Home / Tekst / Pitanja i odgovori / Da li u Kur’anu postoji kontradikcija po pitanju dužine trajanja dana kod Boga? – dr. Zakir Naik

Da li u Kur’anu postoji kontradikcija po pitanju dužine trajanja dana kod Boga? – dr. Zakir Naik

Zabluda: Kur’an na jednom mestu kaže da jedan dan kod Boga traje koliko 1000 naših godina, a na drugom mestu kaže da je jedan dan kod Njega koliko 50.000 naših godina. Ovo je očigledna kontradikcija!

Odgovor:

Ne može da se poredi naše i Božije vreme

Časni Kur’an na dva mesta (u poglavlju Hadždž i Sedžda) kaže da je jedan dan kod Boga koliko 1000 godina po našem računanju. U suri (poglavlju) Mearidž stoji da je jedan dan kod Boga koliko 50.000 godina po našem računanju. Generalno, ovi ajeti (odlomci) znače da je vreme kod Boga neuporedivo sa zemaljskim vremenom. Primeri koji su navedeni su pedeset hiljada zemaljskih godina. Drugim rečima, jedan dan (period) kod Boga traje veoma, veoma dugo, prema našem računanju.

 

Jeum znači period, epoha

Arapska reč koja se u svim ovim ajetima koristi je jeum, što osim značenja dan ima i značenje epoha, veoma dug ·vremenski period. Ako reč jeum ispravno prevedete, neće biti nikakve konfuzije. Evo tih ajeta:

a) Sura (poglavlje) El-Hadždž, 47. ajet (odlomak):

Oni od tebe traže da ih kazna što pre stigne, i Bog će ispuniti pretnju Svoju; a samo jedan dan u Gospodara tvoga traje koliko hiljadu godina, po vašem računanju.

Kada su nevernici požurivali kaznu kojom im se preti, Kur’an im je odgovorio da će Bog da ispuni Svoju pretnju. Jedan dan kod Boga traje koliko hiljadu godina po zemaljskom računanju.

b) Sura Es-Sedžda, 5. ajet:

On upravlja svima, od neba do Zemlje, a onda se sve to Njemu vraća u danu koji, prema vašem računanju vremena, hiljadu godina traje.

Ovaj ajet nam kazuje da se sva dela vraćaju Bogu u periodu koji traje hiljadu godina prema našem shvatanju i računanju vremena.

c) Sura El-Me’aridž, 4. ajet:

K Njemu se penju anđeli i Džibril (Gavrilo) u danu koji pedeset hiljada godina traje…

Ovaj ajet je kristalno jasan! Anđeli i anđeo Gavrilo se uzdižu ka Bogu u vremenskom periodu koji traje 50.000 godina.

Period trajanja dva različita posla ne mora da bude isti. Na primer, ako kažem da mi do destinacije A treba sat vremena putovanja a do destinacije B 50 sati, ove dve tvrdnje ni po čemu nisu kontradiktorne.

Navedeni kur’anski ajeti ne samo da nisu kontradiktorni jedni drugima već su u savršenom skladu s potvrđenim naučnim činjenicama.

Odlomak iz knjige ”Odgovori na zablude o islamu” – Dr. Zakir Naik

About pozivistine

Pogledaj takođe

Koja je bitnost namaza u Islamu?

Odgovor: Hvala pripada Allahu! Važnost namaza u Islamu je tolika da se ne može opisati. …