razlikuju jedni od drugih, po svom stvaranju, konstrukciji i redosledu, izuzev falsifikata koji je učinio nemački naučnik Ernest Hejkel, koji je postavio identične slike embriona. On je, nakon osude od embriologa, priznao da je bio prisiljen da dopuni izgled u oko osam od sto embrionalnih slika, zbog nedostatka prenesenog crteža.

Kazao je: „Jedan broj mojih skica bio je falsifikovan. Stotine zoologa napravilo je istu grešku.“ Ovo je preneseno iz časopisa “Germaeine Zeitung – Miinchen”.

  1. Što se tiče postojanja slepog creva u čoveku, kao zakržljalog organa u evoluciji majmuna, ovaj slučaj sa sigurnošću ne dokazuje da je čovek evoluirao od majmuna. Naprotiv, uzrok njegovog postojanja je u njegovom nasleđu od pračoveka čiji je oslonac bio u biljkama, pa je slepo crevo stvoreno kako bi mu pomoglo u probavi tih biljaka. Skoro je postalo poznato da slepo crevo obavlja funkciju sigurnosnog ventila protiv zagnojavanja u crevima. Nauka je otkrila da slepo crevo ima i drugu svrhu, koja je sve do danas nama nedostupna. Nauka svakodnevno napreduje, i ako je hermafroditizam svojstvo karakteristično za prvobitna bića, i ako je polnost specifičnost naprednih bića, dojke su znakovi ženstvenosti. Nalazimo da slon (mužjak) ima dojke kao i čovek, gde u isto vreme mužjaci kopitara, kao što su konji i magarci, nemaju dojki, osim onih koji imaju sličnosti sa majkom. Kako je ostao trag dvopolnosti kod čoveka, a nije kod onoga što je niže od njega, iako Darvin smatra da je čovek evoluirao iz nečeg što je niže od njega. Profesor E. S. Godric, sa Oksfordskog univerziteta, kaže: „Glupo je reći da bilo koji deo ljudskog organizma nema nikakve funkcije.“

Pobijanje Darvinovog objašnjenja evolucije

  1. Darvin kaže: „Postoji sistem ili zakon koji radi na uništavanju živih bića, kako bi ostala samo ona koja su najbolja i koja prenose nasledne osobine na svoje potomstvo.“

Nagomilavaju se snažne osobine koje stvaraju novu životinju. Uistinu postoje poredak, sistem i zakon koji rade na uništenju svih živih bića, slabih i jakih, jer je Uzvišeni Bog odredio smrt svemu što je živo. Jedan poredak i sistem rade nasuprot ovom poretku, a to je zakon o solidarnosti na život između prirode i živog bića. Uzvišeni Bog stvorio je život i otvorio je njegove puteve. Tako nalazimo da se Sunce, mora, vetrovi, kiše, biljke, gravitacija i tome slično, međusobno potpomažu radi opstanka čovekovog života, kao i životinja. Posmatranje faktora destrukcije i sklanjanje pogleda od faktora opstanka, uzrokuje nenormalnost u razmišljanju. Ako postoji zakonitost vezana za destrukciju, onda postoji i zakonitost vezana za život i za svaki oblik u ovom životu. Ako su prirodni uslovi: vetrovi, grmljavina, temperatura, voda, poplave i sl., u mogućnosti da izobličuju stvorenja ili da unište ono što su oni načinili, kao što je gubljenje vida ili rušenje građevina, onda je nezamislivo da određuju ove prirodne, mrtve, nežive i glupe uslove, da naprave oko onome ko ga nema, ili da poprave građevinu koja ima neki nedostatak. Razum prihvata da prirodni uslovi mogu da budu odgovarajući za uništenje i propast, ali je neshvatljivo da ovi uslovi budu odgovarajući za tumačenje prekrasnog stvaranja, oblikovanja i savršenog i temeljnog konstruisanja. Bilo koji organ živih bića temeljno je zacrtan, uredno stvoren, njegovi delovi su sa mudrošću poređani i njihovo delovanje sa drugim organima uređeno je na najsavršeniji način. Nemoguće je da se ta temeljitost i savršeno uređenje pripisuju udarima nasumičnih prirodnih uslova.

