Home / Tekst / Hrišćanstvo na vagi istine / Kako je Pavle promenio Isusovu veru?

Kako je Pavle promenio Isusovu veru?

U Mojsijevoj Tori su svi propisi izraelskog zakona. I svim njihovim verovesnicima je bilo naređeno da po nje­mu rade. Tu spadaju propisi o životinjama, šta je od njih dozvoljeno jesti, a šta zabranjeno. Isus, neka je mir na njega, je, takođe, jedan od Izraelaca. On je sledio verozakon Mojsijev, neka je mir na njega, i nije došao da ga dokine, što je on lično potvrdio u Jevanđelju po Mateju (5:17-18):

(17) Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim. (18) Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši.

Sveštenik Dr Fonder je, na 24. strani svoje knjige ”Vaga istine”, ova dva odlomka je uzeo kao dokaz da propisi Starog zaveta nisu derogirani i tako je odbacio postavku da je Isus, neka je mir na njega, nešto dokinuo od njegovih propisa, jer on nije došao da ruši i dokida već da dopunjava.

Međutim, sve zabrane u Starom zavetu su postale dozvoljenim Pavlovim pravnim rešenjem. U njegovom zakonu ne postoje zabranjene stvari, osim za one koji su nečisti. Tako su čiste stva­ri nečiste nečistima, a nečiste stvari čiste čistima. Ovo je vrlo čudnovato mišljenje. U Pavlovoj poslanici Rimljanima (14:14) stoji:

Znam i uveren sam u Hristu Isusu da ništa nije pogano po sebi, osim kad ko misli da je pogano, onome je pogano.

A u Pavlovoj poslanici Titu (1:15) piše:

Čistima je sve čisto; a poganima i nevernima ništa nije čisto, nego je opoganjen njihov i um i savest.

Iz prethodna dva teksta se razume da Mojsije, neka je mir na njega, i ostali izraelski verovesnici, sve do Isusa, neka je mir na njega, i njegovih sledbenika, nisu bili čisti pa im je prema tome sve bilo zabranjeno. I tako. Isus, neka je mir na njega, nije bio u stanju dokinuti zakon Mojsijev, ali pošto su sledbenici Pavlovi čisti sve zabranjene stvari i sva zabranjena jela su im postale dozvoljenim. Tako je njihov poglavar Pavle uspeo u potpunosti dokinuti Mojsijev verozakon kojeg Isus nije dokinuo. Uložio je veliki trud da dokaže kako su svi propisi  derogirani i kako je sve postalo dozvoljeno. U Prvoj poslanici Timoteju (4:1-7) Pav­le je napisao:

(1) A Duh razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere slušajući lažne duhove i nauke đavolske, (2) U licemerju laža, žigosanih na svojoj savesti, (3) Koji zabranjuju ženiti se, i zapovedaju uzdržavati se od jela koja Bog stvori za jelo sa zahvalnošću vernima i onima koji poznaše istinu. (4) Jer je svako stvorenje Božije dobro i ništa nije na odmet kad se prima sa zahvalnošću (5) Jer se osvećuje rečju Božijom i molitvom. (6) Ovo sve kazujući braći bićeš dobar sluga Isusa Hrista, odgajen rečima vere i dobrom naukom koju si primio. (7) A poganih i babskih gatalica kloni se; a obučavaj se u pobožnosti.

 

Dokidanje izraelskih praznika i subote:

Propisi vezani za praznike i subotu su opširno doneseni u knjizi Levitski zakonik (23:1-44). U odlomcima: (14, 21, 31 i 41) se pominje da su to stroge obaveze važeće za sva vremena i sve generacije Izraelaca i obaveza ih je sprovoditi u svim njiho­vim kućama.

Veličanje subote je bio večni propis u Mojsijevom verozakonu. Svako ko bi radio u subotu kažnjavan je smrću. Njeno poštovanje se ponavlja na više mesta u Starom zave­tu, a evo nekih navoda: Knjiga Postanka (2:2-3); Knjiga Izlaska (20:8-11; 23:12; 34:21); Levitski zakonik (19:3; 23:3); Ponovljeni zakonik (5:12-15); Jeremija (17:19-27); Icaija (56:1-8; 58:13-14); Nemija (9:14); Jezekilj (20:12-24).

A kažnjavanje smrću svakog ko radi u subotu je pomenute u: Knjizi Izlaska (31:12-17; 35:1-3). U vreme Mojsija su pronašli čoveka koji u subotu sakuplja drva. Izveli su ga iz toga mesta i kamenovali ga dok nije umro, kao što se navodi u knjizi Brojevi (15:32-36).

Pavle je sve propise o štovanju subote dokinuo. U svojoj Poslanici Kološanima (2:16) je napisao:

Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote.“

U komentaru Devalija i Džerdementa se ističe sledeći navod dvojice učenjaka – komentatora – Biblije: “Kod jevreja su postojale tri vrste praznika: Jedan godišnji, jedan mesečni i je­dan sedmični. Svi ovi praznici su ukinuti pa, čak i subota. Um­esto nje hrišćani su, za svoj praznik, uzeli nedelju.

