Home / Tekst / Hrišćanstvo na vagi istine / Glavni problemi jevanđelja

Glavni problemi jevanđelja

Problemi jevanđelja su mnogobrojni, a od njih ćemo navesti samo najbitnije:

  1. Međusobno veliko neslaganje;
  2. Greške u citiranju Starog zaveta;
  3. Problem raspeća;
  4. Problem vaskrsnuća i pojavljivanja nakon toga.

A sada ćemo nešto opširnije reći o svakom od ovih problema:

U vezi sa prvom tačkom, međusobnom neslaganju jevanđelja, nailazimo na šest sledećih problema:

  1. Neslaganje po pitanju Isusovog porekla;
  2. Imena učenika;
  3. Nepodudarnost predaja;
  4. Postojanje predaja koje se međusobno isključuju;
  5. Iskrivljavanje Isusovih imena i nedvosmislenih reči;
  6. Predskazanja koja se nisu obistinila.Isusovo poreklo

Neslaganja u vezi sa Isusovim poreklom svode se na sledeće:

  1. Po onome što navodi Matej, Isus vodi poreklo od Josifa Drvodelje.
  2. Navodeći lozu Isusova rodoslovlja i Matej i Luka, određuju Josifa Drvodelju za njegovog zakonskog oca. Ovo čine zato da bi ga preko Josifa Drvodelje doveli u vezu sa Davidom i dokazali da vodi poreklo od njega.
  3. Međutim, ko pažljivije pročita rodoslovlje koje navodi Matej, bez ikakvih poteškoća će primetiti da se ne slaže sa onim koje navodi Luka. Ovo može uočiti svako, čak i obični čitaoc. Pored ovoga, lozu ranih Isusovih predaka navode i knjige Starog zaveta, posebno Knjiga postanka i Prva knjiga letopisa (treće poglavlje).

Onaj deo loze rodoslovlja koji navodi Stari zavet ne slaže se ni sa onim što navodi Matej, ni sa onim što navodi Luka. Navešćemo samo jedan primer Matejevog i Lukinog neslaganja: Luka Isusovo rodoslovlje navodi preko Jeseja sina Davidova, a Matej preko njegovog sina Solomona. Kako pomiriti ovo neslaganje? Pored ovoga postoje i druga neslaganja i u vezi s tim čitaoc se može obratiti na pomenute izvore, među kojima je posebno važna Prva knjiga letopisa, jedna od jevrejskih svetih knjiga koja navodi poreklo Izraelćana.

Neslaganje jevanđelja o imenima apostola

Između onoga što u vezi apostola kaže Matej i Marko s jedne strane i Luka i Jovan, s druge strane, postoji očito neslaganje. Zbog toga Džon Kirn kaže da pri pisanju jevanđelja nije vođeno ni najmanje računa o proveri imena ličnosti, čak ni kad se radi o apostolima. Tako se Juda, sin Jakovljev, ne spominje pri nabrajanju imena apostola ni kod Mateja, ni kod Marka. Umesto njega, u njihovim jevanđeljima se spominje Libaus, zvani Tadej. Štaviše, Juda (ne radi se ovde o Judi Iskariotoskom) u zvaničnim prevodima Jevanđelja po Luki, čas se spominje kao Juda, Jakovljev brat, a čas kao Juda Jakovljev sin.

Predaje koje se međusobno ne slažu

Ovakvih primera imamo više. Navešćemo samo neke:

  1. Smokvino stablo – Matej u svom Jevanđelju kaže:

I uđe Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove. I reče im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku. I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih. (Matej, 21:12-14)

I ostavivši ih izađe napolje iz grada u Vitaniju, i zanoći onde. A ujutru, vraćajući se u grad, ogladne. I ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe k njoj, i ne nađe ništa na njoj do lišće samo, i reče joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva. (Matej 21,17-19)

Markovo kazivanje ove priče u njegovom Jevanđelju se razlikuje od ove koju navodi Matej. On kaže da se to desilo dok se Isus vraćao iz Vitanije u Jerusalim, dakle pre Isusova ulaska u hram. Po Mateju se smokva smesta osušila, a po Marku to su učenici primetili tek sledeći dan, kad su se s Isusom vraćali u Vitaniju. (Pogledati: Markovo jevanđelje, 11:12-23)

2. Drugi primer različitog kazivanja jedne te iste priče je u vezi s molbom dvojice Zebvedejevih sinova Jovana i Jakova. Marko kaže da su njih dvojica jednog dana zamolili Isusa da jednog od njih postavi sa svoje desne, a drugog sa leve strane na nebu.

