Poziv Istine
Allah Uzvišeni je omogućio svim ljudima uzroke pobede i uspeha, bez obzira da li oni bili bogati ili siromašni, dok su razlozi i uzroci koji ne vode konačnom uspehu, poput imetka i položaja, dati samo nekim ljudima.
Verovanje i činjenje dobrih dela su jedini uzroci pobede i uspeha i na ovome i na budućem svetu i ono je svima olakšano. Takođe, i mesto verovanja je srce i ono postoji kod svakog, a delovima tela se čine dobra dela i njih svako poseduje, pa ko bude srcem verovao i i čineći dobra dela svoje verovanje potvrđivao uspeće i na ovome i na budućem svetu, a sve drugo mimo toga vodi u propast.
Allah kaže: Tako mi vremena – čovek, doista, na gubitku, samo ne oni koji veruju i dobra dela čine, i koji jedni drugima istinu preporučuju i koji jedni drugima preporučuju strpljenje. (Kur’an, poglavlje El-Asr, 1-3.)
Uspeh i pobeda na ovom svetu i na budućem svetu se može postići samo verovanjem i činjenjem dobrih dela.
Čovekova vrednost kod Allaha se meri po snazi verovanja koju čovek nosi sa sobom i po dobrim delima koja čini, a ne po bogatstvu ili položaju koji poseduje.
Čovek je kod Allaha vredan shodno svojstvima koje poseduje, a ne sam po sebi. Ebu Leheb[2] je bio poznatog porekla i pozicije, ali i pored toga će biti bačen u rasplamsalu vatru, jer nije verovao u Allaha.
Dok s druge strane imamo Bilala[3] koji zamalo život nije izgubio zbog mučenja na način da mu se užareni kamen stavljao na stomak samo zato što je verovao u Jednog Boga, pa ga je Bog Uzvišeni uzdigao na takav položaj da je na Kabi proučio ezan[4] na dan oslobođenja Mekke i učinio ga je Poslanikovim mujezinom[5] sve do smrti, a Poslanik je čuo zvuk njegovih koraka ispred sebe u Raju.
Neki narodi su smatrali da je uzrok uspeha i pobede brojnost, kao što je bio slučaj sa narodom poslanika Nuha (Noje).
Neki narodi su smatrali da je uzrok uspeha i pobede snaga, kao što je bio slučaj sa narodom Ada[6].
Neki narodi su smatrali da je uzrok uspeha i pobede zanastvo, kao što je bio slučaj sa narodom Semuda[7].
Neki narodi su smatrali da je uzrok uspeha i pobede obožavanje kipova, poput Ibrahimovog (Avram) naroda.
Neki narodi su smatrali da je uzrok uspeha i pobede trgovina, poput Šuajbovog naroda[8].
Neki narodi su smatrali da je uzrok uspeha i pobede poljoprivreda, kao što je bio narod Sabe.[9]
Neki su smatrali da su uzrok uspeha i pobede vlast i upravljanje državom, poput Nimruda[10] i faraona.
Neki su smatrali da je uzrok uspeha i pobede imetak, kao što je bio slučaj sa Karunom[11].
Allah Uzvišeni je svim ovim narodima slao verovesnike i poslanike kako bi ih pozivali u robovanje samo Allahu Koji nema sudruga, i kako bi im pojasnili da uzrok pobede i uspeha nije u spomenutim stvarima, nego da je verovanje koje je popraćeno dobrim delima i pokornost Allahu i Poslanicima, mir nad njima, pravi uzrok pobede.
Oni koji se Allahu i Poslaniku Njegovom budu pokoravali, koji se Allaha budu bojali i koji od Njega budu strahovali – oni će postići ono što budu želeli. (Kuran, poglavlje En-Nur, 52.)
Onima koji u nevidljivi svet budu verovali i molitvu obavljali i udeljivali deo od onoga što im Mi budemo davali; i onima koji budu verovali u ono što se objavljuje tebi i u ono što je objavljeno pre tebe, i onima koji u onaj svet budu čvrsto verovali. Njima će Gospodar njihov na Pravi put ukazati i oni će ono što žele ostvariti. (Kuran, poglavlje El-Bekare, 3-5.)
Kada su spomenuti narodi zanegirali Poslanike i nastavili da i dalje lutaju u neverovanju i mnogoboštvu, te zapali u duboki nemar, Allah ih je uništio, dok je verovesnike i nihove sledbenike spasio i pomogao ih protiv njihovih neprijatelja.
Srazmerno stepenu njihove vere i ubeđenja i naspram stvari za koje su mislili da će im podariti uspeh uporno su činili grehove, a srazmerno gresima došla im je velika patnja.
