Home / Tekst / Hrišćanstvo na vagi istine / Činjenice koje ukazuju da je Poslanik Muhammed spomenut u Bibliji

Činjenice koje ukazuju da je Poslanik Muhammed spomenut u Bibliji

(Ovaj članak je sastavljen iz dijaloga između poznatog muslimanskog učenjaka Ahmeda Didata i hrišćanskog sveštenika Dominee Van Heerdena).

Postavio sam (Ahmed Didat) pitanje svešteniku: „Šta kaže Biblija o Muhammedu“?

Bez oklevanja sveštenik je odgovorio: „Ništa“

Pitao sam: „Zašto ništa? U skladu sa vašim tumačenjem Biblije, Biblija ima toliko toga da kaže o nastanku Sovjetske Rusije, i o predznacima Sudnjeg dana, pa čak i o Rimo-katoličkom Papi“?

Rekao je: „Da, ali o Muhammedu u njoj nema ništa!“

Pitao sam ponovo: „Zašto ništa? Sigurno ovaj čovek Muhammed, koji je odgovoran za stvaranje društva, rasprostranjenog širom sveta i koje sačinjavaju milioni vernika, koji na osnovu njegovog autoriteta veruju u:

  • Čudotvorno rođenje Isusa
  • Da je Isus Mesija[1], Božiji Poslanik
  • Da je oživljavao mrtve Božijom dozvolom, i da je lečio one koji su rođeni slepi, kao i gubavce, i sve to sa Božijom voljom.

Sigurno ova Knjiga mora nešto da kaže o ovom velikom vođi, koji tako lepo govori o Isusu i njegovoj majci Mariji[2]?“

Stari čovek, sveštenikov tast, je odgovorio:

„Sine moj, čitao sam Bibliju poslednjih pedeset godina, i da u njoj ima pomena o Muhammedu, ja bih to znao.“

Niko po imenu!

Želeo sam da saznam više: „Zar nema, po vama, na stotine proročanstva vezanih za pojavu Isusa, spomenutih u Starom zavetu?“ Sveštenik je uskliknuo: „Ne na stotine, nego na hiljade!“

Rekoh: „Nemam nameru da se raspravljam sa vama oko „hiljadu i jedno“ proročanstvo spomenuto u Starom zavetu, vezano za dolazak Isusa, mir nad njim, jer Isusa priznaje i prihvata ceo muslimanski svet bez svedočenja i jednog biblijskog proročanstva. Mi muslimani, mi smo prihvatili Isusa „bez kompromisa“ tj., samo na osnovu Muhammedovog, mir nad njim, svedočenja. A danas u svetu ima više od milijardu Muhammedovih, mir nad njim, sledbenika, koji vole, poštuju, i priznaju ovog velikog Božijeg poslanika- Isusa Hrista- bez potrebe da ih hrišćani u to ubeđuju biblijskim dokazima. Između „hiljadu“ proročanstava o kojima govorimo, možete li mi reći samo jedno u kojem je Isus spomenut po svom imenu? Termin Mesija, preveden kao Krist, nije ime nego naziv[3]. Postoji li i jedno proročanstvo koje kaže da će Mesajino ime biti Isus; da će ime njegove majke biti Marija; da će se roditi u vreme vladavine kralja Heroda, itd.? Ne! Nema takvih detalja! Pa kako onda zaključujete da se onih hiljadu proročanstava odnose na Isusa?!“

Šta je proročanstvo?

Sveštenik je odgovorio: „Vidite, proročanstvo su reči-slike nečega što će se desiti u budućnosti. Kada se ta stvar stvarno pojavi, mi vidimo u ovim proročanstvima, ostvarenje onoga što je predskazano u prošlosti.“

Rekao sam: „Ono što vi u stvari radite je da rezimirate, zaključujete i sastavljate dva i dva.“

Odgovorio je: „Da.“

Rekao sam: „Ako je vama zadatak da hiljadu proročanstava opravdate tvrdnjom o ispravnosti i originalnosti Isusa, mir nad njim, zašto mi ne bismo primenili isti pristup i za Muhammeda[4], mir nad njim?