Prof. Lok sa Kembričkog univerziteta, kaže: „Samoizbor, bilo prirodan ili veštački, ne može da stvori nešto novo.“

Džemaluddin el-Afgani u svojoj knjizi “Odgovor Dehrijama”, nakon rasprave o ovoj teoriji kaže: „Nakon toga, ja ću da ih pitam, kako se svaki deo materije, svojim otcepljenjem, uputio ka odredištima preostalih delova. Pomoću koje sprave je svaki od njih upoznao preostale sa onim šta namerava da traži? Koji parlament ili senat – veće staraca – bi zasedao radi utemeljenja ovih komponenata svetske konstrukcije i savršene formulacije? Došlo je vreme da ovi delovi, dok su još kao jaje vrapca, znaju neophodnost svoje pojave u liku ptice koja jede zrnevlje. Obavezno je da poseduje kljun i volju za svoje životne potrebe?! Ovaj princip, koji je upotrebio Darvin (opstanak jačeg) upropastio je ljudski život, jer je dao opravdanje svakom silniku, bilo da se radi o pojedincu ili o vladama, jer silnik sprovodi svoju srdžbu, nasilje, rat i mržnju, ne koristeći se uzvišenim moralnostima. On se koristi prirodnim zakonom, kao što je to Darvin smatrao. On se koristi zakonom ‘opstanka jačeg’, a taj zakon je omogućio kolonijalizaciji svu njenu odvratnost.“

  1. Što se tiče prirodne predestinacije, koja uslovljava težnju za razmnožavanjem među snažnim jedinkama – što je prouzrokovalo iščeznuće slabih jedinki i opstanak jakih – nije dokaz evolucije te vrste. Iz toga se razume da je to opstanak iste vrste i iščeznuće slabe vrste. Da je rečeno da se evolucija dešava bilo kojem biću, onda bi to bilo smanjenje vrste, jer se smanjuje intimnost između mužjaka i ženke, zavisno od udaljavanja i različitosti oblika među njima. Dojrzanski, najpoznatiji specijalista u oblasti geološke specifičnosti, 1958. godine – vek nakon Darvina – je kazao: „Različitost oblika umanjuje težnju za razmnožavanjem. Težnja za razmnožavanjem umanjuje se zavisno od različitosti vrsta i količine te različitosti. Nije tačno da se dobra svojstva prenose naslednim putem. Tako, na primer, kovač snažnih mišića ne prenosi snagu svojih mišića na svoje potomstvo, kao što naučnik osebujnog znanja, svoje znanje ne prenosi naslednim putem na svoje potomstvo.“
  2. Tvrdnju da se dešava evolucija nekih ličnosti i prolaznih svojstava, zatim njihovog prenošenja razmnožavanjem, savremena genetika u potpunosti odbacuje. Bilo koje svojstvo ne skriva se u onome ko se razmnožava, niti je sadrži bilo koja vrsta, i to je prolazno svojstvo koje se ne prenosi naslednim putem na potomstvo. Nebil Džordž, jedan od pouzdanih ljudi u ovoj nauci, kaže: „Prirodna predestinacija, zbog ovoga ne koristi za slabljenje evolucionog puta – ili puta napretka – jer ona slabi stranu koju ne koristi, a ne slabi evoluciju naslednih odlika među jedinkama. Oni koji govore o iznenadnoj pojavi, misle na životinju koja nema oka, koja iznenada, putem nekih zraka ima oko!“

Stručnjaci su utvrdli da iks-zraci menjaju broj plodnosti, ali zraci utiču na promenu samo onoga što je prisutno, a ne na ono što će da se razvije i što ne postoji. Plodnost majmuna nije kao plodnost čoveka i zraci samo utiču na plodnost onoga što postoji, a da ne govorimo o tome da se dogode ovi zraci koje nemaju ni razuma, niti shvatanja. Čovek se svojim umom razlikuje od majmuna i svih drugih životinja. Zraci utiču na plodnost koja više liči na izobličavanje nego na poboljšanje, kao što se dešava sa radioaktivnim zracima. U časopisu “Lajf” kaže se: “Radioaktivno zračenje predstavlja uznemiravajući košmar u embriologiji.” Istraživanja Molera i studije Donaldsona slažu se da se neznatne promene umanjuju, a velike ubijaju. A u časopisu “Sajans Letr”, u svom broju izdatom u novembru 1950. godine, stoji: „Nije preuveličavanje ako se kaže da su 99% gena, nastalih iz promena, štetni geni.“ Genetika je suprotna Darvinovoj teoriji i njoj nedostaju iskustva i shvatanja jevreja i muslimana nakon njih, koji obrezuju svoje sinove, što ne uzrokuje da se nakon dugog niza godina njihovi sinovi rađaju obrezani. Tako, koliko god nauka napreduje, potvrđuje se neispravnost Darvinove teorije o ovome.

