Home / Tekst / Verske teme / Fikh (Islamski propisi) / Putovanje žene bez mahrema

Putovanje žene bez mahrema

Pitanje: Ja sam učenica na univerzitetu u Damasku i živim izvan grada. Ponekada sam prisiljena da sama putujem više od stotinu kilometara, dakle bez mahrema, koristeći sredstva javnom prijevoza. Na taj način putujem do univerziteta. Kakav je šerijatski propis glede ovog mog postupka?

Odgovor: Kažem tražeći pomoć od Allaha subhanehu ve te’ala:
Sestra je spomenula da je prisiljena da putuje svakog dana preko stotinu kilometara sredstvima javnom prijevoza. Ovo putovanje nije dopušteno ženi osim sa mahremom. Obadvojica Šejhova, autori Sunnena osim En Nesaija, i Ahmed bilježe predaju od Abdullaha b. Omera radijjallahu anhuma, da je Vjerovjesnik salallahu te’ala alejhi ve selem rekao: “Žena ne smije putovati tri dana osim sa mahremom.”

Buharija, Tirmizi i Ahmed bilježe predaju od Ebu Seida El Hudrija radijjallahu anhu da je Allahov Poslanik salallahu te’ala alejhi ve selem rekao: “Ženi je zabranjeno da putuje na put dug dva dana osim sa svojim mužem ili mahremom.”

Učenjaci se slažu da joj je zabranjeno putovati bez mahrema na bilo koje putovanje, dugo ili kratko.
Dok su hanefije dopustile da žena putuje bez mahrema na udaljenost na kojoj se namaz ne krati.

Ali u svakom slučaju shodno obadva mišljenja ženi nije dopušteno da putuje na udaljenost veću od osamdeset i dva kilometra, po onima koji smatraju ovo ograničenjem udaljine za kraćenje namaza, ili da putuje na put koji se smatra putovanjem shodno običajima tog naroda shodno običajnom pravu kao što je navedeno u fikhskim pravilima.

Savremenjaci koji žele napraviti razliku između ovog ili onog putovanja, te smatraju da nije uslov postojanje mahrema na putovanju u sredstvima javnog prijevoza jer postoji određena sigurnost je stav poništen na osnovu svih dokaza o zabrani putovanja. Jer nema dokaza niko onaj ko za svoj stav ne navede dokaz iz Kur’ana ili sunneta.

Imam Šafija rahimehullah kaže: “Nisam čuo nikoga, kome su ljudi pripisali ili da sebi pripiše znanje koje se suprostavlja tome da je Allah stavio u obavezu da se slijedi naredba Allahovog Poslanika salallahu te’ala alejhi ve selem i da se prihvati njegov sud. Jer Allah subhanehu ve te’ala nikome nakon njega nije dao pravo da bude slijeđen. Kao i to da nije obaveza držati se ničijih riječi osim Allahove Knjige i sunneta Njegovog Poslanika salallahu te’ala alejhi ve selem. Sve ono što je mimo toga slijedi njima. Također Allah je propisao nama, onima koji su bili prije nas i onima koji su poslije nas, prihvatanje predaja od Allahovog Poslanika salallahu te’ala alejhi ve selem. El Umm ( 7 / 237). “

Dr. Ahmad Nedžib

About Islam

Pogledaj takođe

19. Plodovi i koristi vjerovanja u tevhidul-uluhijje

Obožavanje samo Allaha i posvećivanje svih ibadeta samo Njemu, pojedincu donosi mnogostruke koristi na ovom …