Home / Tekst / Verske teme / Akida (Verovanje) / Pravo značenje monoteizma (verovanja u jednog Boga) u Islamu

Pravo značenje monoteizma (verovanja u jednog Boga) u Islamu

Doista reči monoteizma (tevhida) ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga koji zaslužuje obožavanje osim Allaha (Boga) jedinog,’ a koje su najbolji i najpotpuniji zikr (spominjanje Allaha (Boga)), neće biti primljene kod Uzvišenog Allaha (Boga) pukim izgovaranjem ovih reči. One neće biti prihvaćene bez uspostavljanja onoga što one u stvarnosti znače i ostvarivanja njihovih temelja od negiranja mnogoboštva i potvrde Jednoće Uzvišenog Allaha (Boga), sa čvrstim verovanjem i radom po njemu. Na ovaj način rob će biti istinskim muslimanom i pripadnikom ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog.’

Ove uzvišene reči sadrže značenje da sve što je mimo Allaha (Boga) nije božanstvo, i da su sva božanstva mimo Allaha (Boga) ništavna, i da je njihova potvrda najveća nepravda i najgora zabluda.

Uzvišeni Allah (Bog) je rekao:

Ko je u većoj zabludi od onih koji, umesto Allaha (Boga), mole (idole) one koji im se do Kijametskog (Sudnjeg) dana neće odazvati i koji su prema njihovim dovama (molitvama) ravnodušni. Kada ljudi budu sabrani, oni će im biti neprijatelji i poreći će obožavanje njihovo. (Kur’an, Al-Ahkaf, 5-6)

Uzvišeni je, takođe, rekao:

To je zato što je Allah (Bog) – Istina, a oni koje oni, pored Allaha (Boga), mole – laž, i zato što je Allah (Bog) Svevišnji i Veliki. (Kur’an, El-Hadždž, 62)

Uzvišeni je rekao:

Širk (mnogoboštvo) je, zaista, velika nepravda. (Kur’an, Lukman, 13)

Uzvišeni je, takođe, rekao:

A nevernici su pravi nepravednici. (Kur’an, Al-Bekara, 254)

Zulum (nepravda) znači staviti nešto na mesto koje mu ne pripada. Nema sumnje da je upućivanje bogosluženja nekom drugom mimo Allaha (Boga) nepravda, zato što se bogosluženje čini samo Allahu (Bogu). Štaviše, upućivanje bogosluženja nekom drugom mimo Uzvišenog Allaha (Boga) je najveća i najopasnija nepravda.

Doista je značenje reči ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ obavezno razumeti, jer u suprotnom po konsenzusu učenjaka, one neće koristiti onome ko ih izgovara bez razumevanja i rada po onome što one sadrže.

Kao što Uzvišeni Allah (Bog) kaže:

Oni koje oni, pored Njega, mole – neće se moći za druge zauzimati; moći će samo oni koji Istinu svedoče, oni koji znaju. (Kur’an, Ukras, 86)

Značenje ajeta, kao što kažu učenjaci tefsira (tumačenja Kur’ana), je da reči Uzvišenog ‘oni koji Istinu svedoče’, znače oni koji svedoče ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ i znaju srcima ono što izgovaraju jezikom. Zato što svedočenje obavezuje i zahteva znanje o onome o čemu se svedoči, a ako se izgovara bez znanja onda ne može biti svedočenjem. Svedočenje, takođe, zahteva iskrenost i rad po njemu.

Ovim postaje jasno da onaj koji izgovara reči tevhida ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ mora znati njihovo značenje, raditi po njima i biti iskren u tome. Znanjem čovek biva spašen od puta hrišćana koji rade bez znanja. Radom čovek biva spašen od puta jevreja koji imaju znanje o istini ali ne rade po znanju. Iskrenošću čovek biva spašen od puta licemera koji ispoljavaju suprotno onome što kriju u prsima. Na ovaj način čovek će biti od pripadnika Pravog puta, od onih kojima je Allah Svoje blagodati darovao, suprotno od onih na koje se On Uzvišeni rasrdio, i suprotno onima koji su u zabludi.