Kris Morison, predsednik Akademije nauka u Njujorku i član izvršnog odbora Veća za nacionalna istraživanja u USA, o ovom predmetu u svojoj knjizi „Nauka poziva u verovanje”, kaže: „Genetika postavlja pitanja na koja je teško da se odgovori, a druga otkrića Darvinovo delo predstavljaju kao veličanstveni korak napred u filozofskom mišljenju.“

Teorija koju ne potvrđuje stvarnost

  1. Da je teorija istinita, posmatrali bismo mnoge životinje, kao i čoveka kako nastaje evolucijom, a ne samo razmnožavanjem. Ako evolucija zahteva dug vremenski period, nije zabranjeno posmatranje majmuna kako se pretvaraju u ljudska bića u postepenom oblikovanju čitav niz godina, ili svakih deset godina, ili svakih sto godina?!
  2. Ako prihvatimo da su prirodni uslovi i prirodna predestinacija evoluirali majmuna u čoveka – na primer – mi nikad nećemo da prihvatimo da su se ovi uslovi ponovili kako bi se stvorila žena za tog čoveka, kako bi nastavili u razmnožavanju i kako bi ostali u ravnoteži sa njima.
  3. Moć prilagođavanja koju nalazimo kod životinja – kao što je kameleon, na primer, koji menja boju prema mestu na kojem se nalazi. To je skrivena moć, koja se rađa zajedno sa stvorenjima. Neke je životinje imaju u ogromnoj količini, a neke sasvim malo, gotovo u neznatnim tragovima. Ova moć je kod svih stvorenja ograničena i ne prelazi svoje granice. Moć prilagođavanja je evoluciono svojstvo koje formira okolina, kao što to smatraju zagovarači ove teorije, u suprotnom priroda bi podarila ovu moć i kamenju i zemlji i drugim neživim bićima.
  4. Pored čoveka, žabe se odlikuju svojom osobinom življenja i na kopnu i u vodi, kao što se ptice odlikuju sposobnošću direktnog letenja i brzih preleta i to bez ikakve sprave. Isto tako, pasji nos ima osetljivije čulo mirisa od čovečijeg. Da li je onda, pasji nos više evoluirao od čovečijeg nosa? Da li su žabe i ptice, naprednije od čoveka u nekim aspektima?

Oko kamile, ili konja, ili magarca vidi i noću i danju, dok čovekovo oko nije u mogućnosti da vidi u tami. A sokolovo oko je oštrije od čovekovog oka. Da li su onda, soko ili magarac napredniji od čoveka? Ako bismo smatrali zadovoljenje ličnih potreba kao osnov napretka (progresa), kao što je slučaj sa državama, onda bi biljke bile daleko iznad čoveka i svih životinja, zato što same sebi proizvode hranu, kao što je proizvode i drugima i one nemaju nikakve potrebe za drugom hranom.

Ako bismo krupnoću uzeli osnovom za napredak, onda su, kamila, slon i ogromne praživotinje i naprednije od čoveka!

Stav prirodoslovaca o ovoj teoriji

  1. Oni koji podržavaju teoriju:

Njihovo podržavanje teorije bilo je uglavnom potpora slobodi mišljenja, koju je Crkva osporavala i protiv koje se borila. To je bio kontrarat koji su poveli prirodoslovci protiv crkvenog sveštenstva, njihovih ideja, a nakon što je između njih već izbio rat.