I pred Njega dođoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: Učitelju! Hoćemo da nam učiniš za šta ćemo Te moliti. A On im reče: Šta hoćete da vam učinim? A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj. (Marko, 10:35-37).

Kazujući istu priču Matej kaže da je to zamolila njihova majka, a ne oni.

Tada pristupi k Njemu mati sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajući Mu se i moleći Ga za nešto. A On joj reče: Šta hoćeš? Reče Mu: Zapovedi da sedu ova moja dva sina, jedan s desne strane Tebi, a jedan s leve strane Tebi, u carstvu Tvom. (Matej, 20:20-21)

3. Treći primer različitog kazivanja jedne te iste priče je isterivanje nečistog duha iz opsednute osobe. Ovu priču kazuju Matej, Marko i Luka, ali svaki na različit način. (Pogledati: Marko 5:2-13, Luka 8:27-37, Matej 8:28-34)

Predaje koje isključuju jedna drugu

Sledeći primeri su dokaz da u jevanđeljima ima predaja koje jedna drugu isključuju. Na primer:

1. Jovan Krstitelj i Isus

Jovan Krstitelj (Zaharijev sin) i Isus Hrist su se međusobno dobro poznavali. Bila su to dva proroka koji su istovremeno živeli i družili se. Dovoljno je još reći da su bili rođaci. O tome se govori i u samom jevanđelju. (Pogledaj: Luka 3:15-22, Jovan 1:26-32, Marko 1;7-10). Na svim ovim mestima se nedvosmisleno kaže da je Jovan Krstitelj poznavao Isusa Hrista. Međutim, Matej i Luka sve ovo zaboravljaju i kažu da je Jovan Krstitelj, kada je bio uhapšen poslao dvojicu svojih učenika Isusu da ga pitaju da li je on očekivani Mesija ili nije. (Matej, 11:2-5 i Luka, 7:18-21)

2. Petar i Isus

Jevanđelje govori da je Isus Petra ostavio za svoga zamenika među apostolima i da mu je rekao:

I odgovarajući Isus reče mu: Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima. A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati. I daću ti ključeve od carstva nebeskog: i šta svežeš na zemlji biće svezano na nebesima, i šta razrešiš na zemlji biće razrešeno na nebesima. (Matej, 16:17-19)

Međutim, Matej ubrzo iza toga menja mišljenje i slaže se sa Markom da je Petru Isus rekao:

A On obrnuvši se reče Petru: Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš šta je Božje nego ljudsko. (Matej, 16:23). Kako Isus za Petra čas kaže da mu je zamenik na zemlji, a čas da je Sotona?

Još jedan primer Petrova odnosa prema Isusu

Novi zavet govori da je Isus rekao:

A koji god prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. A ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. (Matej 10:32-33 i Luka 12:8-9)

Petar je sigurno kao Isusov učenik za ovo morao čuti. Ipak on je one noći kad je uhapšen Isus od strane Jevreja i kad su Petra pitali da li ga poznaje, tri puta odgovorio da ne poznaje Isusa. Prema tome, on je sebe ovim svojim postupkom svrstao u one za koje je Isus rekao da su propali, jer je zanegirao svoga učitelja i pred Bogom i pred ljudima. (Pogledati: Petrovo odricanje Isusa – Matej 26:69-74, Marko 14:66-72 i Luka 22:54-60.)

Primer neslaganja oko Isusova vaskrsnuća

Govoreći o Isusovom vaskrsnuću Marko u svome Jevanđelju kaže da se on nakon toga ukazao dvojici učenika dok su bili na putu za Emaus. Kada su se vratili i o tome ispričali ostalim učenicima, oni im nisu poverovali. (Marko, 16:12-13)

Međutim, ovo je u suprotnosti sa onim što o ovome kaže Luka, jer on tvrdi da su im ostali učenici, koji su bili okupljeni na jednom mestu, poverovali u Isusovo vaskrsnuće i ukazanje (Luka, 24:33-34).

