Home / Tekst / Prihvatili su islam / Moj povratak u Islam

Moj povratak u Islam

Moj povratak u Islam

Bismillahir-rahmanir-rahim

Rodjena u Nemackoj te 1983 godine provela sam 5 godina svog detinjstva u igri sa drugom decom i materijalnom blagostanju jer su moji roditelji, kao radnici iz Srbije, dosli pocetkom 70-tih u Nemacku. 1988 godine u nase zivote se uplice jedno novo poglavlje, moja majka nakon perioda depresije, najvise zbog stresa i posla, tempa koji je bio u Nemackoj, odlazi na nagovor poznanika u Zagreb na Kongres Jehovinih svedoka i tu zvanicno postaje njihov clan krsteci se kako oni kazu, po izvornim ritualima iz Biblije. Naravno, pristupivsi njihovoj sekti, moja majka se iz fundamenta menja i postaje ako smem reci, radikalni clan njihove organizacije, odlazeci redovno na sastanke, propovedi po kucama ali takodje vodivsi i mene. Konstantno nam je govorila o tome, da je to spas za coveka, da i moj otac i ja moramo postati Jehovini svedoci. On se nikada nije opterecivao time sto je njegova supruga, moja majka Jehovin svedok, radio je naporno i vredno kako bi nam omogucio lep i ugodan zivot. Tako je bilo do neke 15-te godine mog zivota kada sam kao pubertetlija pocela da ispoljavam buntovnost i da otvoreno iskazujem neposlusnost roditeljima. Allah najbolje zna zasto, istovremeno sam odlucno negirala zelju za odlascima sa majkom na njihove sastanke u tzv. “Kraljevske dvorane”. Nazalost, tok desavanja situacije se pogorsao i kola su krenula nizbrdo. Upoznala sam drustvo koje, ispostavice se vrlo brzo, nije bilo nimalo pozitivno. Otkljucala sam vrata sejtanskog sveta, sveta droge, alkohola, bluda, sveta za koji sam mislila da ce mi doneti “zivot”, a zapravo sam dobila sve ono od cega bi se normalan covek najezio i pobegao glavom bez obzira. Pocele su svadje, nesuglasice, majka je primetila da se nesto desava sa mnom, otac je uvek sve posmatrao sa dozom smirenosti, kako je njemu uvek i dolikovalo. Puno je radio, trudio se da sve resi u miru i tisini, bez ikakvih tenzija. Pored svih scena koje sam im pravila, za oca sam i dalje bila mezimica. Majka je bila stroza, nije posustajala u strogoci i trudu da me izvede na put dobra, medjutim i ona se se mnogo brinula zbog mene i moje buducnosti. Secam se kada sam jedno jutro dosla kuci, pod dejstvom droge, a moja majka misleci da sam pijana jurila me je po stanu i htela me tuci sa kutlacom. Situacija je toliko daleko odmakla kontroli, da ona vise nije znala kako da me „dovede u red“. Ja sam se za to vreme smejala njoj u lice i skakala u transu pod uticajem opijata. Moj jadni otac, koji je i sam odrastao u teskom, jako teskom detinjstvu, razboleo se nakon nekoliko godina, bio je bolestan ali nije hteo nikoga time opterecivati niti je isao kod doktora. Kada je doziveo mozdani udar, ostao je nepokretan, nije mogao govoriti, dobio je veoma tezak oblik dijabetesa usled povisenog secera koji je verovatno vec ranijih godina bio prisutan u njegovoj krvi, ali mi to nismo znali. Nakon toga dobio je jos nekoliko bolesti, imao je i infarkt i kancer te je ostao potpuno nemocan, nije vise bio u mogucnosti da nastavi da radi, jednostavno je ostao invalid. Nakon svih tih godina agonije, pocela sam trenirati breakdance i bas tu mi se desi da upoznam momka turskog porekla. Nakon nekog vremena usli smo u vezu. On nije bio neki praktikant svoje vere. 3 meseca sam tajno bila sa njim, nisam smela reci roditeljima. Nakon sto su ga upoznali, odvojili smo se i poceli ziveti kao podstanari. Izasla sam elhamdulillah iz loseg drustva ali nisam ocekivala da ce se agonija na neki drugi nacin nastaviti. Prvi put dolazim u kontakt sa muslimanima, njegove sam roditelje upoznala, majku sam videla kako klanja i to je moj prvi susret sa namazom. Iz sadasnje perspektive mogu reci da mnogo