  1. Protivnici teorije:

Oni traže opipljiv dokaz za uticaj prirodne predestinacije na transformaciju vrsta, a naročito čoveka. Protivnici teorije, u svom traženju prirodnih dokaza, nisu ništa malobrojniji niti manje oponiraju od svojih protivnika iz redova teologa u Evropi. Ovo su neki stavovi učenjaka – protivnika teorije, koje prenosi prof. Ibrahim Hurani, koji kaže: “Učenjaci nisu prihvatili niti potvrdili Darvinov pravac, a uz to su ga odbacili i omalovažili, znajući da se taj pravac izučavao punih dvadeset godina.” Među njima su istaknuti učenjaci Densel i Dalas, čiji govor u sažetoj formi glasi: „Razvoj prirodnom predestinacijom nije primeren čoveku i neophodno je reći da je stvoren odjednom.“

U ove učenjake, ubraja se prof. Ferho koji kaže: „Jasno nam je, iz životne prakse, da između čoveka i majmuna postoji ogromna razlika. Mi ne možemo da prosuđujemo da je čovek potomak majmuna ili neke druge životinje i nije lepo da o tome uopšte govorimo.“

Jedan od njih je Mejfert, koji je nakon što je proučio mnoge činjenice iz biologije, kazao: „Darvinov pravac nije moguće podržati i to je stav deteta.“

Jedan od fanatičnih pristalica Darvinovog pravca je i sir Artur Keit koji kaže: „Teorija nastanka još je uvek, sve do danas, bez argumenata i ona će kao takva i da ostane. Jedan razlog što mi u nju verujemo, jeste jedini mogući argument koji ide u njen prilog, a to je verovanje u direktno stvaranje, a ono je potpuno nemoguće.“

 A drugi prof. Votson, sa Londonskog univerziteta kaže: „Biolozi veruju u nastanak, ne kao produkt posmatranja, odabira ili logičnog zaključivanja, nego zato što je ideja o direktnom stvaranju, ideja koju je nemoguće percipirati.“

Da. Ova ideja je neshvatljiva hrišćanima, jer oni misle da je bog sastavljen od tri osobe, a u stvari je jedan, i da je jedan jednako tri (1=3).

Među one koji se protive ovoj teoriji spada i poznati učenjak Fon Biskon, koji je nakon izučavanja uporedne anatomije čoveka i majmuna zajedno sa prof. Ferhom, kazao: „Zaista, između ovo dvoje postoji velika i suštinska razlika.“

U protivnike ove teorije spada i vrsni učenjak Agasir koji u svom tekstu o poreklu čoveka, koji je pročitan na naučnom viktorijanskom skupu, u sažetoj formi kaže: „Darvinov je pravac naučna greška, neistina u osnovi. Njegova metoda nema nikakve veze sa naukom i od njegovog pravca nema nikakve koristi.“

Poznati učenjak Heksli, inače Darvinov prijatelj, takođe je protivnik ove teorije, koji ne spada u administrativni krug. On kaže: „Prema jasnim dokazima koje posedujemo, nemamo nikakvog argumenta da je neka biljna ili životinjska vrsta nastala prirodnim ili veštačkim odabirom.“

Protivnik ove teorije je i vrsni učenjak Tendel koji kao i Hejkel kaže: „Nema sumnje da oni koji veruju u razvoj vrsta, ne znaju da je to produkt premisa za koje se ne zna. Smatram da je neophodno da se izmeni Darvinov pravac.“

Ovu teoriju odbacuju mnogi naučnici, kao što je prof. Fejlton, dekan Medicinskog fakulteta na Univerzitetu Montpelje, prof. embriologije na istom Univerzitetu, kao i prof. Katrfaz, direktor Muzeja za istoriju prirode u Parizu, koji kaže: „Mi ne znamo kako su se formirale sve vrste. Znamo samo da nisu sposobne da se transformišu, kao što sasvim sigurno znamo da Darvin i Lamark nisu otkrili istinsku zakonitost u pogledu načina njihovog formiranja.“

 Teorija a ne istina

Zbog svega ovoga, sve ono što je Darvin kazao o evoluciji (teorija o evoluciji), predmet je velikog razilaženja među učenjacima, da li je to teorija, istina (činjenica) ili zakonitost? U njihovom terminološkom rečniku, teorija je ono što je moguće da u sebi sadrži potvrdu i odbacivanje. Istina (činjenica) ili zakonitost je ono što u sebi ne sadrži niti jedan deo neistine.