Rekao je Uzvišeni: I sve smo prema gresima njihovim kaznili: na neke vetar, pun peska poslali, a neke strašnim glasom uništili; neke u zemlju uterali, a neke potopili. Allah im nije učinio nepravdu, sami su sebi nepravdu naneli. (Kuran, poglavlje El-Ankebut, 40.)
I rekao je: I kad je došla kazna Naša, Mi smo, milošću Našom, Saliha i vernike s njim spasili od sramote toga dana – Gospodar tvoj je, uistinu, moćan i silan – a one koji su činili zlo pogodio je strašan glas i oni su u zemlji svojoj osvanuli mrtvi, nepomični… (Kuran, poglavlje Hud, 66-67.)
Razumevanje pojma: Čišćenje duše
Čišćenje duše podrazumeva formalnu i fizičku čistoću od svake vrste prljavštine i nečistoće.
Čišćenje je vezano za tri stvari:
Prva: Čišćenje odnosa prema Allahu, a ona označava uklanjanje svih vrsta mnogoboštva, licemerstva, pretvaranja, kako bi čovek mogao Allaha iskreno obožavati.
Druga: Čišćenje odnosa prema Poslaniku, mir nad njim, što podrazumeva udaljavanje od svih vidova novotarija u veri, kako bi se Allah mogao obožavati na propisani način.
Treća: Čišćenje odnosa prema samom sebi, a u to ulazi čišćenje i navikavanje na pokornost Allahu i lepo ophođenje, te čišćenje od loših postupaka i ružnog ponašanja i osobina poput zlobe, zavisti, laganja, ogovaranja, nasilja nad stvorenjima, kako bi se čovek ophodio prema ljudima na lep način.
Kome budu podarene ovakve vrline zasigurno je postigao visoke stepene u verovanju, znanju i postupanju po njemu, kao i visoke stepene u Raju.
Allah Uzvišeni kaže:
…i duše i Onoga koji je stvori pa joj put dobra i put zla shvatljivim učini, uspeće samo onaj koji je očisti, a biće izgubljen onaj koji je zaprlja! (Kuran, poglavlje Eš-Šems, 7-10.)
I kaže: Postići će šta želi onaj koji se očisti i spomene ime Gospodara svoga pa molitvu obavi! (Kuran, poglavlje El-Eala, 14-15.)
Pravi uspeh jeste postići traženo, a biti spašen od svega neželjenog na ovom i na budućem svetu.
[2] Ebu Leheb, tj. Abdul-Uza ibn Abdu-l-Muttalib, je bio stric Božijeg Poslanika, mir nad njim, ali i pored toga bio je jedan od najžešćih neprijatelja Božijeg Poslanika (op. prev.).
[3] Bilal, tamnoputi oslobođeni rob, među prvim osobama koje su prihvatile islam, i jedan od najpoštovanijih sledbenika Božijeg poslanika Muhammeda, mir nad njim. (op. prev.).
[4] Svakodnevni islamski poziv muslimanima na molitvu. (op. prev.).
[5] Osoba koja poziva muslimane na svakodnevnu petodnevnu molitvu (op.prev.).
[6] Narod Ad drevni je narod koji se spominje u Kur’anu. I ime jednog moćnog arapskog plemena. Novija otkrića pokazuju da je postojalo jedno moćno arapsko pleme koje se iz današnje Saudijske Arabije iselilo prema Siriji, Egiptu i Vavilonu i tamo uspostavilo moćnu dinastiju. Ovome narodu je Bog poslao kao poslanika Huda (op.prev.).
[7]Narod Semud, deveta generacija nakon poslanika Noja i velikog Potopa. Narod koji je živeo na području današnje Palestine i Hidžaza u Saudijskoj Arabiji. Kur’an navodi da su živeli u kućama “isklesanim u stenama”, i da su bili politeisti.
[8] Šuajb, Božiji poslanik, poslat arapskom narodu Medjen, na teritoriji današnjeg Hidžaza u Saudijskoj Arabiji i Palestine.
[9] Kraljica Sabe, bila je vladar Sabe. Moderna arheologija je locira u današnji Jemen. Spomenuta je u Bibliji i Kur’anu (op.prev.).
[10] Nimrud je antički asirski grad. Ruševine grada su nađene u današnjem Iraku, oko 30 kilometara od Mosula. U antička vremena grad se zvao Kalhu. Arapi su grad nazvali Nimrud prema legendarnom kralju Nimrodu.
[11] Karun, Mojsijev savremenik, posedovao je ogromno bogastvo. Karuna je Bog uništio zajedno sa dvorcem i bogastvom koje je posedovao. Bio je uz faraona, oholo se ponašao i zajedno sa faraonom tlačio svoj narod- sinove Izrailove.
Muhammed b. Ibrahim et-Tuvejdžiri, “Uzroci uspeha i pobede”.
izvor:islamhouse.com/sr