toga kod njih nije bilo u redu sa praktikovanjem Islama samo to tada nisam znala. Nakon nekog vremena, pocele su u meni raditi neke emocije i misli, zelela sam da izgovorim sehadet sto sam i ucinila u jednoj od lokalnih dzamija, a kasnije cak i nakon dersa jednog poznatog nemackog daije. Nastavila sam da zivim sa njim, Allah da mi oprosti, nismo bili vencani i ta gresna veza se Allahovom voljom i prekinula. Nakon 7 godina u vezi sa njim, savladana bolom rastanka, majka me savetuje da odem kod sestre u Srbiju na neko vreme da se “zaleci rana”. Ne sluteci da cu jos veci problem napraviti, odlazim kod sestre. Opijam se jedno vece i upoznajem coveka sa kojim ulazim u vezu, zatim i veridbu, a nakon nekog vremena saznajem da sam u drugom stanju. Iako mnogo gresna pred Gospodarom svih svetova, pocinjem da shvatam u kakve sam se probleme uplela. Nakon jednog susreta udara mi samar i to tako jako da sam bila povredjena, u momentu kada sam bila u drugom stanju. Shvativsi da sam svoj zivot dovela na ivicu propasti, odlucujem da odem nazad za Nemacku i da navodno posetim roditelje i njemu “sredim” papire da dodje i on. Nakon povratka u Nemacku rekla sam da sa njim ne zelim vise ni momenat provesti. Raskidamo veridbu, a on zajedno sa familijom odlucno odbacuje dete odrekavsi ga se. Nakon toga nikada ga vise u zivotu nisam videla niti cula. Iako sam zivela konstantno u strahu da ce mi nakon poroda uzeti dete, vrlo brzo sam shvatila da ne zeli ni da ga vidi, a kamoli prizna. Godinu dana sam sa sinom zivela kod roditelja u stanu, ali tada je tek stvarno poceo da radi osecaj u meni da moram uciniti tevbu, ponoviti svoj sehadet i odseliti se medju muslimane. Uspevam Allahovom voljom, odlazim iz stana roditelja i sa sinom se nastanjujem u gradu 150 km udaljenom od njih. Pocinjem da izucavam Islam, da klanjam redovno, da postim Ramazan, osecam duhovno poboljsanje, ponovnu zelju za zivotom iako tek tada moja majka revoltirana mojim praktikovanjem Islama, pocinje da ponekad i jako agresivno namece svoju doktrinu tj. teoriju “Spasa” koji je zagarantovan iskljucivo Jehovinim svedocima. Molim Allaha da je uputi! Bilo je muslimana u gradu u kojem sam se nastanila, ali ja nisam imala mogucnost cesto ici na dersove i druzenja jer sam bila u predgradju bez auta i sa malim detetom. Nakon nekih godinu dana Allahovom voljom upoznajem muskarca koji ulazi u moj zivot, muslimana prakticara, odlazim u Beograd da ga upoznam pred mahremima, sve zvanicno. Ostajem tri nedelje tamo, videli smo se nekoliko puta i uvek u prisustvu mahrema, on je takodje kao i ja primio Islam. Zarucili smo se, ja sam se vratila u Nemacku zavrsila sve oko papira, zatim sam otisla sa sinom u Beograd. Vencali smo se prvo serijatski, zatim i gradjanski posle par meseci. Nastanili smo se u Beogradu, da bi nakon nepunih godinu dana odlucili da zajedno dodjemo u Nemacku sto smo elhamdulillah i uspeli. Danas, nakon 5 godina braka, iako suoceni sa poteskocama dunjaluka, zivimo elhamdulillah zajedno sa troje dece. Trudimo se koliko mozemo, mada smo svesni da mozemo mnogo vise i bolje. Kada je u pitanju nasa divna vera Islam, covek uvek mora ici prema vrhu u zelji za novim saznanjima jer je znanje o Islamu kao okean bez dna, duznost nam je spoznati naseg Stvoritelja subhanehu ve te´ala. Zahvalna sam Allahu sto sam nakon toliko izgubljenih godina svog zivota nasla smiraj duse i srca u Islamu i sto sam Njegovom voljom upoznala muza koji me podrzava, voli i ceni. Molim Allaha da mi oprosti moje grehe, da oprosti mome muzu, da oprosti svima nama nase greske jer sin Ademov nije nepogresiv, a sva milost je u Allaha.

About Marina Paljušević

Pogledaj takođe

Mark Springer – Od neonaciste do muslimana

Moj put u islam je veoma neobičan. Većina bijelaca koje sam sreo koji su prešli …