Voda

Do pre dve godine nisam imala priliku da upoznam islam. To je bilo zato što u svetu hrišćanstva, bar tamo gde sam ja živela, vera nije prioritetna stvar. Nisu me ni interesovale ostale religije.

Bila sam na prvoj godini fakulteta u Istočnom Sarajevu. Tamo sam živela privatno s cimerkama, a pošto su one bile iz Republike Srpske, odlazile bi često kući za vikend. Tako sam ostajala sama u stanu u kojem je bilo veoma teško živeti.

Jedne noći sam spavala sama u sobi i imala sam strašne košmare. Kada sam se probudila, nisam bila sigurna da li sanjam ili se to stvarno dešava, jer se san dešavao upravo u toj sobi. Pogledala sam na sat, bilo je tačno tri sata posle ponoći. Samo sam gledala ispred sebe, ne pomerajući se od straha. U tom trenutku sam mobilnim telefonom pokušavala da  dobijem majku, kao i nekoliko prijatelja. Morala sam ih probuditi kako bi popričali sa mnom.

Zanimljivo je da je sredina iz koje potičem mešovita. Tokom srednje škole, najbliži su mi bili muslimani. Doduše, nikada nismo pravili razliku i nikada nismo ni pričali o veri. Kada sam te noći dobila na telefon jednog od njih i zamolila ga da ostane što duže na liniji, nisam ni slutila da će taj poziv biti presudan. Kako u tom trenutku, tako i u narednom periodu života.

Ispričala sam mu san, a on mi reče da se smirim i da će odmah naći leka za to. Prekide se veza, a ja ostadoh ukočena, u jednom položaju, kao da iščekujem da mi se san obistini, tu, pred očima. U tom trenutku se začu zvuk poruke koja je glasila: “Ustani sad, odi okupaj se, obuci čistu odeću, lezi opet u krevet, pa mi se javi.” Kada sam sve to uradila, stigla je i druga poruka u kojoj je bila ispisana Kuransko poglavlje „El-Fatiha“ , onako kako bi trebalo da se iščita. Objašnjeno mi je kako da je čitam i da uz to podignem ruke k nebu, kao što muslimani rade.

Tada sam prvi put podigla ruke prema Uzvišenom Allahu, iako toga možda nisam bila svesna. Kada sam izgovorila prvu reč, zapitah se kakav je ovo jezik. Bila sam zbunjena, ali i uporna. Legla sam i do ujutru spavala bez tegoba. Prvo što sam pomislila je: „Onaj tekst koji sam sinoć uporno učila, pomogao mi je.“

Počela sam da sanjam džamiju i njenu unutrašnjost. Ovakvi snovi su se nastavljali, pa sam jedne noći sanjala Kabu (prvi hram sagrađen na Zemlji radi obožavanja Boga, nalazi se u Mekki) i jednu ženu koja me je, u svoj onoj gužvi ispred Kabe, potapšala po ramenu i pitala: „A kada ćeš da se pokriješ?“ I od tada, zaintrigiralo me je sve to, počela sam da istražujem, i čitam o islamu, o načinu života muslimana i njihovoj molitvi. Odmah sam primetila da su muslimani jedini pokorni Bogu. Svi ostali mešaju nekoga ili nešto u svojoj predanosti. Dakle, to nije prava predanost.

Pravila sam razna poređenja s hrišćanstvom. Jedno od njih koje me je najviše navelo da dalje istražujem jeste da je islam jedina vera koja javno poziva na namaz (molitvu). S druge strane, crkva ima zvona koja ne poručuju ništa osim proizvedenog zvuka. Muslimani su jedinstveni. Svi isto uče i zajedno padaju na sedždu. Kada uđeš u džamiju izuješ se, staneš na mekan tepih, nema slika koje skreću misli, usredsređen si na klanjanje (obavljanje molitve) za imamom (onaj koji predvodi molitvu).

Postala sam radoznalija. Pitala sam da mi neko objasni određene pojedinosti. Zbog čega se prilikom crkvenih obreda dugo stoji na betonu? Zbog čega se njihovi sveci ljube prilikom prilaska grobovima, a da se pritom nijednog trenutka, dok tu stojiš, ne setiš Gospodara? To su prve činjenice koje su me zaintrigirale.

Nastavila sam dalje da čitam o islamu i naišla na učenje Kur’ana, tj. lečenje rukjom (učenjem Kur’ana i dova) . Kada sam to odgledala, prvi put se u meni nešto prelomilo, srce mi se otvorilo prema islamu.

