Home / Tekst / Hrišćanstvo na vagi istine / Kakav je bio Isusov završetak?

Kakav je bio Isusov završetak?

Po onome što prenosi Kur’an o Mesijinom kraju, može se zaključiti da je on zagonetan, ali istovremeno, i jednostavan, bez ikakvih zapleta. Kur’an obično, kad govori o poslanicima, kao i o onima koji to nisu, ne ulazi u detalje, jer je cilj da se iz priče uzme savet i pouka. U tom smislu i sam Kur’an kazuje:

U kazivanjima o njima je pouka za one koji su razumom obdareni. Kur’an nije izmišljena beseda. (Jusuf, 111)

Iz priče o Mesijinom kraju koju Kur’an ukratko iznosi, vidi se da su Jevreji bili počeli kovati lukave intrige da ubiju Mesiju, međutim, Božije određenje je bilo jače, i On im nije dopustio, niti da ga ubiju, niti da ga razapnu, nego je ubijen neko drugi, ko je ličeo na Mesiju. Tako je Bog spasio Mesiju od njihovih spletki, uzdigao ga iznad njih, pa ga se tako nisu mogli domoći. I ne samo to. Bog je odredio da njegovi neprijatelji sve do Smaka sveta budu ispod njegovih sledbenika. O tome Kur’an kaže:

I učiniću da tvoji sledbenici budu iznad nevernika sve do Smaka sveta… (Amramova porodica, 55)

Kur’an odlučno negira da je Mesija ubijen ili razapet pa kaže:

A nisu ga ni ubili ni razapeli, već im se pričinilo… (En-Nisa’, 157)

Kur’an dalje govori da je Bog Isusa sebi uzdigao i da mu je uzeo dušu. Ko je onda bio njemu sličan te je umesto Isusa razapet? Kur’an ne spominje njegovo ime. Kur’an, takođe, ne govori o načinu njegovog uzdizanja ni smrti posle toga, nego se samo zadovoljava ukazivanjem da su Jevreji smišljali plan za njegovo ubistvo, da ih je Bog preduhitrio i spasio Mesiju. Međutim, ostaje pitanje kako razumeti reči Uzvišenog:

I kada Bog reče: O Isuse, dušu ću ti uzeti k Sebi te uzdignuti i spasit ću te od nevernika i učinit ću da tvoji sledbenici budu iznad nevernika sve do Smaka sveta. (Amramova porodica, 55)

Šta ovde znači uzimanje duše i uzdignuće? Ovo je posebno važno razumeti jer se uzdignuće spominje u još jednom kontekstu koji glasi:

I zbog njihovih reči:”Mi smo ubili Mesiju, Isusa, sina Marijina, Božijeg poslanika”… A nisu ga ni ubili ni razapeli, već im se pričinilo. Oni koji su se o njemu u mišljenju razilazili, oni su sami o tome u sumnji bili; o tome nisu ništa pouzdano znali, samo su nagađali; a sigurno je da ga nisu ubili, već ga je Bog uzdigao Sebi – A Bog je silan i mudar. (En-Nisa’ 157-158)

Kao što vidimo, uzdizanje se spominje dva puta, jednom u suri (poglavlju) Amramova porodica, a drugi put u suri En- Nisa’. Komentatori Kur’ana se razilaze u pogledu reči Uzvišenog Boga: “Ja ću ti dušu uzeti, i k Sebi te uzdignuti.”

Islamski učenjak Katade i neki drugi kažu: “To je inverzija, a znači: Ja ću te k Sebi uzdignuti i dušu ti uzeti nakon toga. Neki kažu: “Ja ću te uzeti iz ovoga sveta, a ne usmrtiti!

A drugi: “Dušu uzeti znači uzdići.”

Većina međutim tvrdi: “Pod reči ‘dušu uzeti’ ovde se misli na ‘san’ kao što Uzvišeni Bog kaže:

On vas noću uspavljuje, – a zna i šta ste preko dana griješili -, zatim vas budi, sve dok ne dođe čas smrti. Na kraju, Njemu ćete se vratiti i On će vas o onome što ste radili obavijestiti. (Kur’an, El-En’am, 60)

Allah uzima duše u času njihove smrti, a i oni koji spavaju, pa zadržava one kojima je odredio da umru, a ostavlja one druge do roka određenog. To su, zaista, dokazi za one koji razmišljaju. (Kur’an, Skupovi, 42)

Božiji Poslanik, Muhammed, neka su blagoslov i mir nad njim, govorio bi kada bi ustao iz sna:

“Hvala Bogu, Koji nas je oživeo nakon što nas je usmrtio!”