Kako je moguće da o istom događaju dvojica sastavljača jevanđelja tvrde suprotno?

Iskrivljavanje Isusovih imena i nedvosmislenih riječi

Čitajući Novi zavet nailazimo na iskrivljavanje i menjanje Isusovih, mir nad njim, nadimaka i nedvosmislenih reči. Tako npr. dvojica jevanđeljista, Matej i Luka, preuzimaju i iskrivljavaju reči iz Jevanđelja po Marku. Citirajući Isusove reči Marko kaže:

I pogledavši na narod koji seđaše reče: Evo mati moja i braća moja. Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja. (Marko, 3:35)

Preuzimajući ove reči, Matej o istoj stvari kaže:

I pruživši ruku svoju na učenike svoje reče: Eto mati moja i braća moja. Jer ko izvršuje volju Oca mog koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati. (Matej, 12:49)

Još jedan primer:

Kada su dvojica Zevejedevih sinova zamolili Isusa da im da mesto, jednom sa svoje desne, a drugom, sa leve strane, Marko kaže da im je Isus rekao:

Ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno. (Marko, 10:40)

Preuzimajući ove reči Matej ih iskrivljuje i dodaje:

Ali da sedete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati, nego kome je ugotovio Otac moj. (Matej, 20:23)

Kada je Isus pitao svoje učenike:

A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče Mu: Ti si Hristos. (Marko, 8:29)

Međutim, ovome Matej dodaje i kaže da je Petar rekao:

A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga Živoga. (Matej, 16:16)

Slučajevi iskrivljavanja nisu vezani samo za prenošenje reči iz jednog u drugo jevanđelje, nego i za prepisivanje iz starih primeraka i sačinjavanje novih. Najbolji primer za ovo je postojanje različitih primeraka jevanđelja po Marku. Tako na samom početku Jevanđelja po Marku, koje je danas u opticaju, kaže se:

Početak jevanđelja Isusa Hrista Sina Božjeg. (Marko, 1:1)

Međutim, u ranijim rukopisima ovog Jevanđelja nema reči ‘Sina Božjeg’, i početak glasi: „Početak jevanđelja o Isusu Hristu.”

Ovo su samo neki primeri iskrivljavanja Isusovih nadimaka, kako u starim, tako i u novim primercima jevanđelja. To je bez sumnje doprinelo nastanku različitih hrišćanskih sekti.

Predskazanja koja se nisu obistinila

Primera neobistinjenih predskazanja ima mnogo. Navešćemo samo neka:

– Jevanđelje kazuje da je Isus svojoj dvanaestorici apostola (među koje se ubraja i Juda Iskariotski, koji ga je izdao i prijavio Jevrejima) rekao:

Zaista vam kažem da ćete vi koji idete za mnom, u drugom rođenju, kad sede Sin čovečiji na prestolu slave svoje, sešćete i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izrailjevih. I svaki, koji ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena mog radi, primiće sto puta onoliko, i dobiće život večni. (Matej 19:28-29)

Pošto je i Juda Iskariotski bio jedan od dvanaest pomenutih aposotola, na koje se odnose gornje reči, podrazumeva se da će i on sa njima sediti na prestolu, na onom svetu oko Isusa. Kako se ovo može desiti kad se zna da je on izneverio Isusa i zaslužio prokletstvo nakon toga?

– U jednom drugom proročanstvu jevanđelja se kaže da će Isus biti tri dana i tri noći zakopan u zemlji, ali se to nije desilo, kao što smo već ranije objasnili.

– U jednom drugom predskazanju jevanđelja se govori da će Smak sveta sigurno doći pre isteka prvog veka po Hristu, još za života njegove generacije.

Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude. (Marko, 13:30 i Luka 21:32)

Uprkos ovom predskazanju do sada je prošlo gotovo punih dvadeset vekova od roka koji jevanđelje određuje za Smak sveta i ponovni dolazak Isusa na zemlju. Svet je još uvek tamo gde je i bio, a ni Isus se još nije pojavio.