Sveštenik se složio sa tim da je to fer predlog i razuman način pristupanja problemu. Zamolio sam ga da otvori Bibliju, Ponovljeni zakon, poglavlje 18., stih 18., što je on i uradio. Izgovorio sam napamet ovaj stih na njegovom jeziku:

U prevodu ovog stiha : „Poslaću im proroka između njihove braće, kao što si ti. Staviću Svoje reči u njegova usta, da im kaže sve što im zapovedim.“ (Ponovljeni zakon 18:18.)

Verovesnik sličan Mojsiju, mir nad njim.

(Ahmed Ditad): Nakon recitovanja ovog stiha na afrikanskom jeziku, izvinuo sam se zbog mog nesigurnog naglaska. Sveštenik me je uveravao da sam to uradio dobro. Pitao sam: „Na koga se ovo proročanstvo odnosi“? Bez imalo oklevanja, odgovorio je: „Na Isusa“!

Pitao sam: „Zašto Isus – njegovo ime ovde nije spomenuto?“ Sveštenik na to odgovara: „Pošto su proročanstva reči-slike nečega što će se desiti u budućnosti, mi smatramo da ga reči ovog stiha adekvatno opisuju. Vidite, najvažnije reči ovog proročanstva su: „Likom na tebe“- kao što si ti- tj. kao Mojsije, a Isus je kao Mojsije“.

Ja rekoh: „Na koji način je Isus bio sličan Mojsiju?“ Odgovor je sveštenik glasio: „Na prvom mestu, Mojsije je bio Jevrej, i Isus je bio, takođe, Jevrej; drugo, Mojsije je bio prorok, a Isus je takođe, bio, prorok, i zbog toga je Isus, mir nad njim, sličan Mojsiju, mir nad njim, tačno onako kako je Bog objavio Mojsiju. Upitah: „Da li ima još neka druga sličnost između Mojsija i Isusa, mir nad njima?“ Sveštenik reče da se ne može setiti ni jedne druge sličnosti.

Odgovorio sam: „Ako su ovo jedina dva kriterijuma za kandidata za ovo proročanstvo u Bibliji, u „Ponovljenom zakonu 18:18“, onda u tom slučaju taj kriterijum ispunjavaju i sledeće ličnosti iz Biblije a koje su došle nakon Mojsija, kao što su: Samuel, Izakija, Ezakija, Danijel, Malahija, Jovan Krstitelj… jer su svi oni bili jevreji i proroci. Zašto se to proročanstvo ne bi odnosilo na jednog od ovih proroka, i zašto se mora odnositi samo na Isusa“? Zašto od jednog pravimo ribu, a od drugog pticu“? Sveštenik nije imao odgovora.

Nastavio sam: „Vidite, moji zaključci su da je Isus najmanje sličan Mojsiju, a ako grešim, voleo bih da me ispravite“.

Tri razlike

Rekoh „Kao prvo Isus nije sličan Mojsiju, zato što je, prema vama, Isus „Bog“, a Mojsije nije Bog, da li je to tačno“? Odgovorio je: „Da“.

Rekao sam: „Zbog toga Isus nije sličan Mojsiju“.!

Drugo: prema vama – „Isus je umro za otkup ljudskih grehova“, a Mojsije nije morao da umre radi grehova sveta. Da li je to istina?“ Ponovo je rekao „Da“. Rekao sam: „I zbog toga Isus nije sličan Mojsiju“, mir nad njima.

Treće: „Prema vama – Isus je otišao u Pakao na tri dana“, a Mojsije nije morao da ode tamo. Da li je ovo tačno?“ Odgovorio je nevoljno; „Da“.