Ukratko, reči tevhida ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ neće koristiti onom ko ih izgovara osim sa poznavanjem onoga što znače, negiranjem (širka – mnogoboštva) i potvrdom (Allahove jednoće), čvrsto verujući u njih i radeći po njima. A što se tiče onoga koji ih izgovara i ispoljava rad po njima, neverujući u njih on je munafik (licemer), a onaj koji ih izgovara a radi suprotno i protivno njima, upadajući tako u širk (mnogoboštvo), on je nevernik. Takođe, onaj koji ih izgovori, a zatim se odmetne od Islama, negirajući nešto od onoga što one obavezuju, one mu neće nimalo koristiti pa makar ih izgovorio hiljadu puta. A onaj ko ih izgovara, a pritom svoja bogosluženja upućuje nekom drugom mimo Allahu (Bogu), poput upućivanja dove (molitve), klanja kurbana, zavetovanja, traženja pomoći, oslanjanja, potpunog okretanja, nade, straha, ljubavi i slično tome, on je mušrik (mnogobožac), pa makar izgovarao ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ jer on radi suprotno onome što ove reči znače i zahtevaju od tevhida i iskrenosti.

Značenje ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ je da nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) Jedinog, Koji nema sudruga ni u čemu.

Ilah u jeziku označava ono što se obožava, a reči ‘La ilahe illallah’, znače da nema istinskog boga koji zaslužuje da se obožava osim Allaha (Boga), kao što Uzvišeni Allah (Bog) kaže:

Pre tebe nijednog poslanika nismo poslali, a da mu nismo objavili: ‘Nema boga osim Mene, zato Meni ibadet (bogosluženje) činite!’ (Kur’an, Verovesnici, 25 )

Zajedno sa govorom:

Mi smo svakom narodu poslanika poslali: ‘Allahu (Bogu) ibadet (bogosluženje) činite, a taguta (sve ono što se obožava mimo jednog Boga) se klonite!’ (Kur’an, Pčele, 36)

Na osnovu ovoga vidimo da je značenje reči ilah ono što se obožava, i da je značenje ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ iskreno upućivanje ibadeta (bogosluženja) samo Allahu (Bogu) Jedinom i klonjenje od bogosluženja tagutima. Jer kada je Verovesnik, neka je Allahov (Božiji) blagoslov i mir nad njim, nevernicima od Kurejša rekao: „Recite ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog.’“ Oni su odgovorili, kao što je došlo u Časnom Kur’anu:

Zar on da bogove svede na Boga jednog? To je, zaista, nešto veoma čudno!’ (Kur’an, Sad, 5)

I narod Ad, kada ga je njegov verovesnik Hud pozvao u ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ je rekao:

Zar si nam došao zato da samo jedino Allahu ibadet (bogosluženje) činimo, a da one kojima su ibadet (bogosluženje) činili preci naši napustimo? (Kur’an, Bedemi, 70)

Rekli su to, dok ih je on pozivao rečima ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ zato što su shvatili da se rečima tevhida ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ negira svako božanstvo mimo Uzvišenog Allaha (Boga), a da se On Uzvišeni potvrđuje, Koji nema sudruga ni u čemu.

Zato reči ‘La ilahe illallah’ – ‘Nema istinskog boga osim Allaha (Boga)’ sadrže negaciju i potvrdu. Njima se negira svako božanstvo mimo Uzvišenog Allaha (Boga). Što znači da svako mimo Allaha (Boga), bio od anđela ili od verovesnika, a kamoli od ostalih, ne može biti božanstvom, i nikome se osim Uzvišenom Allahu (Bogu) bogosluženje ne čini. A potvrđuje se božanstvo samo Allahu (Bogu) Jedinom, u značenju da rob ne obožava nikog osim Uzvišenog Allaha (Boga). To jest da svojim obožavanjem ne cilja nikog drugog. A to je vezanost srca za nešto što obavezuje nameru obožavanja nečim od ibadeta (bogosluženja), kao što je molitva, prinošenje kurbana, zavetovanje i tome slično.

U Časnom Kur’anu postoje mnogi tekstovi koji objašnjavaju značenje reči tevhida ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ i čine nam jasnim ono što se njima želi, kao što je govor Uzvišenog Allaha (Boga):

A vaš Bog – jedan je Bog! nema boga osima Njega, Milostivog, Samilosnog! (Kur’an, Al-Bekara, 163)

Kao i govor Uzvišenog Allaha (Boga):

A naređeno im je da samo Allahu (Bogu) ibadet (bogosluženje) čine, da Mu iskreno, kao pravoveni, veru ispovedaju. (Kur’an, Dokaz jasni, 5)

Kao i govor Uzvišenog Allaha (Boga):

A kad Ibrahim (Abraham) reče ocu svome i narodu svome: ‘Nemam ja ništa sa onima koje vi obožavate, ja obožavam samo Onog koji me je stvorio, jer će mi On, doista, na pravi put ukazati’. I on učini reči tevhida trajnim za potomstvo svoje, da bi se dozvali. (Kur’an, Ukras, 26-28)

Uzvišeni Allah (Bog) je, rečima jednog vernika, u suri ‘Ja sin’, rekao:

Zar da ne budem u ibadetu (bogosluženju) Onome Koji me je stvorio, a Njemu ćete biti vraćeni?! Zar da prihvatim druge bogove mimo Njega?! Ako Svemilosni hoće da me snađe neko zlo, njihovo posredovanje neće mi biti ni od kakve koristi i oni me neće moći spasiti, a sigurno bih tada u očitoj zabludi bio. (Kur’an, Ja sin, 22-24)

Uzvišeni Allah (Bog) je rekao:

Reci: “Naređeno mi je da ibadet (bogosluženje) Allahu (Bogu) činim, ispovijedajući Mu čistu veru. I naređeno mi je da budem prvi musliman. Reci : “Ja se bojim patnje na Velikom danu, ako Gospodaru svome budem neposlušan.” Reci: “Samo Allahu (Bogu) ibadet (bogosluženje) činim, ispovedajući Mu čistu veru. (Kur’an, Skupovi, 11-14)

Uzvišeni Allah (Bog) je, rečima vernika iz porodice faraonove, rekao:

O narode moj ! Šta je ovo? Ja vas pozivam u spas, a vi mene pozivate u Vatru; Pozivate me da ne verujem u Allaha (Boga) i da Njemu u obožavanju pridružujem ono o čemu nemam znanja, a ja vas pozivam Silnome, Oprostitelju stalnome. Nema nimalo sumnje u to da se ono čemu vi mene pozivate neće nikom ni na ovom ni na onom svetu odazvati, i da je naš povratak Allahu (Bogu) i da će oni koji su preterivali stanovnici u Ognju biti. (Kur’an, Vernik, 41-43)

Broj ajeta u ovom značenju je veoma veliki, a oni objašnjavaju da je značenje reči tevhida ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ odricanje činjenja bogosluženja svakom mimo Allahu (Bogu) Jedinom, od posrednika i sudruga, i ostvarivanje Allahove (Božije) Jednoće u obožavanju. Ovo je Uputa i prava vera sa kojom je Uzvišeni Allah (Bog) slao svoje poslanike, i objavio Svoje Knjige.

A što se tiče čoveka koji izgovara ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ bez znanja o značenju tih reči, i bez rada po onome što one zahtevaju, ili štaviše možda u svojim bogosluženjima, poput molitve, straha, prinošenja kurbana, zavetovanja i drugih bogosluženja daje udela nekom drugom mimo Allahu (Bogu) Jedinom, to mu izgovaranje neće biti dovoljno da bude od pripadnika reči tevhida ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ i na Sudnjem danu takav se neće spasiti Allahove (Božije) kazne.

‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ nije rečenica bez značenja, niti govor bez realnosti, niti iskaz koji ne sadrži ništa, kao što misle neki koji smatraju da je cilj ostvarivanja ovih reči njihovo puko izgovaranje bez verovanja srcem u ono što one znače, ili njihovo puko izgovaranje bez uspostave njihovih temelja. A to, bez sumnje, nije smisao ovih veličanstvenih reči. Naprotiv, to je rečenica uzvišenog i veličanstvenog značenja, koja je veličanstvenija od svih drugih rečenica. Ona, kao što smo rekli, predstavlja odricanje od činjenja bogosluženja svakom drugom osim Allahu (Bogu) Uzvišenom, i predanost Allahu (Bogu) Jedinom pokornošću i poniznošću, žudnjom i željom, potpuno okretanje Njemu i oslanjanje na Njega, moleći Ga i tražeći od Njega. Pa onaj koji je istinski pripadnik ‘La ilahe illallah’ – ‘nema drugog istinskog boga osim Allaha (Boga) jedinog,’ ne moli osim od Allaha (Boga), i ne traži pomoć u teškoćama osim od Allaha (Boga), i ne oslanja se osim na Allaha (Boga), i ne nada se osim Allahu (Bogu), ne prinosi kurban osim Allahu (Bogu), i ne čini bogosluženje nikom osim Allahu (Bogu), i ne veruje u sve ono što se obožava mimo Allaha (Boga)…

Zar ima išta veličanstvenije od ovog pitanja i zar ima išta jasnije od ove stvari, međutim uputa je jedino u Allahovim (Božijim) rukama, i On je Jedini koji pomaže.


Iz knjige “Reči jasnog monoteizma”   dr. Abdu-r-Rezak ibn Abdu-l-Muhsin El-Bedr.

islamhouse.com/sr

 

 

About Islam

Pogledaj takođe

Opis Džehennema njegovih kazni i strahota

Opisujući Džehennem El-Gazali, Allah mu se smilovao, kaže: “Hej ti koji o sebi ne vodiš …