Poziv Istine
Uzvišeni Allah (Bog) je opisao ummet (narod) Muhammeda, mir nad njim, kao zajednicu sredine tj. umerenosti. Uzvišeni Allah kaže: I tako smo vas učinili zajednicom sredine. (Kur’an, poglavlje El-Bekara, 143.)
Zato je Poslanik Muhammed, mir nad njim, težio ka uspostavljanu vrlina kao što su uravnoteženost i umerenost u životu muslimana. Uravnoteženost, umerenost i srednji put su bili veoma istaknuti u životu Poslanika, mir nad njim, njegovim obredima i postupcima, zato je on i zabranio preterivanje i ekstremizam, rekavši: „Čuvajte se preterivanja, jer je ono uništilo one pre vas.“[1]
Poslanik, mir nad njim, je podučavao svoje sledbenike kako da budu umereni u svemu. Tako se prenosi od Enesa da je kazao: „Došla su trojica ljudi kući kod žena Božijeg Poslanika, mir nad njim, da se raspitaju o njegovom bogosluženju. Kada su bili obavešteni o tome kazali su: ‘Gde smo mi u odnosu na Poslanika, a njemu su oprošteni i prethodni i budući gresi?’ Jedan od njih reče: ‘Ja ću po celu noć da klanjam!’ Drugi reče: ‘Ja ću stalno da postim i neću da mrsim.’, a treći reče: ‘Ja ću se povući od žena i neću nikad da se oženim!’. Božiji Poslanik Muhammed, mir nad njim, je bio obavešten o onome što su rekli, pa je kazao: ‘Ja sam od svih vas najskrušeniji i najbogobojazniji, ali ja postim i mrsim, klanjam i odmaram, i ženim se ženama, pa ko izbegava moj sunnet (moju praksu, način života), taj nije od mene!’“[2]
Jednom prilikom je Poslanik, mir nad njim, došao kod svoje žene Zejneb bint Džahš i našao uže koje je bilo rastegnuto među dva stuba. Upitao je sledbenike: „Kakvo je ovo uže?“ Odgovorili su: „To je Zejnebino uže, kada se umori u namazu koristi ga kao naslanjač.“ Poslanik je na to kazao: „Ne, sklonite ga! Neka neko od vas klanja dok je u snazi, a kada se umori neka sedne.“[3]
Poslanik, mir nad njim, je objasnio stvarnost vere Islama rekavši: „Vera je lagana, i niko se neće sa njome boriti, a da ga ona neće pobediti. Zato budite umereni, a ako ne možete – trudite se da budete blizu toga, i radujte se nagradi.“[4]
Poslanik, mir nad njim, bi, kad god je bio u prilici da bira između dve stvari, uvek izabrao lakšu, ukoliko ne bi bila greh, a ako bi bio greh, on bi ga se najviše čuvao. Prenosi se od Hanzale el–Esedija da je kazao: „Sreo sam Ebu Bekra koji me upitao: ‘Kako si?’ Rekao sam: ‘Hanzala je licemer!’ On reče: Slavljen neka je Allah, šta to govoriš?!’ ‘Kada smo kod Poslanika, mir nad njim, on nas podseti na Pakao i Raj, i mi kao da ih vidimo, a kad se vratimo svojim porodicama i svakodnevnom životu, mi to zaboravimo.’ Ebu Bekr reče: ‘Tako mi Allaha, to isto se događa i nama.’ Uputili smo se zatim kod Poslanika, mir nad njim, gde sam isto ponovio: ‘Hanzala je licemer.’ Na to je on upitao: ‘Čemu to, a ja sam odgovorio: Kada smo kod tebe ti nas podsetiš na Raj i Pakao, i mi kao da ih vidimo, a kad se vratimo svojim porodicama i svakodnevnom životu, mi to zaboravimo. Poslanik mu tada reče: ‘Tako mi Onoga u Čijoj je ruci moja duša, kada biste bili onakvi kakvi ste kada ste sa mnom, zaista bi vas anđeli pozdravljali u vašim posteljama i na putu. Ali o Hanzala, čas ovako, čas onako, ponovivši to tri puta.’“[5]
Poslanik, mir nad njim, nas je obavestio da preterivanje u veri vodi propasti, rekavši tri puta: „Propali su oni koji preteruju u veri.“[6]
Enes, prenosi da je Poslanik, mir nad njim, video starca kako jedva ide između svoja dva sina, pa je upitao: „Šta je sa ovim?“ Sledbenici rekoše: „Zavetovao se da će pešačiti.“ Poslanik, mir nad njim, odgovori: „Allahu ne treba da se on samokažnjava.“[7]
Svi ovi dokazi potvrđuju nastojanje Poslanika, mir nad njim, da uspostavi uravnoteženost kod muslimana, kako ne bi skrenuo sa puta i kako ne bi otišao u preterivanje ili popuštanje.