„I zbog toga Isus nije sličan Mojsiju“, rekoh. „Ali svešteniče, ovo nisu pravi dokazi istine, jasne istine; ovo su neke činjenice koje i deca mogu da navedu. Porazgovarajmo o nečemu veoma jednostavnom, veoma laganom. Navedimo ono što bi i mala deca, kada bi bila saučesnici diskusije, ne bi imala problema da shvate.“ Sveštenik je bio zadovoljan predlogom.

Otac i majka

Naveo sam sledeće:

  1. „Mojsije je imao oca i majku, Muhammed, takođe, ima oca i majku. Dok je Isus imao samo majku, a ne i oca čoveka. Da li je to tačno?“ Rekao je: „Da“. Rekoh: „Zbog toga Isus nije kao Mojsije, ali je Muhammed kao Mojsije.“
  2. Mojsije i Muhammed su se rodili na normalan, prirodan način, tj. iz fizikalne veze između čoveka i žene, dok je Isus, mir nad njim, stvoren posebnim čudom. Podsećam vas na ono što je rečeno u Novom Zavetu:

“Ali pre nego se zajedno nastaniše, pokaza se da je začela po Duhu Svetome”. (Jevanđelju po Meteji, 1:18)

A Luka nam u Novom zavetu kaže da kada su joj lepe vesti, o rođenju sina, najavljenje, Marija je upitala:

“Kako će to biti– reče Marija anđelu- jer se ja ne sastajem sa mužem? Duh sveti sići će na te – odgovorio je Anđeo- Sila Svevišnjeg zaseniće te”. (Luka, 1:34, 35).

Časni Kur’an potvrđuje Isusovo rođenje plemenitijim i uzvišenijim rečima. U odgovoru na Marijino logično pitanje:

„O moj Gospodaru, kako ću imati dete, kad me ni jedan muškarac nije dodirnuo?“ – „Eto tako“, reče – Allah stvara šta On hoće. Kada nešto odluči, On samo rekne: „Budi“- i ono bude”.[5] (Kur’an, poglavlje Imranova porodica, 47.)

Bogu nije neophodno da posije seme u čoveku niti u životinji. On to samo poželi i to postane stvarnost. Ovo je shvatanje kod muslimana vezano za Isusovo rođenje. (I kada sam uporedio kur’ansku i biblijsku verziju Isusovog rođenja čelniku Biblijskog udruženja u našem najvećem gradu, i kada sam ga upitao: „Koju bi verziju voleo da da svojoj ćerci?“ nevoljno je odgovorio: „Kur’ansku“.

„Da skratim“, rekoh svešteniku, „Da li je tačno da se Isus rodio čudotvorno, nasuprot prirodnom rođenju Mojsija i Muhammeda?“ Odgovorio je: „Da“. A ja sam rekao: „I zbog toga Isus nije sličan Mojsiju, nego je Muhammed sličan Mojsiju.“ Jer Bog kaže u Ponovljenim zakonima 18:18., „Kao što si ti“ tj. sličan tebi Mojsije.

Bračne veze

“Mojsije i Muhammed su bili oženjeni, i imali su decu, dok je Isus ostao neoženjen celog života i nije ima dece. Da li je ovo tačno?” Sveštenik je odgovorio: „Da“, „I zbog toga Isus nije sličan Mojsiju, nego je Muhammed sličan Mojsiju, mir nad njim,“ rekoh.