Ima mišljenja da to znači: “uzdizanje u snu”.

Uzvišeni Bog kaže:

“…i nisu ga sigurno ubili, nego ga je Allah k Sebi uzdigao.” ( Kur’an, 4:157)

Zatim kaže:

“I nema nijednog sledbenika Knjige (Biblije) koji, pre nego on umre, neće u njega posigurno poverovati, a na Sudnjem danu on će protiv njih svedočiti.” ( Kur’an, 4:159)

Reči Uzvišenog Boga: “pre nego on umre” odnose se na Isusa, mir nad njim, tj. kada siđe na Zemlju pre Sudnjeg dana.

A sada ćemo se ukratko upoznati kako o tome kazuju jevanđelja. Kada su Jevreji videli da Mesija pokazuje sve više čuda, pobojali su se da za njim masovno ne krene svet, pa se sastao starešinski zbor naroda, glavari sveštenički i književnici, da se dogovore šta da urade sa Mesijom. Zaključili su „da je bolje da umre jedan čovek nego da propadne ceo narod.”

Ovo su bile reči velikog sveštenika Kajafe koji je te godine bio predsedavajući Velikog veća. Otkako su okupljeni prihvatili ovo Kajafino mišljenje, počeli su se dogovarati kako da ga ubiju. Isus se nije javno pojavljivao među Jevrejima, nego je otišao u jedno selo na rubu pustinje i tamo provodio dane. Kada se približio praznik presnih hlebova zvani Pasha, Isus se vratio u Jerusalim da sa svojim učenicima proslavi taj praznik. Međutim, u tajnosti su već bili skovani planovi za njegovo ubistvo. Među njegovih dvanaest učenika zvanim apostolima, bio je jedan po imenu Juda Iskariotski koji je još od ranije sumnjao u njegovu istinitost i njegova čuda i kolebao se; da li su to stvarno čuda ili čarolije? Ovakve sumnje širili su Jevreji i govorili da je Isus čarobnjak i da je svoje čarolije naučio od Egipćana.

Pod uticajem ovakvih priča Juda je posumnjao u Isusa, pa je, kada je čuo da su Jevreji od Pilata dobili saglasnost za njegovo hapšenje kad god to zažele, lično otišao u Kajafinu kuću, i rekao mu da je on jedan od njegovih učenika i da će mu pokazati gde se Mesija nalazi. Kajafa se zbog ovoga iznenadio, ali mu je Juda objasnio da sumnja u Isusa i da želi da ga iskuša, da vidi govori li istinu ili laže. Ovo je bio razlog zbog čega je došao da pokaže gde se Mesija skriva. Međutim, Juda je za ovu uslugu tražio da mu se plati, jer su u njegovom hapšenju Jevreji imali interesa, pa kad imaju oni, neka ima i on. Za vreme ove posete Juda i Kajafa su se dogovorili da za ovu uslugu dobije trideset srebrenjaka. Izlazeći od Kajafe Juda je obećao da će se ponovo vratiti i Kajafi otkriti mesto Isusovog sastanka sa učenicima. I zaista, kada je Juda pokupio sve podatke, ponovo se sastao sa Kajafom i o svemu ga detaljno obavestio. Kajafa je tom prilikom insistirao da ih Juda lično odvede do mesta gde se Isus sa svojim učenicima skriva, jer je sastanak zakazan noću, pa se moglo desiti da uhapse pogrešnu osobu. Pošto svi Jevreji nisu poznavali Isusa, dogovoreno je da će Isus biti ona osoba koju Juda poljubi u ruku. I zaista, poglavari sveštenika, hramska straža sa zapovednicima i mnoštvo sveta predvođeni Judom, uputili su se prema zakazanom mestu, gde su se trebali sastati Isus i učenici. Mesto na kome su se trebali sastati zvalo se Getsimanija. Pre nego su Jevreji stigli, Isus se okrenuo u stranu, u blizini učenika, zapao u strah i teskobu pa im rekao: „Žalosna je duša moja do smrti. Ostanite ovde i stražite!” Zatim je otišao malo dalje, pao na zemlju, i molio da ga mimoiđe ako je moguće taj čas. Govorio je:

I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti. (Marko, 14:36)

Ponovio je to tri puta. Posle prvog i drugog puta vraćao se učenicima i nalazio ih kako spavaju. Treći put ih je ukorio i rekao im:

I dođe treći put, i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; dođe čas; evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnicima. Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi. (Marko 14:41-42)

Onda je ušao Juda a iza njega razularena masa naoružana mačevima i toljagama. Juda mu je prišao i poljubio, a Isus je povikao: “Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite!” Uhvatili su Isusa i odveli ga velikom svešteniku Kajafi. Glavari sveštenički i Veliko veće tražili su lažno svedočanstvo protiv Isusa da ga ubiju. Na kraju su pronašli dvojicu koji su posvedočili da su čuli da je Isus rekao: „Mogu razvaliti hram Božiji i opet ga sagraditi za tri dana!” Međutim, ovo svedočanstvo nije im se dopalo, pa je veliki sveštenik Isusa upitao: „Zaklinjem te živim Bogom da nam rekneš jesi li ti Mesija, Sin Božiji?” „Ti kaza”, odgovorio mu je Isus, „ali ja vama kažem da ćete posle ovoga videti Sina Čovečjega, gde sedi s desne strane Svemogućeg i gde dolazi na oblacima nebeskim.” Tada je veliki sveštenik poderao svoje haljine i rekao:

Šta nam trebaju više svedoci? Čuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.(Matej 26:65-68)

I zaista odveli su ga Pilatu kad je jutro svanulo. Sudija ga je upitao: „Jesi li ti kralj judejski?” „Ti kažeš” – odgovori mu Isus. Dok su ga optuživali glavari sveštenički i starešine, on ne odgovaraše ništa. Tada ga zapita Pilat:

Zar ne čuješ kako teško svedoče protiv tebe? Ali mu ne odgovori ni na jedno pitanje, tako da se sudija vrlo čudio. (Matej 27:11-14)

Svakog praznika sudija je običavao pustiti po jednog osuđenika koga je on tražio. Jedan zloglasni sužanj po imenu Varava sa još nekim drugovima ležao je u pritvoru iščekujući izvršenje kazne, jer su bili umešani u nekakvo ubistvo. Zato je Pilat upitao okupljeni svet: „Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa, zvanog Mesiju?” (Matej 27:20)

Marko kaže da je Pilat rekao: „Hoćete li da vam pustim kralja judejskog?”

Znao je da su ga glavari sveštenički predali iz zavisti. Ali glavari sveštenički uzbune svetinu da im radije pusti Varavu. Pilat im ponovo reče:

„Šta da onda činim s onim koga zovete kraljem judejskim? – Razapni ga! – ponovo uzviknuše.” (Marko 15:9-15)

Nakon toga vojnici su ga odveli u sudnicu, upravnu zgradu za tu oblast, sazvali celu četu i počeli mu se rugati i izazivati ga, nakon što su ga prethodno ogrnuli skerpetnom kabanicom i ispleli venac od trnja i na njega ga stavili. Udarali su ga trskom po glavi i pljuvali. Kada su mu se izrugali, sa njega su skinuli skerpetnu kabanicu, obukli mu njegovu odeću i izveli ga da ga razapnu. Tu su naterali nekog čoveka prolaznika koji se vraćao iz polja, Simuna iz Kirine, da mu ponese krst. Isusa su doveli do mesta Golgota, što znači kosturnica i pokušali su mu dati vino pomešano sa smirnom, ali je to on odbio. Kada su ga razapeli bilo je tri sata. Sa njim su razapeta još dvojica lopova. Prolaznici su ga izazivali i ismevali mu se. Kada je bilo šest sati po celoj zemlji pala je tama i trajala sve do devet sati. U devet sati Isus je jakim glasom povikao:

I u devetom satu povika Isus glasno govoreći: Eloi! Eloi! Lama savahtani? Koje znači: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio? (Marko, 15:34)


Odlomak iz knjige ‘Istina o hrišćanstvu kroz istoriju i verovanje’ autora Mustafe Šahina.

Izvor: http://www.islamhouse.com/sr

 

About pozivistine

Pogledaj takođe

Zašto islam ne prihvata da je Isus umro za grijehe čovečanstva?

Islam uči da su svi ljudi  nevini po rođenju (tj. rođeni bezgrješni) i oni postaju …