Poziv Istine
Muhammed, alejhi selam, je samo društveni reformator!?
Zapadni orijentalisti su uložili mnogo truda u širenju iluzornog sumnjičenja iz zlobe prema islamu i muslimanima, a islam su istraživali kroz izreke njihovih neprijatelja. Oni smatraju, kao i oni koji ih slede, i koji su obmanuti rečima orijentalista, da Muhammed, alejhi selam, nije ništa drugo do društveni reformator koji je video nepravdu, tiraniju i nasilje. On se digao protiv nepravde, tiranije i nasilja, a sebi je pripisivao poslanstvo kako bi mu ljudi bili pokorni i sledili njegove naredbe, a klonili se njegovih zabrana.
Muhammed, alejhi selam, je Allahov poslanik
Mi verujemo da je Muhammed, alejhi selam, taj koji je popravio stanja ljudi i uputio ih na pravi put u svim životnim pitanjima. Ali sve to ne bi mogao da postigne da nije Allahov Poslanik i ne bi moglo ništa da ga učini da poziva u veru, osim traženje Božijeg zadovoljstva.
Demant laži
Da ima osnove za ono što smutljivici i neznalice kažu, našli bismo u biografiji Muhammeda, alejhi selam, sledeće:
Prvo: Bilo koji zagovornik reforme, bez sumnje, svojim pozivanjem uvek se zalaže za put koji vodi uspehu. On isto tako ulaže trud da upozna one koje poziva – kako bi bio nepristrasan prema njima i kako bi popravio njihovo stanje – što je i cilj njegovog poziva. On ulaže svoj trud kako bi ih pridobio u svojim redovima, pa šta je bilo njemu, alejhi selam, da usmerava svoje neprijateljstvo prema idolima i kipovima kako bi objasnio njihovu ništavnost i kako bi ukorio sve one koji ih slede!? Tako je sve pojedince društva izazvao protiv sebe: nasilnika i onog nad kojim je nasilje učinjeno, jakog i slabog.
Drugo: Šta mu je bilo pa nije odustao, kada je video plodove svog poziva koji je doveo do mučenja i ubijanja svih onih koji ga slede, njihovog proterivanja u Abesiniju, daleko od porodica i daleko od njihovih imovina i domovine? Šta mu je bilo pa nije odustao, a i on sam je bio zlostavljan, psovan, odbijan i proteran iz svih plemena u koja se bio uputio sa svojim pozivom? Šta mu je bilo pa nije odustao ako je želeo reformu jer je vidio da njegov poziv nije postigao ništa više do raspad plemenskog jedinstva, zlostavljanje, proterivanje i udaljavanje jednih od drugih? Šta mu je bilo pa nije odustao a došla mu je grupa Kurejšija nudeći mu ogromno bogatstvo i vlast čije naredbe neće da osporavaju, ali pod uslovom da odustane od omalovažavanja vere i idola njihovih očeva i dedova? Šta mu je bilo da odbije da popravi stanje koje je između njega i njegovog naroda, da odbije poglavarstvo i imovinu, a da bude zadovoljan zlostavljanjem, proterivanjem i maltretiranjem zbog jedne stvari, a to je: da oni obožavaju samo Uzvišenog Allaha i da narod prestane s obožavanjem kipova. Ovo njegovo jadno stanje, kao i njegovih sledbenika, odvratilo je neke ljude od vere, iz straha da i njih ne zadesi ono što je druge zadesilo. Uzvišeni Allah u Kur’anu govori o ovome:
„Oni govore: ‘Ako s tobom budemo pravi put sledili, bićemo brzo iz rodnog kraja proterani.’“ (Kur’an, 28:57)
Treće: Ako je želeo samo reformu stanja u kojem se nalazio njegov narod, šta je to značilo njemu i sledbenicima Knjige (Biblije)? Šta on ima sa jevrejima i hrišćanima? Čemu onda ove misaone kampanje i dugi razgovori i čemu ovo koristi u pokušaju reforme društvenog i moralnog stanja Arapa?