„Mojsije i Muhammed su bili poslanici, kao što su bili i kraljevi. Pod poslanikom se smatra čovek koji dobije Božansku objavu, kao uputu ljudima, a on tu uputu prenosi drugim Božijim stvorenjima, onako kako mu je objavljeno bez ikakvog dodavanja ili oduzimanja. Kralj ima moć da ostavi u životu ili osudi na smrt svoje podanike. Nebitno da li osoba nosi krunu ili ne, ili da li je ona ikada oslovljena kao kralj ili vladar; ako čovek ima pravo na izricanje smrtne kazne – on je kralj. Mojsije je imao takvo pravo. Sećate li se Izraelca koji je otkriven kako krade drva za loženje, na dan subotnji, pa je Mojsije odredio da bude kamenovan do smrti. (Brojevi, 15:36)? Postoje i drugi zločini,takođe spomenuti u Bibliji, za koje je jevrejima određena smrtna kazna, povodom Mojsijeve naredbe. Muhammed je, takođe imao pravo na izricanje presude na žvot kao i smrtne presude nad svojim narodom. Postoje, takođe u Bibliji primeri osoba kojima je dat samo dar proročanstva, ali oni nisu bili u prilici da primenjuju svoje naredbe. Neki od tih časnih ljudi, koji su bili bespomoćni u očiglednom i tvrdokornom odbijanju njihove poruke, bili su poslanici, kao Lot, Jonah, Danijel, Ezra, Jovan Krstitelj, mir nad svima njima. Oni su mogli samo da prenesu poruku, ali nisu mogli da sprovode zakon. Poslanik Isus, nažalost, spada u tu kategoriju poslanika. Hrišćansko jevanđelje to jasno potvrđuje: Kada je Isus doveden pred rimskog kralja Pontiusa (Pilata), optužen za pobunu, Isus se ubedljivo odbranio i odbacio lažnu pobunu. Isus odgovori:

“Moje kraljevstvo ne pripada ovome svetu. Kada bi moje kraljevstvo pripadalo ovom svetu, moji bi se dvorani borili da ne budem predan jevreima, ali moje kraljevstvo nije odavde.“ (Ivan, 18:36)

Ovo je uverilo Pilata da Isus, mir nad njim, iako po njemu nije bio potpuno normalan, nije opasan za njegovu vladavinu. Isus je samo polagao pravo na duhovno poslanstvo. Da li je to tačno svešteniče?“ Sveštenik je odgovorio: „Da“. Rekao sam: „Zbog toga Isus nije sličan Mojsiju, ali Muhammed jeste njemu sličan.“

Obojica, Mojsije i Muhammed su doneli nove zakone i pravila za svoje narode. Mojsije, ne samo da je doneo deset zapovesti Izraelcima, nego i veoma obiman odredoslovni zakon, radi upute svome narodu. Muhammed, mir nad njim, dolazi narodu ogrezlom u varvarstvu i neznanju. Ženili su svoje maćihe, zakopavali svoje žive ćerke, mnogoboštvo, alkoholizam, kocka, razvodi i blud su bili svakodnevne pojave. Gibbon opisuje predislamske Arape u svojoj knjizi „Pad i propast rimske imperije“, kao „ljudske zveri“ skoro bez osećaja, teško da su se razlikovali od ostalih životinjskih stvorenja.“ Jedva da je bilo išta da se uoči kao razlika između „čoveka“ i „životinje“, bili su životinje u ljudskom obliku. I od ovog niskog varvarizma, Muhammed, mir nad njim, ih je uzdigao, prema rečima Tomasa Karlejsa, „u predvodnike svetlosti i znanja“. On kaže: „Za Arapsku naciju to je bio izlazak iz mraka na svetlost. Arabija je po prvi put oživela pomoću toga; siromašni stočarski narod, lutajući neprimećen kroz svoje pustinje, od samog stvaranja sveta vidi da neuočljivo postaje uočljivo, malo je naraslo u svetsku veličinu, a samo jedno stoleće nakon toga, Arabija je bila u Granadi sa jedne strane, u Delhiju sa druge, svetlucajući u obilju i sjaju, i svetlosti genija, Arabija osvaja veliki deo sveta…“

Činjenica da je Muhammed, mir nad njim, dao svome narodu zakon i red, koji nisu imali pre. Što se tiče Isusa, mir nad njim, kada su Jevreji postali sumnjičavi u to da bi on mogao biti varalica koji pokušava da iskvari njihova učenja, Isus se potrudio da ih uveri da on nije došao sa novom religijom – nema novih zakona i novih pravila. Navešću njegove vlastite reči:

“Nemojte misliti da sam došao ukinuti Zakon i poslanike. Ne dođoh da ih ukinem, već da ih ostvarim. Jer, zaista, kažem vam dok postoji Nebo i Zemlja, ni jedna jota, ni jedna kovrčica slova iz zakona sigurno neće nestati, a da se sve ne ostvari.“ (Matej, 5:17,18)

Drugim rečima, on nije došao sa novim zakonima ili propisima; došao je samo da upotpuni prethodni zakon. To je ono što je on jasno stavio do znanja Jevrejima – osim ako nije drsko govorio pokušavajući da natera jevreje da ga prihvate kao od Boga poslanog čoveka, ili da je pod izgovorom pokušao da im nametne novu religiju. Ali ne ! Ovaj Božiji Poslanik se ne bi nikada poslužio takvim sredstvima. On je samo upotpunjavao zakone. On je praktikovao Božije zapovedi koje je doneo Mojsije i poštovao subotu. Ni jedan jevrej ga nije optužio govoreći: „Zažto ne postiš“, ili zašto ne pereš ruke pre nego što komadaš hleb?“, dok su ove optužbe iznosili protiv njegovih apostola (učenika) ali nikada nisu protiv Isusa. To je zato što je on kao dobar jevrej uvažavao zakone prethodnih poslanika. Ukratko, Isus nije doneo nova verska pravila i nije doneo novi Zakon, kao što su to uradili Mojsije i Muhammed, mir nad njima svima. Da li je ovo istina?“ upitao sam sveštenika?

„Da“, odgovori on.

„I zbog toga Isus nije sličan Mojsiju, dok Muhammed jeste,“ rekoh.

 Način na koji su umrli

„Obojica, i Mojsije i Muhammed, su umrli prirodnom smrću, a po hrišćanskom učenju Isus je nasilno ubijen, na krstu[6]. Da li je to istina?“ Sveštenik odgovori „Da“. Rekoh „I zbog toga,takođe, Isus nije sličan Mojsiju, dok Muhammed jeste.“

 Nebeski Dom

„Obojica, Mojsije i Muhammed su sahranjeni u zemlji, ali po vama, Isus se odmara na Nebu. Da li je to tačno?“ Sveštenik se složio sa mnom.

Rekoh „i zbog toga Isus nije sličan Mojsiju, dok Muhammed jeste“.

Ismail – prvorođeni

Pošto se sveštenik usaglašavao sa svakom tačkom, ja sam rekao: „Svešteniče, ovo što sam učinio do sada je samo radi dokazivanja jedne stavke iz celog Proročanstva – tj. Dokazivanje rečenice “Podignuću im proroka između njihove sabraće, kao što si ti…“   ”Kao što si ti” – sličan tebi – “kao Mojsije”.

Proročanstvo je mnogo više od ove jedne fraze,     koja glasi: “Podignuću im proroka između         njihove sabraće, kao što si ti…” naglasak je na rečima: “između njihove sabraće.” Mojsije i njegov narod, jevreji su ovde oslovljeni kao rasni entitet, a kao takvi, njihova “sabraća” bi bez sumnje bili Arapi. Vidite, Biblija govori o Ibrahimu (Abrahamu), mir nad njim, kao “Božijem prijatelju.” Ibrahim ima dve žene – Saru i Hadžeru, Hadžera je rodila Ibrahimu sina, njegovog prvenca – Ismaila.

“…a Abraham sinu što mu ga rodi Hagara nadenu ime Jismael.” (Ismail, mir nad njim) (Postanak, 16:15)

 “uzme zatim Abraham svoga sina, Jismaela…” (Postanak, 17:23)

a njegovu sinu Jismaelu bijaše trinaest godina kad ga obreza.” (Postanak: 17:25)

Sve do dobi od trinaest godina Ismail, mir nad njim, je bio jedini sin, seme Ibrahimovo, mir nad njim, kada je uspostavljen savez između uzvišenog Boga i Ibrahima, mir nad njim, Bog     daruje Ibrahimu, mir nad njim, drugog sina sa   Sarom, po imenu Isak, mir nad njim, koji je bio mnogo mlađi od njegovog brata Ismaila.