Greške u potkrepljivanju Starim zavetom

Sastavljači knjiga Novog zaveta na više mesta navode predskazanja iz jevrejskih svetih knjiga i pokušavaju dokazati da se ona odnose na Isusa Hrista. Među njima, naročito je Matej sklon navođenju starih predskazanja. Međutim, ovde se ne radi ni o kakvim predskazanjima jevrejskih knjiga o Isusovom dolasku i ne mogu se u tom cilju upotrebljavati, jer se odnose na nešto sasvim drugo, što se već desilo i što je ljudima iz tog vremena bilo sasvim jasno. Navešćemo samo nekoliko primera:

  1. Matej kaže da je Isusovo rođenje u Vitlejem bilo ostvarenje predskazanja Starog zaveta. On, naime, za njegovo rođenje vezuje sledeću priču:

A kad se rodi Isus u Vitlejemu judejskom, za vremena cara Iroda, a to dođu mudraci s istoka u Jerusalim, i kažu: Gde je car judejski što se rodio? Jer smo videli Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Mu se poklonimo. Kad to čuje car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim. I sabravši sve glavare svešteničke i književnike narodne, pitaše ih: Gde će se roditi Hristos? A oni mu rekoše: U Vitlejemu judejskom; jer je tako prorok napisao: I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po čem nisi najmanji u državi Judinoj; jer će iz tebe izići čelovođa koji će pasti narod moj Izrailja. (Matej, 2:1-6)

Istraživači poput Džona Fentona su dokazali da je rečenica ‘Vitlejeme, zemljo Judina’ sastavljena iz dva različita citata iz Starog zaveta i da se nijedan ni u čemu ne odnosi na Isusa Hrista, sina Marijinog. Prvi citat je preuzet iz knjige proroka Miheja:

A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaći koji će biti Gospodar u Izrailju, kome su izlasci od početka, od večnih vremena. (Mihej, 5:2)

Drugi citat je iz Druge knjige o Samuelu. Citat preuzet iz Druge knjige o Samuelu govori o Davidu i tome kako ga je narod izabrao za Kralja, a citat iz Miheja predskazuje dolazak pravednog vladara koji će vladati Izraelom. Ako znamo da Isus nije vladao ni jedan jedini dan Izraelom, kako se može tvrditi da se ovo predskazanje odnosi na njega?

  1. Drugi primer: Jevrejske svete knjige neprestano govore o Božijoj milosti i blagodatima koje im je darivao, kao što je njihovo izvođenje iz Egipta pod Mojsijem i spas od okova ropstva pod faraonom. O tome se u Hošeovoj knjizi kaže:

Kad Izrailj beše dete, ljubih ga, i iz Misira dozvah sina svog. (Osije, 11:1)

Međutim, Matej poziv Izrailju za izlazak iz Egipta povezuje sa pozivom Isusu dečaku, da izađe iz Egipta nakon smrti kralja Iroda i kaže:

I bi tamo do smrti Irodove: da se izvrši šta je Gospod rekao preko proroka koji govori: Iz Misira dozvah Sina svog. (Matej, 2:15)

Svedočanstvo koje navodi Matej iz Osijeve knjige, odnosi se na Jahvin poziv Izraelćanima, koje ovde naziva sinom, da sa Mojsijem izađu iz Egipta. U tome nema, ama baš, ništa što bi upućivalo da je to proročanstvo koje se odnosi na povratak dečaka Isusa iz Egipta. Kazivanje Starog zaveta o odlasku sina Izrailja iz Egipta ne izlazi iz okvira pukog nabrajanja događaja koji su se već desili.