Četvrto: A sada, hajde da malo zastanemo kod onoga što u osnovi protivreči ovoj izmišljotini. Ovo je Muhammed, alejhi selam, koji pobeđuje, koji ostvaruje ono što želi, čemu onda ova velika stega oko obavljanja pet dnevnih namaza (molitvi) i pranja određenih delova tela za svaki namaz, a sve to u pustinjskoj zemlji kojoj nedostaje voda!? Kakve veze sve ovo ima s pokušajem reforme društvenog stanja?
A post… Kakve veze s tim ima naredba o postu jednog celog meseca svake godine? Da li je to samo radi društvene reforme? Kako, kad on određuje da onaj ko namerno ne posti ramazan, smatrajući da to nije obaveza, postaje nevernik i izlazi iz vere?!
Čemu onda hodočašće, a on ga je učinio jednim od islamskih temelja za onoga ko je u mogućnosti? Zašto onda, podsticanje na kupanje svakog petka, zatim nakon svake nečistoće, svakog bajrama, a sve to u pustinjskom okruženju kojem nedostaje voda? Kakve ovo veze ima s pokušajem društvene reforme? Zar ove stege nisu smetnja i prepreka ljudima u očima svakog pametnog čoveka koji odgovara na njegov poziv? Zar tvrdnja smutljivaca i nevernika nije samo pokušaj društvene reforme?
Zatim, zbog čega ova strogost i neprestano podsticanje na obavljanje namaza, dobrovoljni post i povećano vršenje dobrih dela?
Kakve ovo veze ima s reformom društvenog stanja?!
Peto: Na kraju, mi smutljivcima odgovaramo: Verovanje muslimana u Poslanika koji je poslan od njegovog Gospodara nije bez osnova. Naprotiv musliman veruje u poslanstvo Muhammeda, alejhi selam, koje se temelji na jasnim, neospornim i jakim dokazima, a oni su temelji verovanja. Nema nikakvog dobra u verovanju za onoga koji ne zna zašto veruje, koji ne zna da je istinito ono što je od Uzvišenog Allaha objavljeno Muhammedu, alejhi selam.
Uzvišeni Allah je kazao:
„Zar je onaj koji zna da je Istina ono što ti se objavljuje od Gospodara tvoga kao onaj koji je slep? A pouku samo razumom obdareni primaju.“ (Kur’an, 13:19)
Zaključak
Postoje zapadni orijentalisti, smutljivci i oni koji sami sebe obmanjuju, koji šire glasine o tome da je Muhammed, alejhi selam, društveni reformator.
Musliman veruje da je Muhammed, alejhi selam, izvršio najveću društvenu reformu, ali se on time nije prsio jer je on Božiji Poslanik.
Da je Muhammed, alejhi selam, želeo samo društvenu reformu, ne bi neprijateljski postupao prema nečemu što je najvrednije kod ljudi – vera njihovih očeva i dedova. Protiv njega borili su se i nasilnik i onaj nad kojim je nepravda učinjena, jaki i slabi. Odustao bi nakon što je zlostavljanje njegovih sledbenika doseglo najviši stepen, kada su oni ostavljali svoje porodice i imovine. Neki od njih su zlostavljani, neki ubijani, a u isto vreme ponuđeno mu je poglavarstvo i ogromno bogatstvo, što je on odbio, jer od ljudi nije tražio ništa drugo osim da obožavaju Jednog Jedinog Uzvišenog Allaha.
A da je usmerio svoju pažnju ka jednom cilju i da je ostavio po strani sledbenike Knjige, poštedeo bi sebe poteškoća.
Pokušao bi ljudima da olakša u pokornosti prema Njemu, ne bi ih opteretio teškim stvarima kao što su molitva, abdest, kupanje svakog petka i nakon svakog polnog odnosa, post, hodočašće, obavljanje noćnih molitvi i drugih vrsta obožavanja, a posebno bi olakšao onim koji se nalaze u pustinjskom okruženju.
Verovanje muslimana da je Muhammed, alejhi selam, Božiji poslanik temelji se na čvrstim dokazima, a Uzvišeni Allah potpomogao je Svoga Poslanika jasnim dokazima i čudima.
Izvor: “Jednoća Stvoritelja” A.A. Ez-Zindani