Na početku je sve ličilo na jednu malu nit u spoznaji. Trebalo je još vremena za shvatanje dokaza. Kako sam nailazila na ajete o nauci i otkrićima, shvatila sam da to ljudska ruka nije mogla da napiše. Jedan je Kur’an, na jednom jeziku za sve, dok Biblija ima više verzija i izdanja. Postoji Biblija za odrasle, izdanje Biblije za decu, a čak postoji Biblija od Davida i 66 verzija koje, kad se uče, ne ostavljaju nikakav uticaj.

Shvatila sam da islam ima smisla i rešila sam da nastavim dalje. Vremenom je sve počelo da se uklapa, na svako zašto imala sam odgovarajuće zato. Islam je jednostavan i realan. Potraga je trajala više od godinu dana. Neke stvari su mi bile nejasne, jer sam odgajana u drugačijoj porodici.

Na kraju, imala sam poslednju nedoumoicu vezanu za hrišćanske svece u crkvama – zbog čega je Uzvišeni Allah ostavio ta tela da ostanu neuništena i tako hrišćane vezao da još više veruju, jer imaju materijalan dokaz? Jednom prilikom, dok sam razmišljala o tome, na televiziji je bila naučna emisija u kojoj su prikazivali kako su našli faraona koji je živeo pre nekoliko hiljada godina. Njegovo telo je ostalo gotovo netaknuto. Kasnije sam doznala da se tela takozvanih svetaca balzamuju. To je otklonilo svaku moju sumnju o islamu. Došla sam do spoznaje da je islam jedina vera i da bez Šehadeta moja ljubav prema islamu ništa ne znači.

Želela sam da prihvatim islam odmah. Međutim, tada je nastalo jedno veliko razočarenje, moja porodica nije muslimanska. Kako sad odjednom da im objasniti sve to, imajući pored toga u vidu da živimo u konzervativnoj sredini u kojoj ne postoji toliko slobode u verskom izboru?

Dugo sam pravila planove kako da sredim život i spasem sebe. Konačno sam se odlučila da primim islam, a moja duša kao da je već bila ispunjena imanom. Nije me interesovalo šta će se desiti sutra, jer sam već znala da je budućnost neizvesna i da će biti onako kako je Uzvišeni Allah odredio. Znala sam i to da On Svoje robove ne ostavlja u nevolji.

Nakon dve godine, život mi se značajno promenio. Uzvišeni Allah, mi je uslišio dovu i dao da živim sa svojim narodom, među muslimanima, u veri u kojoj sam se rodila. Omogućio mi je da s ponosom nosim maramu i širim islam, kad god to mogu. Nikada ne bih ostavila islam i način na koji sada živim, jer sam osetila koliko je Bog Milostiv. Osetila sam to putem namaza i dove (molitve) i našla sam spas.

Već neko vreme živim u Sandžaku u Srbiji. Našla sam posao, nastavila sam studije, upisavši uporedo još jedan fakultet. Sredina me je jako lepo prihvatila. Pokušavam da se posvetim koliko god mogu ibadetu i najveći mir pronalazim u namazu. Radim u okviru širenja islama, čime se ponosim. Jako malo vremena imam za sebe, ali trudim se da u svemu istrajem i nastavim dalje, s osmehom na licu. Aktivna sam na polju humantiranog rada. To me dodatno oduševljava. Briga o ugroženima, siromasima i nevoljnicima ispunjava mi srce, a saznanje da za to dolazi, inša-Allah, velika nagrada, smiruje me i raduje.

Odnosi s roditeljima su prilično dobri. Neki rođaci su me potpuno odbacili, neki još uvek nisu. Imam samo 22 godine i moram sebi da obezbedim egzistenciju, jer više nemam finansijsku podršku porodice. Uzvišeni Allah, daje opskrbu, pa se i ne brinem da li ću imati novca za život. Allahu moj, učini nas boljim i pokornijim! Uputi moje roditelje na Pravi put i spasi nas na onome Strašnome danu, kada ćemo jedni od drugih bežati! Amin!

Nejra R

Istinita priča iz knjige „Primile su islam kao kraljica Belkisa“ – Enisa Aganović

About pozivistine

Pogledaj takođe

Islam- najljepši poklon

Rođena sam u hrišćanskoj porodici, u kojoj su se slavili svi hrišćanski praznici i poštovali …