 

Derogacija propisa o obrezivanju:

Propis o obrezivanju postoji još u Avramovom, neka je mir na njega, verozako­nu kao večna obaveza, kao što to on javno obznanjuje u knjizi Postanak (17:9-14):

(9) I reče Bog Avramu: Ti pak drži zavet moj, ti i seme tvoje nakon tebe od kolena do kolena. (10) A ovo je zavet moj između mene i vas i semena tvog nakon tebe koji ćete držati: da se obrezuju između vas sve muškinje. (11) A obrezivaćete okrajak tela svog, da bude znak zaveta između mene i vas. (12) Svako muško dete kad mu bude osam dana da se obrezuje od kolena do kolena, rodilo se u kući ili bilo kupljeno za novce od kojih god stranaca, koje ne bude od semena tvog. (13) Da se obrezuje koje se rodi u kući tvojoj i koje se kupi za novce tvoje; tako će biti zavet moj na telu vašem zavet večan. (14) A neobrezano muško, kome se ne obreže okrajak tela njegovog, da se istrebi iz naroda svog, jer pokvari zavet moj.

I ta odredba je ostala na snazi u vreme Jišmailova i Isakova, neka je mir na njih, potomstva, kao i u zakonu Mojsija u Levitkskom zakoniku (12:3) gde se specijalno za muško novorođenče kaže:

A u osmi dan neka se obreže dete.

I Isus, neka je mir na njega, je obrezan. Jevanđelje po Luki (2:21) nam to potvrđuje:

I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.

U obredima hrišćana i danas postoji određena molitva koja se obavlja na dan kada je obrezan Isus u znak sećanja na taj dan. Obaveznost obrezivanja je ostala važećom tokom celog njegovog života. Međutim, Pavle je bio uporan u nastojanju da ovaj obred dokine. To se jasno uočava u njegovim sledećim poslanicama:

  • Poslanici Rimljanima (2:25-29);
  • Poslanici Galaćanima (2:3-5; 5:1-6; 6:11-16);
  • Poslanici Filipljanima (3:3); i u
  • Poslanici Kološanima (2:11).

Zadovoljićemo se sa dva navoda iz njegove Poslanice Galatima (5:2 i 6):

(2) Evo ja Pavle kažem vam da ako se obrežete Hristos vam ništa neće pomoći. (6) Jer u Hristu Isusu niti šta pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego vera, koja kroz ljubav radi.

Hrišćani su ovaj svoj večiti propis napustili, a Isus ga nikada nije osporio. Poverovali su da im ga Pavle može dokinu­ti.

 Vrednost Starog zaveta u očima Pavla:

U Pavlovoj poslanici Jervejima (7:18) se kaže:

Tako se ukida pređašnja zapovest, što bi slaba i zaludna.

U izdanju iz 1825. i 1826. godine ova misao je formulisana ovako:

“Dokidaju se ranije došli propisi, jer su izloženi slabosti i beskorisnosti.

Ova rečenica je u izdanjima iz 1671. ; 1823. i 1844. godine navedena ovako:

“Bezvrednost prve oporuke je bila u njenoj slabosti i be­skorisnosti,  a u izdanju 1882. g. stoji:

“Dakle, raniju oporuku odbacujemo zbog njene slabosti i beskorisnosti.”

U Poslanici Jevrejima (8:7 i 13) se kaže:

“(7) Jer da je onaj prvi bez mane bio, ne bi se drugom tražilo mesta. (13) A kad veli: nov zavet, prvi načini vethim; a šta je vetho i ostarelo, blizu je kraja.

Te dve rečenice su u izdanjima iz 1823. i 1844. godine glasile:

(7) Da je prvi bio bez pokude, ne bi se, umesto njega, tratio drugi. (13) A kad veli: nov savez, prvi načini starim, a onaj što je ostario i zastareva blizu je pogrešnosti.

Isti tekst u izdanjima iz 1825. i 1826. godine glasi:

(7) A da prvi propis nije bio oprečan, ne bi drugi imao mesta. (13) I njegovom rečju prvi propis je zamenjen novim, a nešto staro i raspadajuće je blizu iščeznuću.“

U Poslanici Jevrejima (10:9) stoji:

Tada reče: Evo dođoh da učinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo.

U izdanju iz 1825. i 1826. godine taj tekst glasi ovako:

“Ja ukidam prvo da bi se učvrstilo drugo.

U prethodnim navodima Pavle je za Stari zavet rekao da je slab, beskoristan, loš, zastareo, da je oprečan, da je blizu po­grešnosti, da treba da iščezne, da ga treba odbaciti, da je u raspa­danju, blizu prolaznosti, odstranjen i dokinut.

Komentatori Devali i Rodžerment prenose reči Bajla: “Sasvim je vidno da Bog stari krnjavi propis, želi dokinuti no­vim i boljim. Tako je dokinuo i jevrejski, a umesto njega osno­vao hrišćanski pravac. U njemu je vest o žrtvi jevreja bila ne­potpuna, pa je Isus izabrao smrt da ispravi tu njihovu manjkavost. Eto, tako je praktično jedan pravac dokinut dru­gim.”

Odlomak iz knjige ‘Trijumf istine’ – Rahmetullah Hindi

 

About pozivistine

Pogledaj takođe

Novi zavet potvrđuje Božiju Jednoću i da je Isus samo čovek…

Božija Jednoća znači da je Uzvišeni Bog Gospodar, Stvoritelj, Vladar i Onaj koji upravlja svim …