Arapi i Jevreji

Ako su Ismail i Ishak, obojica sinovi istog oca, a od njih potiču Arapi i jevreji po toj liniji, onda su Arapi i jevreji braća. Pa su tako deca jednog sabraća drugog.

Ishakova deca su jevreji, a Ismailova deca su Arapi – pa su tako oni jedni drugima sabraća. Biblija potvrđuje:

“I pred licem drugih on će stan podići.” (Postanak, 16:12)

zatim izdahnu; umrije i bi pridružen svojim precima.” (Postanak, 25:17)

Ishakova deca su sabraća Ismailovoj deci.   Na sličan način Muhammed, mir nad njim, potiče od izraelćanske sabraće, zato što je on poreklom  od Ismaila sina Ibrahimova. Ovo potvrđuje poslanstvo u kojem se kaže:

Podignuću im poslanika između njihove braće” (Ponovljeni zakon, 18:18)

Ovde poslanstvo izričito napominje da dolazeći Poslanik, koji će biti kao Mojsije, ne sme izrasti od “dece izraelske” ili “između njih samih”, nego od njihove sabraće. Muhammed stoga potiče od njihove sabraće!

Govoriće Moje reči

Proročanstvo se nastavlja dalje:

“…I staviću svoje reči u njegova usta…” šta to znači kada se kaže: “staviću moje reči u tvoja usta?”

Vidite, kada sam tražio od vas da otvorite Ponovljeni zakon, poglavlje 18, stih 18, i ako sam vas ja zamolio da čitate, i ako ste vi čitali; da li bih ja stavljao moje reči u vaša usta? Sveštenik je odgovorio: “Ne.” Nastavio sam: “Ako bih vas ja učio arapski jezik koji vi ne poznajete, i ako bih vas ja zamolio da ponavljate za mnom ono što ja izgovorim,.

“Kul huvallahu ehad, Allahu Samed, lem jelid ve lem juled ve lem jekun lehu kufuven ehad”.

Reci: “On je Bog – jedan! Bog je utočište svakom! Nije rodio i rođen nije, I niko Mu ravan nije! (Časni Kur’an, 112:1-4)

Zar ne bih stavljao ove reči stranog jezika, koje niste čuli a koje biste izgovarali, u vaša usta?”

Sveštenik se saglasio da je to doista tako. Na identičan način, ja sam rekao reči objavljene u časnom Kur’anu, objavi dostavljenoj Muhammedu, mir nad njim, od Svemogućeg Boga.

Istorija nam kaže da je tada Muhammed, mir nad njim, imao četrdeset godina. Boravio je u pećini, četiri kilometara severno od grada Mekke. Bila je to 27. noć muslimanskog meseca Ramazana. U pećini mu je anđeo Džebrail (Gavrilo) naredio na njegovom maternjem jeziku: “ikra” – što znači: čitaj!” ili “proglasi!” ili “recituj!”. Muhammed je preplašen i u svojoj zbunjenosti odgovorio: “ma ene bi kariin,” što znači: “ja ne znam da čitam!” Anđeo mu je naredio to i drugi put, ali je rezultat bio isti.   Ali trećeg puta je anđeo nastavio: “Ikra, bismi rabbikellezi halek.” Sada je Muhammed shvatio, ono što se od njega zahtevalo je da ponovi! Da proba! I on je ponavljao reči, onako kako su stavljene u njegova usta, kako mu je rečeno. Uzvišeni kaže:

“Čitaj, u ime Gospodara tvoga koji stvara,Stvara čoveka od ugruška! Čitaj, plemenit je Gospodar tvoj, Koji poučava peru, Koji čoveka   poučava onome što ne zna”. (Časni Kur’an 96: 1-5)

Ovo je prvih pet stihova koji su objavljeni Muhammedu, mir nad njim, koji sada zauzimaju početak 96. poglavlja časnog Kur’ana.            