  1. Jedan drugi primer preuzet je iz Isaijeve knjige u kojem je predskazanje o dolasku proroka izabranika, Božijeg sluge i poslanika, koji će doneti istinski Zakon kojeg očekuju svi narodi. U Isainoj knjizi se kaže:

Evo sluge mog, koga podupirem, izabranika mog, koji je mio duši mojoj; metnuću Duh svoj na Njega, sud narodima javljaće. Neće vikati ni podizati, niti će se čuti glas Njegov po ulicama. Trsku stučenu neće prelomiti, i sveštilo koje se puši neće ugasiti; javljaće sud po istini. Neće Mu dosaditi, niti će se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva će čekati nauku Njegovu. (Isaija, 42:1-4)

Sastavljači jevanđelja, preuzimajući ove stihove pokušavaju dokazati da se ovo proročanstvo odnosi na Isusa Hrista. Zato Matej prepisuje stihove i kaže:

Gle, sluga moj, koga sam izabrao, ljubazni moj, koji je po volji duše moje: metnuću duh svoj na Njega, i sud neznabošcima javiće. (Matej, 12:18)

Ovde se može primijetiti da je reč ‘moj rob’ kako stoji u hebrejskoj i grčkoj verziji, prevedena kao ‘moj sluga’. Čak i ovakvim krivim prevodom nije se moglo izbeći značenje koje upućuje na značenje „rob”. Prema tome, da su hrišćani ovu reč „rob” ili „sluga” prihvatili u njenom originalnom značenju kako stoji u Isaijevoj knjizi, ne bi imali nikakva opravdanja da Isusa smatraju Bogom niti Sinom Božijim. Međutim, u tom slučaju priznali bi svoju zabludu, da pogrešno veruju. S druge strane njihovo nemirenje sa činjenicom da je Isus Hrist samo Božiji rob i poslanik, oduzima im pravo da ovo predskazanje preuzimaju za njega, jer se u tom slučaju ono mora odnositi na nekog drugog, čiji su prvi predznaci „Božiji rob” i „Utemeljivač zakona” koga sa nestrpljenjem iščekuju svi narodi, figurativno izraženo rečima: ‘i ostrva će čekati nauku Njegovu‘. Mi možemo slobodno reći da se ovo može odnositi na našeg verovesnika Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, jer je on pre svega Božiji rob i Božiji poslanik koji je poslan svim svetovima. Nasuprot njemu, Isus, mir nad njim, nije bio utemeljivač Zakona, jer je došao kao Mojsijev sledbenik i poslan je samo Jevrejima.

  1. Još jedan primer iskrivljavanja predskazanja Starog zaveta i pokušaj njegovog dovođenja u vezu sa Isusom Hristom ili s nečim vezanim za njega, nailazimo kod Mateja koji iskrivljava preuzete stihove iz Zaharijeve knjige. U ovoj knjizi Zaharije govori o jednom događaju vezanom za njega i njegov narod pa kaže:

I rekoh im: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije nemojte; i izmeriše mi platu, trideset srebrnika. I reče mi Gospod: Baci lončaru tu časnu cenu kojom me proceniše. I uzevši trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru. (Zaharija, 11:12-14)

Međutim, Matej preuzimajući ove stihove iskrivljava ih tako, što ih umesto, Zahariji pripisuje Jeremiji, i što ovo navodi kao predskazanje za propast Jude Iskariotskog, izdajnika, za kojeg Matej kaže da se, nakon što je izdao Isusa Hrista za trideset srebrenjaka, kasnije pokajao. Po njemu, on je pokušao vratiti srebrenjake onima od kojih ih je uzeo, ali kad su to odbili primiti, Juda ih je bacio u crkvu, a zatim otišao i obesio se. (Vidi: Matej 27:3-10)

Ovde se radi o još jednom iskrivljavanju priče. U Zaharijevom slučaju trideset srebrenjaka je bila plata za rad, a ne za izdaju, kao kod Jude. I još nešto: U Zaharijevom slučaju srebrenjaci su bili primljeni u Domu Jahvinu, a u Judinom odbijeni, jer su sveštenici rekli:

A glavari sveštenički uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv. (Matej, 27:6)

Tako Matej uporno i pristrasno ne prestaje da predskazanja iz Starog zaveta dovede u vezu sa Isusom, na koga se ona, kako smo videli, ni po čemu ne odnose. Ovde nam prostor ne dozvoljava da navodimo sve primere pokušaja ovakvog dokazivanja, pa ćemo ukazati samo na još nekoliko slučajeva:

Na jednom drugom mestu Matej preuzima predskazanje iz Zaharijeve knjige u kojoj se kaže:

Raduj se mnogo, kćeri sionska, podvikuj, kćeri jerusalimska; evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinom. (Zaharija, 9:9)

Pokušavajući ga prikazati kao predskazanje za Isusov ulazak u Jerusalim:

Kažite kćeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinom. (Matej, 21:5)

I kad On uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to? A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog. (Matej, 10:11)

Međutim, Matej zaboravlja da se ovo predskazanje ne može odnositi na Isusa Hrista, ako ni zbog čega drugog, a ono bar zbog toga što nije ni jednog dana živeo kao vladar. Mi znamo ko je kao vladar, jašući na magarcu, ušao u Jerusalim. Bio je to Omer ibn el-Hattab, neka je Bog zadovoljan njim.

Matej kod ovog slučaja pravi još jednu grešku u dokazivanju da se ovo predskazanje odnosi na Isusa. Po njemu, za razliku od drugih jevanđeljista, Isus nije u Jerusalim ušao na jednom, već na dva magarca. Zamislite!

Ne spominjući izvor odakle je uzeo proročanstvo, Matej na jednom drugom mestu u svom Jevanđelju kaže:

I došavši onamo, namesti se u gradu koji se zove Nazaret, da se zbude kao što su kazali proroci da će se Nazarećanin nazvati. (Matej, 2:23)

Kritičari jevanđelja su uzalud pokušavali pronaći odakle je Matej preuzeo ovo proročanstvo. Uprkos brojnim pokušajima u tome nisu uspeli.

Matej nije jedini sastavljač jevanđelja koji se nespretno služio preuzimanjem proročanstava iz Starog zaveta. To su činili i drugi. Kao primer navešćemo Jovana koji svoje reči pokušava potkrepiti predskazanjima iz Starog zaveta. Međutim, to mu ne polazi za rukom. Na jednom mestu u svome jevanđelju Jovan preuzima reči iz Psalmi u kojima se kaže:

Blago onome koji razume ništega! Gospod će ga izbaviti u zli dan. Gospod će ga sačuvati i poživeće ga; biće blažen na zemlji. Nećeš ga dati na volju neprijateljima njegovim. (Psalmi, 41:1-2)

U ovim Psalmima, koje se pripisuju Davidu, se govori o siromahu koji se Bogu obraća sa molbom da ga sačuva i spasi od neprijatelja i o uslišavanju njegove molbe. Međutim, Jovan uporno nastoji da dokaže da se ovo predskazanje odnosi na Isusa, njegovu izdaju od jednog od učenika i Isusovo preklinjanje da ga Bog spasi, prećutkujući da mu je molbi bilo udovoljeno i da je spašen. Ovo se ne slaže sa tekstom predskazanja iz Psalmi, jer se u njima kaže da je Bog uslišao molbu siromaha i spasio ga od neprijatelja. Zašto ovo Jovan prećutkuje? Zato, ako bi to priznao, morao bi priznati da je Bog spasio Isusa od spletki koje su mu kovali Jevreji, a to bi značilo da je spašen i da nije bio razapet, što Jovan i drugi sastavljači jevanđelja nikako nisu hteli priznati. U vezi s ovim predskazanjem treba još reći da je nepobitno dokazano da David nije napisao pomenute Psalme, pa prema tome ni prorok navedenog predskazanja! Ovde ćemo se zadovoljiti samo sa ovim primerima nespretnih pokušaja citiranja tekstova iz Starog zaveta od strane sastavljača jevanđelja kao predskazanja vezanih za Isusa Hrista. Ko želi da se o ovome detaljnije upozna, neka pročita šta o tome pišu sami zapadni hrišćanski istraživači.


Odlomak iz knjige ‘Istina o hrišćanstvu kroz istoriju i verovanje’ autora Mustafe Šahina.

Izvor: http://www.islamhouse.com/sr

About pozivistine

Pogledaj takođe

Novi zavet potvrđuje Božiju Jednoću i da je Isus samo čovek…

Božija Jednoća znači da je Uzvišeni Bog Gospodar, Stvoritelj, Vladar i Onaj koji upravlja svim …