Home / Tekst / Poučne priče / Ne dirajte moj ranac – priča koja će vas ganuti do suza

Ne dirajte moj ranac – priča koja će vas ganuti do suza

Učiteljica je trebala da provjeri svaki ranac u razredu, kako bi se otkrio učenik koji je bez pitanja uzima tuđe stvari. Ušla je u razred i bez najave i objašnjenja počela da „rovari“ po dječijim rancima. Učenici nisu znali o čemu se radi. Bili su zbunjeni, a jedan učenica nije bila samo zbunjena, nego je bila prepadnuta, boja njenog lica postala je bijela kao duvar. U očima joj se vidio strah, kolutala je njima, sad desno sad lijevo…

Strah je postajao sve jači, jer se učiteljica približavala njenom stolu. Kako se učiteljica približavala, pomislila je u sebi: “Ne, neću joj to dozvoliti.“ Zgrabila je ranac i privila ga na prsa, stežući ga svojim rukama. Učiteljica ju je mrko i sumnjičavo pogledala. Odmah je prišla i počela otimati ranac. Učenica je plakala i molila da joj se ranac ne uzima, ali učiteljica je sad bila još više sigurna da je ona krivac. Pošto ranac nije mogla da uzme iz njenih ruku, učiteljica ju je ljutito gurnula i zaprijetila da će pozvati policiju.

Čim je spomenula policiju, učenica je ustala, plačući počela je ljubiti joj ruku i ponudila je svoj ranac da ga provjeri. Molila je učiteljicu da ne zove policiju. Dok ju je preklinjala, na vrata učionice ušla je direktorica škole. Zamolila je učiteljicu da se smiri i pozvala je učenicu da se kontrola ranca izvrši u njenom uredu.

Dok je stajala u čošku ureda, učiteljica je pred direktoricom počela da traži po rancu. Izvadila je jednu crnu kesu a u njoj su bili ostaci sendviča, nagrižene jabuke, tvrde kifle, vrečica u kojem je bilo malo čipsa. Učiteljica upita: “Šta je ovo“? Učenica odgovori: “To je hrana, to je hrana koju svaki dan skupljam za svoju braću i sestre i nosim je kući. Nisam dala da mi se ruksak prekopa u razredu, jer bi se otkrilo šta se u njemu nalazi.“

Učiteljica i direktorica su šutjele, ostale su bez riječi, samo bi se ponekad pogledaj. Direkotrica joj je prišla, pomilovala po glavi i u upitala: “Zašto, zar ti je takvo stanje kod kuće“?

Ona uplakana odgovori: “Ja vas molim da za ovo ne saznaju djeca u razredu, molim vas, ovo je zadnji put, neće se više ponoviti, obečajem. Majka nam je bolesna i nepokretna, a otac u zatvoru zbog prodaje droge. Svaki dan ostanem poslije nastave, kako bi iz kanta za otpad pokupila ostatke hrane, uglavnom sendviče svojh prijatelja i kako bi tu hranu donijela svojoj mlađoj braći i sestrama.“

(Istinit događaj iz jedne egipatske škole)

S. C.

About Truth

Pogledaj takođe

Čovjek koji je posudio hiljadu zlatnika

Prenosi se od Ebu Hurejre, r.a., da je Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, spomenuo …