Verni svedok

Odmah po odlasku anđela, Muhammed, mir nad njim, je požurio kući, preplašen i sav oznojen, zatražio je od svoje voljene žene Hatidže da ga pokrije.

Legao je gledajući u nju. Nakon što je došao k sebi, objasnio joj je šta je čuo i video. Ona ga je uverila u svoje pouzdanje u njega, i da Bog, slavljen neka je On, ne bi nikada dozvolio da mu se desi neka strašna stvar. Da li su ovo ispovesti varalice?   Da li bi varalice, kada bi ih Božiji anđeo suočio   sa porukom od Najuzvišenijeg, prestrašeni i preznojeni, otrčali kući i to priznali svojim ženama? Svaki kritičar može videti da njegove reakcije i ispovesti potiču od jednog poštenog, iskrenog čoveka, čoveka od istine -“El – Emin” – pošteni, pouzdani, poverljivi.

U narednih dvadeset i tri godine njegovog poslaničkog života, reči su “stavljane u njegova usta”, a on ih je izgovarao. One su imale neizbrisiv uticaj na njegovo srce i um: i kako je obim časnih spisa (Kur’ana časnog) rastao, pisan na palminom lišću, na životinjskim kožama i plećkama: i u srcima njegovih vernih učenika (tj. pamtili su ih napamet). Pre njegove smrti, ove reči su poređane redosledom kakav mi danas nalazimo u časnom Kur’anu.

Reči (objave) su u stvari stavljene u njegova usta, tačno onako kako je predskazano u proročanstvu, kao što smo već naveli u diskusiji: “i staviću svoje reči u njegova usta.” (Pon. zakon, 18:18)

Nepismeni poslanik

Muhammedovo, mir nad njim, iskustvo u pećini Hira, kasnije poznatoj kao – Planina svetlosti, i njegova reakcija prouzrokovana prvom objavom je tačno ispunjenje drugog Bibliskog proročanstva.

U knjizi Isaija, poglavlje 29. stih 12, čitamo: “knjiga (el-kitab, el-kur’an, čitanje, recitiranje) koja se daje čoveku koji ne ume da čita.” “en-nebijjil-umijj” što znači: “…verovesnika koji ne zna da čita i piše…, (Časni Kur’an 7:158)

…govoreći, čitaj ovo, ja te molim.” (reči “ja te molim”, se ne nalaze u hebrejskim skriptima): “i on reče: ja nisam učen.” (Isaija, poglavlje 29. stih 12) (reči: “ja nisam učen” su tačan prevod reči: “ma ene bi kariiin” (tj. ja ne znam da čitam ni da pišem, a to su reči koje je Muhammed, mir nad njim, dva puta ponovio “svetom duhu” – anđelu Gavrilu, kada mu je naredio: “ikre” -čitaj!).

Dopustite mi da citiram stih, bez prekida, kako stoji u Bibliji: ” Ili da daju knjigu onom koji ne zna čitati govoreći: Čitaj to; a on reče: Ne znam čitati”. (Izaija 29:12)

Treba uočiti da nije bilo arapske Biblije u šestom veku hrišćanske ere, kada je živeo i propovedao Muhammed, mir nad njim! Osim toga, on   je bio potpuno nepismen. Ni jedno ljudsko biće ga nije podučilo pisati nijednu reč. Njegov učitelj je bio Stvoritelj.

On ne govori po volji svojoj to je samo objava koja     mu se obznanjuje, uči ga jedan ogromne snage.”(Časni Kur’an 53: 3-5).

Bez ikakvog školskog obrazovanja, on je naterao mudrace da se postide.