Zbog čega se onda raširila ova teorija?

Razlog zbog kojeg se ova teorija raširila jeste u njenoj pojavi u vreme u kojem je Uzvišeni Bog dozvolio da se obelodani neispravnost iskvarene i neispravne hrišćanske vere, i to uz pomoć grupe sledbenika te vere. Naučni napredak imao je velikog traga u otkrivanju neispravnosti te iskrivljene vere, što je dovelo do žestokog sukoba koji je odneo hiljade života prirodoslovaca. A na vatrenom poprištu, svaka strana je upotrebljavala sva oružja protiv protivnika. Tako je ova teorija raširena kao oružje koje su prirodoslovci uperili protiv svoje vere, a zatim u lice svake vere na čiju zemlju su stupile njihove kolonijalizatorske noge. To je bilo jer su oni smatrali ovu teoriju istinitom, a i iz osvete prema toj neispravnoj veri, koja je stajala kao kamen spoticanja u istraživanju na poljima prirodnih nauka, a zatim, kao sredstvo uništenja vere kolonijaliziranih naroda, kako bi kolonijalizatori lakše zavladali nad ovim narodima. Tako je obrazovanje, koje je doneo kolonijalizator, silom nametnulo ovu teoriju u školskim programima i ponudilo je u naučnom ruhu, kako bi učenici bili sigurni u istinitost ove teorije. Time bi se ostvarilo ono što su zacrtali da izazovu u svesti učenika, a to je izazivanje kontradiktornosti između nauke, koju su iskrivili, i vere, što, čak, vodi napuštanju vere. Dovoljno je da se zna da je uz pomoć ove teorije mnogo muslimana napustilo svoju veru u svim islamskim zemljama. Zato je kolonijalizator težio tome da se ova teorija izučava u Adenu, u osnovnim školama, dok u isto vreme američki zakon zabranjuje izučavanje ove teorije još od 1935.god.

Međutim, nakon što je Evropa savladala svog protivnika “neispravnu veru”, proglasila je Darvinovu teoriju, koju je koristila u borbi, naučnom neistinom, samo teorijom čiju neispravnost nauka svakodnevno otkriva.

Stav islamskih naučnika o ovoj teoriji

  1. Jedna grupa kaže: “Ova se teorija suprotstavlja pojašnjenju načina nastanka stvorenja, kao njihovom redosledu egzistiranja. Ovo je polje na čije izučavanje Islam podstiče rečima Uzvišenog:

„Reci: ‘Putujte po svetu da vidite šta je On ni iz čega stvorio’“ (Kur’an, 29:20)

U Kur’anu ne postoji kategoričan tekst koji govori o načinu na koji je Adam, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, došao na Zemlju, ili, čak, sva stvorenja. Nama je ostavljeno da istražujemo, posmatramo i potvrđujemo kategoričkim saznanjem ono do čega je došlo naše istraživanje. Uz pretpostavku da je Darvinova teorija istinita, ona ne protivreči kategoričnom kur’anskom tekstu koji ne prihvata nikakvo razumsko tumačenje. Najpoznatiji zastupnik ovog stava je Hasan el-Džisr, pisac dela “Er-Risala el- Humejdijje”.

  1. Druga grupa smatra da je Uzvišeni Bog objasnio događaj vezan za Adama, mir nad njim, tako što je kazao da je Adam, bio u Raju, pa je onda sišao na Zemlju i tu nema mesta nikakvim tumačenjima. Kur’anski odlomci eksplicitno govore da je Adam, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, stvoren kao samostalno biće koje je Bog stvorio sa određenom svrhom i nema potrebe da se tumači Kur’an, prema sumnjivoj teoriji o kojoj nauka, svojim naučnim napretkom, otkriva da je lažna.

Odlomak iz knjige:  „Jedinstvenost Stvoritelja.“ A. Ez-Zindani

[1] https://islamhouse.com/sr/books/2796155/

About Islam

Pogledaj takođe

Američki naučnici potvrdili zdravstvene koristi namaza

Ponavljajući fizički pokreti u muslimanskim molitvenim ritualima (namazima) smanjuju izglede za pojavom boli u donjem …