Imajući u vidu duševnu stranu čoveka i njegovu prirodnu sklonost ka strastima, Bog je dozvolio uživanje u lepim stvarima, rekavši: Reci: „Ko je zabranio Allahove ukrase koje je On podario Svojm robovima i ukusna jela.’“ (Kur’an, poglavlje El-Araf, 32.)
I rekao je Uzvišeni: Nemoj zaboraviti svoj udeo na ovome svetu. (Kur’an, poglavlje El-Kasas,77.)
Jedna od molbi Poslanika, mir nad njim, bila je: „Allahu moj, popravi moju veru koja je moja zaštita i popravi moj dunjaluk (ovaj materijalni svet) na kojem živim.“[8] Ova molba otkriva zadivljujuću ravnotežu između ovog sveta i vere.
Takođe, umerenost u govoru i delima bila je jedna od prepoznatljivih osobina Poslanika, pa se od Aiše, prenosi da je kazala: „Poslanik, mir nad njim, nije požurivao u govoru ovako kako vi požurujete.“[9]
Poslanik, mir nad njim, je rekao: „Doista munbett[10] neće preći željeni put, i izgubiće svoju jahalicu.“[11]
U jednom hadisu stoji: „Tvoj Gospodar ima pravo kod tebe, tvoje telo ima svoje pravo kod tebe, i tvoja porodica ima pravo kod tebe, pa svakome daj njegovo pravo.“[12]
Takođe se umerenost Islama ogleda u tome što je Poslanik propisao mnoge olakšice u raznim situacijama o kojim on kaže: „Allah voli da se koriste olakšice isto kao što prezire da se rade loša dela.“[13]
U jednom hadisu koji govori o osobinama Poslanika, mir nad njim, stoji: „Kada je Poslanik bio u prilici da bira između dve stvari uvek bi izabrao lakšu ukoliko ne bi bila greh.“[14]
“Muhammed, Allahov Poslanik”, dr. Osman El Mezjed.
islamhouse.com/sr
[1] Hadis, beleži Ahmed, br. 3078., i Nesai, br. 3007.
[2] Hadis, beleži Buhari, br. 4675., i Muslim, br. 3487.
[3] Hadis, beleži Buhari, br. 1082., i Muslim, br. 1306.
[4] Hadis, beleži Buhari, br. 38., i Nesai, br. 4948.
[5] Hadis, beleži Muslim, br. 4937., i Tirmizi, br. 2438.
[6] Hadis, beleži Muslim, br. 4823., i Ebu Davud, br. 3992.
[7] Hadis, beleži Buhari, br. 6207., i Muslim, br. 3100.
[8] Hadis, beleži Muslim, br. 4897., i Nesai, br. 1329.
[9] Hadis, beleži Buhari, br. 3303., i Muslim, br. 4548.
[10]Učenjak Muhammed ibn Salih el-Usejmin kaže: „To je onaj koji neprekidno hoda dan i noć, i takav neće preći svoj put niti će mu ostati jahalica, već će izmoriti svoju jahalicu, i samim tim će morati prekinuti svoj put, umoriti se i iscrpeti.“ Videti: Šerhu rijadis-salihin, 2/218.
[11] Hadis, beleži Bejheki, br. 4931.
[12] Hadis, beleži Buhari, br. 5674., i Tirmizi, br. 2337.
[13] Hadis, beleži Ahmed, br. 5600.
[14] Hadis, beleži Buhari, br. 3296., i Muslim, br. 4294.