Važna opomena

“Vidite”, rekao sam svešteniku, “kako proročanstvo pokriva Muhammeda, mir nad njim, kao rukavica. Ne moramo rastezati proročanstva, kako bismo opravdali ispunjenje o Muhammedu, mir nad njim.” Sveštenik je odgovorio: “Sva vaša izlaganja dobro zvuče, ali su ona bez ishoda, radi toga što mi hrišćani imamo Isusa Hrista ”otelovljenog” boga, koji nas je oslobodio robovanja grehu!”.

Upitao sam: “Nije važno? Bog nije tako mislio. On se potrudio da se njegove opomene zabeleže. Bog je znao da će biti ljudi kao što ste vi, koji će lakoumno, rado otpisati njegove reči, zato se On koristio u Pon. zakon 18:19, strašnom opomenom: ”a ne bude li tko poslušao mojih reči, što ih prorok bude govorio u moje ime, taj će odgovarati preda Mnom.

Zar vas ovo ne prestravljuje? Svemogući Bog preti osvetom! Mi umiremo od straha kada nam zapreti kakav propalica, a vi ne strahujete od Božije pretnje.

Čudo nad čudima! U Pon. zakonu, poglavlje 18, stih 19, imamo dalje ispunjenje proračanstava o Muhammedu, mir nad njim! Slušajte pažljivo:

“…mojih reči, što ih prorok bude govorio u moje ime.”

U čije ime govori Muhammed, mir nad njim?    Otvorio sam Kur’an časni, prevod 114. poglavlje Ljudski rod – poslednje poglavlje, i pokazao mu formulu na vrhu poglavlja: “bismillahir-rahmanir-rahim, a što znači: ”u ime Boga, Milostivog, Samilosnog.

1] Reč Mesaja potiče od arapskog i hebrejskog glagola „mesaha“ što u prevodu znači: trljati, pomaziti, masirati. Dok religijsko značenje ove reči je „Onaj koji je pomilovan“, jer sveštenici i kraljevi su pomilovani postavljanjem na poverenim položajima.

2] Žena koju Kur’an navodi kao majku poslanika Isusa. Ona je najpoštovanija žena u islamu. Jedina žena imenom spomenuta u Kur’anu, u kojem postoji poglavlje nazvano po njoj, 19., poglavlje Kur’ana . Poslanik je spomenuo kao jednu od četiri najbolje žene na svetu i koje će prve ući u Raj. Islam, međutim, poriče božanstvenost Merije i Isusa, kao i tvrdnju da je Isa sin Božji. Oni jesu odabrani ljudi, a samo se Bog, uzvišeni Stvoritelj obožava, i Njegovo vlastito uzvišeno ime je Allah. (op. recez.)

3] Mesaja, prevedeno kao Krist ne znači bog. Reč Kristos je grčkog porekla i znači pomilovani. U Bibliji (Izaija, 45:1) je čak neznanobožac Kiru nazvan Krist.

4] Muhammed je spomenut u Bibliji, po imenu, u pesmi Solomona 5:6. Hebrejska reč u pesmi korištena je Muhammudim. Zadnja slova IM je množina i znači uvažavanje i poštovanje. Bez dodatka I ime bi bilo Mahammud, preveena kao „ potpuno privlačan“ ili u drugoj verziji Biblije „Hvaljeni tj. dostojan hvale“ – Muhammed.

5] Molimo vas otvorite Časni Kuran, poglavlje Trpeza, stih 42., i poglavlje Merjem (Marija) stih 16, gde se govori o Isusovom rođenju, pročitajte navedene pasuse i uvidećete koliko visok položaj imaju Isus i njegova majka u islamu.

6] Potraži knjigu: Da li je Isus, mir nad njim, razapet na krstu? Ahmed Didat.

Ahmed Didat,  “Muhammed u Bibliji”

izvor:islamhouse.com/sr

About Islam

Pogledaj takođe

Priznanje biblijskih stručnjaka sa Instituta Westar: Samo 18% što se pripisuje Isusu je istina

The Jesus Seminar je osnovan 1985. godine i na njemu se raspravlja(lo) o „historijskom Isusu“. …